Српска независност

— 364 —

управљали Србијом њихови противници. л»уди око „Српске Независиости. и Но заборављају.да ти л>уди никад нису од великог пародног деда себи чинпли заслугу, никад се нису хвалилн: „то је наше па божије и да нас није било . никад ништа! 44 Једпна је њихова заслуга што су разумелн нозив народа, што су имали смелости да приме на себе одговорност у најтежем часу, што су, ни мање ни више, него верно извршпвалн вољу парода. Што се пак тиче оног „погрешног рачуна" са Босном. што нам га је „Видело* 1 још у својој оиозицији пребацивало. разлажући. да је берлпнски обрт у судбпнп Босне впше нашкодпо великој српској мнсли, него што јој је нроширење н независност Србнје н Црне Горе корнстило, то све већма излазн на видик да је то умовање внделовач ко — „погрешан рачун." Сваким је даном све јасније и јасније, да Босна и Херцеговпна не само што није укрепила снаге ни угледа Аустро-Угарске, него су те две земље управо пзвори слабости за ту монархнју, отворепа рана на старом, испребијаном телу јој, а кобна. нзвесна пронаст у случају каквог већег рата. Осим тога то је био на.јпречн, најпоузданнји, управо једини начин. да се вером. крстом и пророком, поцепано тамошње српство помпри. споразуме и уједини. То чудо могао је учинити само таки заклети, такн крвнп ненријатељ српства, као што је Аустрија. Од силних и дивннх прнмера супротности и плодног укрштаја што их налазпмо у историјн, и тај ће прнмер заузетп врло занпмљиво место како јасношћу своје појаве, тако и брзином свога развоја, па, дај Боже, и плодним последицама. Но има једна црна такча, има једна пега, пма једна прља што и ове године још помрчава сунце од 20 јуна : то је месец од 19 октобра. Тај тавни, тај сухи, тај јалови, тај променљпви, тај варљнви месец, што сав свој лажни сјај при ма од оног сунца. па га ипак помрчава, и инак се утурује пзмеђу српске земље и онога сунца, те смета сунцу да обасјава земљу а земљп да се греје у сунцу. Једнна је срећа што та помрачења, као ни помрачења у прпроди, не трају дуго. Месец од 19 октобра већ је у „последњој четврти" својој. Илп ће се скоро сам уклонпти. или ће га каква год ренати-

ца потиснути сместа и размрскати у комаде по васелени, да не остане од њега ни трага. А сунце од 20 јуна сијнуће оиет у новом сјају не само својој Србији, него, дај Боже, скоро н Босни и Херцеговини и осталим српским земл.ама п покрајинама. АУСТРИЈА И СРПСТВО (У ОЧИ ГРПСЕОГ УСТАНКА ПРОТИВ АУСТРИЈЕ*) ш. Више иута за последњих годииа ја еам у „Сувременом нрегледу" („1ће Соп1егарогагу КеУ1е\\ ,и ) и другде покЈмиавао да евратим нажњу нашег света на праву нрироду оне силе јевропске која је позната под именом „Аустрије". ..АустроУгарске", „Аустро-Угарске Монархије и и томе подобна; а тако исто и на положај који та сила заузима у великом источном иитању, или боље рећи, великом пнтању ослобођења народа југоисточне Јевропе испод страног господарства. — Ја сам имао прилика нрнближавати се овоме лредмету неких нута са нолитичке а некнх пута са чисто историјске и геограФске стране. Јер, ако је екзистенција (биће) Аустрије данас једна од највећих полптичкнх незгода, | она је у иств време једна од највећих нолитичких и гсограФских анима.1ија |неприродности): а то ће рећи, да ова историјска и геограФска аномалија неизбежно води практичним тешкоћама. Доиста, нигде прошлост неутиче непосредније над сувременошћу, нити је гдегод познавање нрошлости потребније разумевању садашњости, као у Аустријн. Посматрана независно од свог најближег политичког значаја. Аустрија је чудна нека работа — каквој нема нара у модерноме свету — па би нас могла натерати чак и да мирно седнемо и спекулишемо о томе, — какав ли јој беше почетак, а какав ли ће јој бити крај? Али наша овака спскулнсања узимају др ^ти правац кад се помнсли да еудбина чнтавих народа — народа, неки од којих стоје чак и ван граница суј времсне Аустрије — ево зависе од политикс те чудновате аномалије. А ствар иостаје још озбиљнија кад почнемо с ососновом иодозревати да је нолитика ове чудне аномалије увелико већ у рукама једне друге силе. која не само да није никаква „чудна аномалија - него је највећа жива слика народне и индивидуалне моћн. Борећи се народи југоисточпе Јевропе могли би зар како и одолети усамљеном непријатељу свом: али шта ћемо ако иза Фрање ЈосиФа стоји моћна рука Бисмарка? Па онда ако се та моћна рука овде покаже . то колико се још других руку ноказати могу? Мирни иосматрач ту би ево опазио како мале ирилике за разлику од узрока — доводе велике догађаје. Моралиста може из тога из вести и науку да мали греси — мали по размерима и тичући се мало људи ј — по неки п)*т изазову велнке казни велике по размерима н дотичући се млоI * Види ииглески часопис „Тће Соа1ешрогагу Квујв^" — свесву 8а Мај 188'-'. н Фридианов чланак .Ноложај Аустро-Угарске на југоистоку I Јевропе". — Цр.

гих народа. Тако. пре неких шестдесет годин& сакупљена Јевропа решила је била, да јсдан врло мали народ, што држи једну врло малу земљу, буде истргнут из наручија природног му владара и рођене му браће и као оно стока буде нредат једној туђинској династији. Сад. један мали акт ћуди и вероломства — мали, разумем по размерима и домашају од стране садањег нредставника те династије учинио је да ти људи данас, а то не први нут, бране своја права са оружјем у руци. Њнховн најбллжи суплеменици и суседи — а нритом и браћа по страдању нод истим господаром — угледали су се на њи, и они устали на оружје. Сад се њихови већи рођаци у суседству комешају — па чак и они највеЛи који нису у суседству. Али кад се која од великих сила Јевропе узбуни ирилика је да ће се и друге узбунитн. Зато, дакле што је један јевронски конгрес решио да 'едан аустријски _надвојвода 4 " буде и „краљ ДаллЈације" и „госнодар Котора" ; као и зато што је један други „надвојвода" аустријски нашао за добро да иогази царску му реч задату истим Боксзима — хоћу рећи — може се догодити да се ова два греха освете над милијунима других људн — који незнају ни гди је та Далмација ни њен Котор. Или рецимо да се противно збуде, и да се у цељи отклањања какве веће несреће — каквог јевронског рата иусти да иропадну овн људи у борби им за елободу, и да по онштем сагласу силннх. ионова иадну под чекић туђинског им угњетача — Јеврона ће онда помислити да је изрекла још једну своју „последњу реч ц , да је постигла још једио ^вечно решење и — али, доиста, само док исти узроци неироизведу иста дејства, и онај народ понова уставши на оружје понова н доведе у опасност тај „-мир Јевропе*. 11 доиста. да нису тако озбиљни интереси у нитању, то би за оне који од почетка нрате ток садањих догађаја мало забавно било 1ледати како се јавна штампа Велике Британије и Америке буде пред појавама које сама већ толико месеца бележн. Узроци немира ностјалн су раније, и овај садањи устанак слободно се може рећи да је ночео још Јуна лањске 1881 године. Само, једва да је ко и главе освртао на то до Јанучра ове 1882 год. Нити ту има чега особитог. Ево ја сам на нрилику давно сведочио у овим ступцима да ни ирема једном сувременом народу није Јевропа тако глува као према овим истим Јужннм Оловенима што под Аустријом живе. Њихову земљу мало ко да зна, а још ређе обилази. Њихова домаћа штампа. доста ириродно. није нимало позната ван граница земље им. а и да је, онет велике вајде иеби било. Јер тамо, под скиптром лорд Салзберијеве ^велике уставне монархије- цвета у пуној сназн солдатски деспотизам и узапћују се сваке новине чим зуцну коју нстину. Па онда ретко да икакав страни лист држи по ког редовног доиисника у том крају света. него скоро сви верују бечком новинарству које је махом противно ослобођењу оннх народа — с тим само: да „велика уставна монархија 1 * поступа и с њима (бечлијама) као год и са далматинеким им сувременицима кадгод се, то јест, усуде да и они што противно изусте. Већнна ингленксих читалаца за-

виси од бележаке лондонског „Тајмса"; али они који су пратили ток ствари за иоследњих седам година знају, да нравда и слобода немају горег душманина од бечког дописника тога листа. Шаставићс се) дописи Врања. 1 јуна Сећамо се да је један београдски лист онео једну своју белешку, како се прослава тридесетогодишњице беогр. певачког друштва не гледа најрадије из кругова ^напредњака" и предусреће неким неповољним поступцима власти. Ми смо се томе зачудили , и са зебњом чекали смо оће ли бити случајева, који би то доказали. Мало затим читали смо у нонинама како ]е позпата присталица напредњачка. Милан Лекић, вајни посланик народни за срез мачвански, прслазио у аустријску Митровицу и денунцирао извесне родољубе Србе да им се недопусти прелазак овамо на ту светковину. То је био жалосни иример који је доистау пуној мсри осведочио ону белешку поменутог београдског листа. Но и ми сами добисмо сопственога искуства о томе. Наша певачка дружина такође је била позвана на исту светковину. Она се радосном готовошћу одазвала том позиву, изабравши свога хоровођу г. Зарију Поповића. и још два члана да од стране друштва нашег оду на исту светковину. Г. Зарија је редовним нутем поднео молбу за одсуство , а уз молбу приложи > препис одлуке дружинске о томе, која овако гласи: -БеоградI ска певачка дружина изволела је почаствовати и Врањску певачку дружину позивом на нрославу своје тридесетогодишњице о св. Тројицама ове године. Та прослава и светковина има доста и опшег значаја , у колико се њом уздиже племенит задатак неговања српске народне песме и музике, н даје прилика да трудбеници на томе задатку. српска браћа са свију на и најудаљенијих крајева. личним састанцнма и познанствима негују братске везе и слогу, што само општем добру може повести. Овако ценећи ту прилику врањска певачка дружина сматра за своју дужност да се највећом готовошћу одазове истом позиву. И тако је на састанку своме кад је прочнтана иста позивница изабрала свога хоровођу 1 г. Зарију Поповића писара овд. окр. суда у нме дружиие оде на исту прослав). Једногласан избор овај пао је на г. Зарију прво, што бн он као највренији члан ове дружнне најбоље могао дружину заступати у тој свечаној ирилици, а друго што би се дружина овим колико толико одужила њему за трудове његове којима једино дружина. им& д а зажвалм свој аосганах и оастанак. и Ова молба послата је од стране суда министру са мишлењем. да би требало одобрити г. Зарији тражено одсуство из прнзрења на потребу за коју се тражи. Но г. министар ари свему томе није изволео одобрити одсуство. На ово пак одобрење чекали су и остала два члана, па да и они траже одсуство, пошто они нису хтели ићи без г. Зарије; па кад њему није дато одсусгво, онда нису ни они тражили, и тако наша

ЛИСФ&К

МОДЕСТД МИБОНОВА ПРИПОВЕТКА X. Балзака Превод с ♦ранцускога. (НАСТАВЖК) п Ви ћете ме сад знати, зашто ми онда не кажете истину? Ја сам несник само услед љубави. по срцу, због вас. 0 ! колика силна наклоност мора бити, кад седим ту у овој гостионици ^Нормандији- 4 а да се не пењем на Енгувил, који видим са мојих прозора! Хоћетс ли ме љубити као што љубим ја вас ? Ићи у овој неизвесности из Хавра у Париз. зар није то бити кажњен због љубави, као да је човек учинио какво зло ? Ја сам се слепо повиновао. Ох ! да ми је само што пре добити писмо, јер ако сте ви били тајанставнн, ја сам вам враћао тајну за тајну и ја морам једанпут збацити маску од инкогнита и казати вам, как.1в сам ја песник и одрећи се позајмљене ми славе. и

Ово писмо узнемири Модесту јако: од Фрањице није могла натраг узети своје писмо, јер га је ова већ предала поштн, те тражаше значење последњих редака прочитавајући их и онет их прочитавајући: али се она иопне у своју собу и напише одговор, у коме је чекала објашњавања. Докле су се ове мале ствари догађале, збивале су се исто такве ситнице и у Хавру, због којих ће Модеста да заборави на ово неспокојство. Димеји сиђе порано у варош и брзо се извести, да дан пре није дошао никакав неимар. Као помаман због лажи Бичине која је откривала сакривицу, за коју је Бича дужан био одвета, отрчи он из оиштинске куће Латурнеловима. — Ма гдејетајваш господин Бича?.. запнта свога пријатеља бележннка, кад у пнсарници не нађе писара. — Бича, драги мој, путује у Париз, носи га пара. Ово јутро рано нашао је у пристаништу једнога морнара који му је казао. да је његов отац, онај шведски морнар, богат човек. Бичин отац, вели, отишао је у Инђију, служио је код једнога маратскога кнеза, па је садуПаризу... — Фабуле! безобразлуци! 0 ! та наћи ћу ја тог проклетог гуроњ ндем сад у Париз нарочито зато ! викну Димеји. Би-

ча нас вара! Он зна нешто за Модесту, па нам ништа није хтео да каже. Ако ј је у то уплетен!... Неће он никад постати бележником, ја ћу га вратитн њего' вој матери, блату. на ћу га... — Па да видимо, пријатељу. нећемо никога вешати без суда, примети Латурнел, сав пренеражен због жестине Димејеве. Пошто је разложпо. на чему оснива своју сумњу, Димеји замоли госпођу Латурнеловицу, да буде код Модесте у Шалету, докле он буде одсуствовао. — Пуковника ћете наћи у Паризу, рече I бележник. У трговачким новинама под рубриком: Кретање у пристанипггнма , јавља се из Марсеља... Ево. внднте рече и пружи му новине: ^Бетина Мињон капетан Мињон, прнстао 6 октобра," а данас имамо 17-га; у Хавру. знају у тај ! нар за долазак патрона..,. Димеји замоли Гобенхајма. да га за будуће разреши од службе, без оклевања попне се натраг у Шале и уђе у собу баш кад је Модеста печатала писмо на оца и на Каналиса. Изузимајући адресу, ова два писма била су посве једнака, како по завоју, тако н по облику. Модеста је мислила, да је очино писмо метнула на Мелкијорово, а била ! је учинила сасвим обратно. Ова погре-

шка, тако обична у ситницама у животу, била је повод. те јој матн и Димеји открише тајну. Поручник говораше жестоко госпођи Мињоновици у салону казујући јој ново страховање изазваио претворношћу Модестином и Бичнним саделовањем. — Ето вам, госиођо, викну, то је зми, ја коју смо грејали на грудима својим: та нема ту места за душу код таквих људских чеперака !... Модеста метну у шпаг од своје кецеље писмо за оца. мислећи да је тамо метнула оно за свога љубавника, па држећи оно за Каналиса у руци сиђе доле чујући Димеја да говори да ће одмах да иде у Париз. — Шта имате ви против мога сиромаха тајанставнога маленице и зашто сте се тако развикали? рече Модеста, указавши се на салонским вратима. — Бича је, госпођице, отишаојутрос у Париз, а ви зацело знате зашто! Биће да је отишао да сплеткари с оним тобожним малнм неимаром у жутом прелуку, који на злу срећу по лажљивога гуроњу, још није дошао. Модеста беше врло узбуђена, она погоди, да је кепец отишао да распита, како се влада Каналис: она пребледи и I седне.