Српска независност

БРОЈ 90.

НЕДЕЛзА. 13 ЈУНА 1882 ГОД.

ГОДИНА

31 сгг.т: ■А ГОДННГ 24 ДНН-, НА ПО ГОДКНЕ 12 ДИН., НА ЧЕТВРТ ГОД. 6 ДНН. 31 ССТ1Л2 ЗЕ23.2 21 Е1^2123:2 2СЈ7СТС57. НА годннт 30 #ранжна, НА ПО ГОДННВ 15 *р. НЛ четврт ГОД. 8 «р. 31 1ТСТРС-ТГ1РСЕТ: ВД ГОДННУ 15 #ОР. Т ВАНВ.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧВГВРТ год. 4 ♦. 31 СВЕ ССТИ2 1РН13Е : на ГОДННУ 36 #РАН., НА ПО ГОДННВ 18 •Р., НА ЧВТВРТ ГОД. 10 *Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ПОРНИНОМ, 4ЕТВРТК01, СУВОТОН и НЕДЕЛОИ ИЕЛОМ ГГ А грвдннштво јв н АДМинистРАдн- а у кгв.н г. Томв А ндрејввнва ввплгкхв ВВНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВВ ПГТ 12 ДИН. ПАРА ОД РВДА, А ПОСЛВ СВАКИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСДАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рукописи шал>у се уредништву, а претплата адтимистраиији „СРПСКЕ ПЕ31В2СЕССТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЈАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СК.

,.Д ко сте ви, господо око ,-Српске Независности 1 ? Тако вас пвта владин орган „В идедо." Кад су господа око Видела во .Ђна да нам ставе тако питање. онда смо и мн во.ђии да вм на то дамо одговора. Ми око „Српске Независности" јесмо народно-лпберална нартнја и, као полптичка партнја. казаћемо вам космо и на пол>у унутрашље н спол,ашње политике. 1, На п о л» у унутрашње иолитнке. Наше порекдо, као политичке партије. није тако незнатно и мистеријозно као ваше; оно се датира великнм историјскнм догађајима 1858 и 1868 године, када се почела и утврдила у Србнји народна политвка. Ми смо они. који су увек своју снагу тражидн у народној снази, свој понос у вародном поносу, своју нохвалу у народној славп и величинв своје задово.Ђство у народном благостању. Ми смо они, који су вам спречили 1858 годпне, да заведете у Србијв кајмакампју, пошто сте ондашњег поглавара земл.е одмамилн у град и Туривма предалв. Мп смо они, који су 1868 годвне. одржали законвтост у зем.Ђи. кад сте вн јавно прокламадијом позивали народ да погази један од најважнијнх земаљских закона . закон о наедеђу престола. Ми смо они. који су турски устав, што сте ви у Цариграду без народног учешћа скројили, заменнли српскпм уставом, што га је сам народ на својој великој скупштини нздао. Ми смо они, који су првп у овој зем .ЂИ дали народној скупштини законодавну власт п тпме учинплп сам народ ковачем своје среће. Ми смо они, којн су првп у овој зем .ЂИ далв закон о мнпистарској одговорностп пред којим ће те сада и ви преклонптн своје госпоцке главе. Ми смо онн, који су први у овој земл>и укинулн цензуру и прокламовали закон о слободи штампе. Ми смо они, који су првп у овој зем .Ђи проширплп круг општинске власти и дали већу самосталност њењој радњи. Ми смо дал,е опи всти, којп су номоћу народа нрошврнлн граннце српске државе. Ми смо они, који су јунаштвом српске војске, пожртвовањем српског народа, енергнјом и мудрошћу својих државнпка, а снажном потпором своје браће Руса уздигли Србпју на ступањ незавпсне државе и новратнли јој стару слав\" и величину. Ми смо они, којп еу задпвилп цео свет животном

снагом српског народа, његовом моралном и материјалном велнчином, кад је он о своме трошку извео у свету борбу за ослобођење п независност толико бораца, колико у тој сразмери није до сада извео ни један народ у свету. Мн смо они, који су у државнв жввот увелв пггедњу. Ми смо они, који су и велнке ратове водили са малим средствима. Ми смо они. који су н на миннстарским столицама седелп са платом само од д е с е т дуката, као н нисарп. Ми смо они, који су отворпли по закону јаван конкурс за грађење српске жел>езнице, 2, На под>успол,ашњепол и т и к е. Ми смо они, који су први сталн на пут, да се туће руке мешају у српске послове. Мп смо они. који су уСрбијн поткратпли ноге разннм кабули еФендвјама и Тејама Радосавл>евнћнма. Мн смо онн, који су натриоту-кнезу далп патрнотску потпору. те је Србвја и нротив ваше вол>е заузела градове без икакве жртве. Ми смо они. који су основали српску омладину и помоћу ње створили духовну заједницу свега српског народа. Ми смо они. којп су имали толико куражи п патриотпзма те су ступили у велику борбу за народно ослобођење и независпост. Ми смо они, који су своју отаџбину учпнили већом. независном и угледном: Ми смо онн. којп су неговалн братске везе са свима сроднпм народима по крвп и вери. Мп смо они. који су све народне тековнне очували и још знатно умножн ли. Ми смо онн, који нећемо дозволити ннкоме да газп законе н изпграва оне слободе, што смо мп далп народу. Ми смо вни. што нећемо никоме дозволити. да упропашћује оне народне тековине. које смо ми очували п умножили. Мп смо најзад они, којп су увек внше урадилп, него што су обећалп. Ето господо „виделовцн" ко смо ми, па ако вам је по во.ђи . мп ћемо вам сад казати и т о к о м и н п с м о. Ми нпсмо онп, што непрестано сеју раздор и изазивају незадовол,ство у зем .ЂИ. Међу нама нема онпх што раде на бунама и превратима. Ми нисмо онн, што воде српског кнеза у град п предају турцима. Мећу нама нема оних. чвј су очевп тровали српске кнежеве. Ми нисмо онп, што су препоручивали за народне посланике убнјце кнежеве. Међу пама нема оних, чији су очевп и браћа пратилн српског кнеза у топчпдерску шуму, на кад су впде,-

лн да су га зликовни напалн, онп нису по дужности бранпли, већ бегали н летели у Београд да се докопају властп. Ми нисмо ни они. што проглашавају „чисту уставност. агазе постојећи устав. Међу нама нема н таких, који непрестано говоре о слободи, а непрестано упражњавају грубу самовол>у. Ми нисмо нроглашавали судску незавпсност, а народ лншавали правде. Међу нама негма никога, ко шурује са странцнма на штету земал>ских интереса. Ми нпсмо они. што омаловажа )ају свакн аукторнтет у земл>п и производе раскол у црквн. Међу нама нема никога. који је сакрпвац у банкротству Бонту-а. Ми нпсмо онп. што противно закону о грађевинама дају нспод руке једном швпндлеру тако скупу грађевину. Међу нама нема нпкога, које примао богате поклоне од Бонтуа. Мн ннсмо онп. што лакомислено, без икакве гарантпје, дају српске мпдионе у руке једном банкроту. Међу нама нема оних што пзмишл>ају Формуле на штету српских интереса. а у корист странаца нашпх вековних непрцјател>а. Ми нисмо они. што се дакејскп удварају пред Пештом и Бечом. Међу нама јнема никога. који би лакоумно кпдао ^братске везе са старпм и осведоченпм пријате.Ђнма српског народа. Ми нисмо онп, што затварају борце за народна права. а отварају апсанека врата лоповпма и другпм злочлнцима. Међу нама нема нпкога, којп би затварао скупштинска врата изабраннм посланпцима са пуномоћијама. а отварао посланим полпцнјом са пасошнма. Мп нпсмо они, што једно говоре, друго мисле, а треће раде. То ми нисмо; а који су то, вал>да ће те и вп. „виделовцп - ' знатп. кад сав народ зна. Но збил>а, ко сте ви, господо око видела? Вп сте онн, што ћете скорнм предстатн пред велпкп п страшни суд народни, да примнте награду вапгу коју вам је спремпо ваш „н а ј в ећнивајсвгурннји Финанепјср у свету Бонту;" и коју сте, поред тога, заслужплп још и за ваша толика недела п гажења устава.

АУСТРИЈА И СРПСТВО (ПОСЛЕ ОКУПАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ) (насгавак) II Никакве дипломатске мајсторије. ннкакве уставне замке. ннкаква војена снла, ннкаквн законн н нпкакве полицајске регуле, не могу помоћн такој влади да удави народ којн нма најбољу своју | пронаганду. не у језуитским интригама. не у антн-нацнјоналном еистему васин-

тања ни у најамничкој преси, веК у хиљалама јуначких аесажа и на струнама својих хусала ! Није се наравно. ни за тренут надати да ће званичниди, чији је политички идеал влада по мапшни. или дипломате којн сматрају народе као просте јединице с којима се служе да покажу своју вепггину у јевропском колу, да ће ти л»уди признатн оваке истине. Нова управа Босне према томе прешла је на посао наумна да под ноге метне српску народност. Сама реч „Србин-, са којом се и Турчнп устезао да свађа, сада се званично гони. Српска-народна азбука на пример, истиснута је. Иирилица. којом се служе н мусломани као год п православни Срби Босне, јесте Фонетичка азбука и дивно удешена за сваки услов тога језика. Когод је познат с грчким може ју научити за по часа: а ова једна околност чини ју у толико складнијом за земље које у недалеком времену морају опет граничити са грчком цивнлизацијом. Изузев неколико Латииа и то овде онде. ћирилица је опште писмо свију јужних Словена на балканском полуотоку. а њена вредност постаје у толнко вишом за ове народе пгго је скоро истоветна и са руском. Руенја стоји и мора стојати на челу словенске цпвилизације. и све што тежи да олакша мирнп утнцај њене дитературе и културе међу још полу-варварским ("?!?) Словенима југа. мора бити добит за јевропску цпвилпзацију у опште. 4 Они од напшх Инглеза који се најотсудније противе полнтичком ширењу Русије на југоистоку Јевропе могу се још радоватн законитом утицају њене књижевности и науке. од које се и самн Немци једнако уче. на Балкану. Ми можемо чак видети у таком ширењу цивилизације једну извесну залогу протнву политичке апсорпције. јер се сила аутокрације најзад слаби сваким ђенијалиим производом поданпка. Али скроз н кроз вештачка влада Аустрнје стрепн и од моралног утпцаја ове велике словенске државе. Домаћа азбука мила Србу. ако и с-ам > са религијозне историјске јој стране, а коју је и сам Турчин трпио. прогнана је нлн се прогања (ово велим намерно, и с пуним знањем да се званичне босанске новине штампају на немачком. српском и хрватском) из школа п јавннх звања Босне п Херцеговпне. Аустријскн званичннад као да деле веру, коју неки од Фанатичнпјнх латинских попова брнжљиво улпвају у главу своме стаду. _да је ћирилнца проналазак сатане-. У босанским варопшма се још са најлакпшм срцем врећа народ са латннским натппспма пмена улпца које граћанп не разумевају, или се још даље пде са натппспма на немачком језику. Ово су до душе ситне стварн али су оне као оно сламке у ваздуху пгго показију у ком правцу ветар дува. Замислите себи какве будуће »окупаторе- Францускпх кантона Швајцарске како нрпеиљују децу да се служе грчком азбуком , у намерп. да од њих отклоне штетни утицај француске лнтературе. па ћете добитп појам о овој педагошкој гонидби у Босни. Не само што је народни дух истпспут нз школа него је цео план наставе удешен тако да што бол»е одговорн однарођујућој пропагандп аустрнјс-ке реакције. У Сарајеву, престонпцц Босне. ту скоро је једна нова гнмназпја основана са велпком парадом п церемонпјом. Рекоше да је скроз несектарска. У програму штудија Фигурпсаше чак и арапски и перспјскп. но то. душа вал>а. признаде сам честити аутор овог покушаја. да *е унешено само као „мамац- — баш се том речју послужи за Турке, а да никада. није било у плану да оде дал>е од хартпје. (Наставнће се) * .Јужнн Сдлвенн — подгварвари* може а то бнтн. Уверенн сио да се чеегнтп шк-ац посдузкно овде нехотцце једнпм незгоднпн пзразом. — Прпн.