Српска независност

— 368 —

буди речено. да јс Саш забавно гледати како наш „Тајмс- приступа овој истој ствари. То је иешто одлично карактеристично — а и како неби ? — кад л»уди навуку најпре учено лице па продају као какав нов изналазак ствар о којој се зна већ читаве недеље и месеце па можда и годнне. Ево примера: Јануара 24. 1882. год. „Тајмс и почиње врло свечано: „Данас више непостоји нвкаква сумња о екзистенцији нриличног незадовољства у Јужној Херцеговини. Тако се угарски министар-председник у одговору на нека питања изјаснио: „да немири у Јужној Далмацији н Црној Гори(!) изискују снажну акцију од стране владе и . — Затим се наводи „наш (Тајмсов) бечки дописвнк- о разним сукобима између усташа и аустријске војске. па претрсса историју Херцеговине од 1875 год.. наравно, све у светлости Тајмсоваца — и, најзад. завршује с проропггвом највисокоумнијег н најмудријег државннштва — имено : (Наставпћс се)

Народној скупштини Веоград Саопштено ми је решење Народне Скупштине, којим се мој избор за посланика среза бољевачког озакоњава, и ако сам према броју од 220 п више повереника нмао само 11 гласова. Саопштен ми јеи позив да одма идем у скупштину и заузмем своје посланичко место, јер је скупштина наставила редован рад. Господо и Браћо! Данашња влада ступивши на државну крму. одма је пошла неуставним путем распустивши несазвану скупштину, у којој сам и ја посланик бно. чинпла је све што јој је могуће било да се нн један из тадање већине сем опозиционара. који су по упуству људи из садање владе и терали опозицију, пзберу, премештала је изборна места повереничка и пгга тн није било, док је у свему цел постигла. По свршеном овом чину данашња је влада са лзборима од 30 новембра 1880 | год. ликовала : новоизбрани посланици 1 носили су је на рукама, ликуј^ћи, —да је се тек тада слобода у Србији појавила , осуђујући најгрознијим речма поступак дотадашње владе и већине скуп~~ штинске. Али свака радња која има скрнвене рђаве намере не траје за дуто. После недугог времена данашња влада саставивши за се већнну , пошла је више него икоја влада неуставним и незаконим путем, а све бајаги под вндом чисте уставности слободе, законитости, интереса народног и државног. У место чисте уставности она на силу Вога п овај садањи устав тлачи. Она са својом већином ирави и закључује на штету своје државе утовор о грађењу железпице, по банкротству Бонтуовом пренаша га на друга друштва без пристанка законодавног тела.

Она са својом већином уважава народним посланицнма оставке пре него што су поднешене, а с тим самовољно мења постојећи закон противно чл. 58 устава. Данашња влада оставши без три четвртине носланнка противно чл. 82 устава нарећује накнадне изборе н прима са својом већином скунштинском за иослалике и она лица која су са по 10—15 гласова пзабрана нротнвно чл. 37 изборног закона, а поништава изборе оннх лица која имају сва својства посланнчка и која имају савршену већину чл. 47 устава. Данашња влада у место обећане чисте уставности нема куражи да нареди ошнтс изборе те тим даде народу прилике да изрекне свој суд о досадањој њсној чистој уставности , већ пабирчи, нотрза и прима за посланике и она лица која су само са неколико гласова изабрани . те да накрпи скупштину од 3 /< посланика. Господо и Браћо! Све ове досада назначене неуставности, незаконитости, вн сами увиђате, алн незнам са каквим убеђењем помажечеданашњу владу да она и даље продужи тај пут. Видите ли браћо нашта се иде, видите ли да смо са вером нашом поколебани, — знате ли да без вере пема опстанка ни једној држави. — Знате ли браћо да сте и народу одговорни бар морално. — Немојте даље, — дајте народу да каже своје као што сте обећали после 30 новембра 1880 год. Немојте га сметатн, збуњнвати, — немојтс му будућност прекидати, — немојте проклетство на потомке ваше остављати ; инатом се кућа не тече. Положнте своја нуномоћија, — дајте прилику влади да увиди да^лн њен рад води Србију и српски народ доброј будућности: дајте прилику народу да нзрекне одобрава ли такови рад нлп не. Нијс вајде господо, добивена слобода не одузима се лако, сваки којн шта обећа и да треба у ночетку да се мисли. Уверени будите господо. да сам ја за ред, устзвност н законитост на ма која лнца била па влади. Но пошто сте се вп господо посланпци са данашњом владом толико о уставност н законитост нашу огрешили а сада и мене протнвно уставу и изборном закону за посланнка само 1 са 11 гласова према броју од 220 и више повереника прнмате, то ја са чистом савешћу сматрам ваше рвшење за незаконо н нсуставно према чл. 37 изборног закона и чл. 47 устава; иа зато и пс могу доћи у скуиштину, да с вама радим. жалећи што и ја ове незгоде као грађанин ове земљс трпим. 12 јуна 1882 г. Бољевац. Са одличннм поштовањем Илија СтојановиК трговац из Бољевца

дописи ГХрихлер „строге законитости". Врања. 12 јуна Сви знамо, како су органи „напредњачки- трубили да нам уши заглуве, да је л ванредњачко и доба — дооа „чнсте уставности" и „строге законитости - . Али сви смо већ видели, и небројени докази сведоче, да је „напредњачко" доба далеко одуставностии законитости највише и најјаче истакло грубу партаичност свуда: на суду и на нуту. Но што је још жалосније и онасније, та се партајичност поче да увлачи и код војених власти, а сваком је познато, да војници не смеду нолитизирати и но томе да код њих несме бити ни нартаичности. Ми ћемо овде изнети један пример такве партаичности. Тома Јовановић, трговац из Врање, регрутован је прошле године у стојећу војску, аније смеобити по закону регрутован јер њега је регрутна комисија 1879 године ирописно ослободила регрутације и службе у стојећој војсци што је прешао нроннсне године. То је учињено на очн* глед ио ннтригама Томе Кара-Стојиног, кад је нрошле године дошао ред да се регрутује један његов син, узгред будн речено један од њнх пет, на му није могло испасти за руком да и његазаклонн од регрутације, као што је његово „српско родољубљс желело, 1 - и онда је нз сурове накости интригирао да се и Тома рекрутује. Писац ових врст а има у рукама сонственоручнн рукоп И с Кара-Стојиног Томе о тој његовој интризи. Противу те незаконитости поднессне су жалбе господину миннстру в 0 јном , али осташе без успеха. Напослетку поднешена је тужба против дотич ног команданта који Је учинио ту незак 0 пнтост, на и та тужба одбачена. 11о овој тужбн следовало је решење министарства , у коме јс наведено , да овом тужбом ни]е ни шта ново ареАставлено и но томе се ту ЖН оц упућује на раиија решења, којим а ј е 0 д тог тражења одоијен. Ово решење господина министра војног готово је више чудно пего и само командантово нез а конито дело регрутовања Томиног. Прво, није истина да се овом тужбом нигита ново не ареставла, јер ено у нретпоследњем ставу жалбе каже се да се осгич свега сад иодносе још и два уверења од шеснаест најстаријнх и најуважнијих грађана да је Тома рођен 1855. годинс и но томе ирешао године за регрутовање. То је сад нешто ново и нешто важно унрав меродавно. почсм нема књиге крштених него сведоџбе сведока морају бити доказ о његовнм годинама. Друго, 0 во је сад тужба протнв команданта за нсзаконито регрутовање. за које се изреком тражи да се учинп законити поступак, а така тужба није се смела узети у општевојено одељење као нроста молба за исп*јс нз војске , него се морала дати војеносудском аудитору у министарству да реФернше има лн кривице и како казниме. Овим решењем дакле држимо да је омашена нравда и закон. Ми незнамо, да ли ће се тужпоц опет обратнти министру да он сам ове неправилности иоправи. или ће се нравце жалнти скупштини: али се надамо, да и ова јавна реч може би-

I ти довољан и обвезан повод да г. министар изволи увидити : да му је стање ствари по овој тужби реФерисано прво пенадлсжно из онштевојног одељења; друго неуредно . кад се не каже да су сад иоднесена она уверења која пре нису била ири решавању, и кад се не каже да је то тужба нротив команданта а није проста молба за испис војника из војске: на да ће ову ствар узети у надлежно расмотрење и решитн правично по закону. „Правда држи земл.у и градове". С тога се несме иигде а најмањеу војсци скрнавити свест правде и законитости. Пазићемо на резултат ове ствари и изнети га на јавност.

БЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Салаша среза п округа крајинског пишу нам како је нолиција чинила притисак само да осујети избор Анте Раи- ' чића и Мнлана Глигоријевића. Многи су невини људи кињени. а међу њима и учитељ салашки Миленко Пауновић. Њега је но заповести капетана Милпвоја Остојића ухапсио срески писар М. Милошевић. За узрок је навео тај полицајац. као да је учитељ остављао школу и агитовао. Но међу тнм то све није било у ствари. Сво село зна да је учитељ врло ревностан у своме раду у школи, он шта више ради у школн толико, колнко нрема законским ирописима не би морао да чини то. Уснех је ученицима врло добар у његовој школи , и сви су сељани са њиме нотпуно задовољни, јер је сем свога рада у школн врло доброг владањаи понашања. Са учитељем су ухапсили н Јову Костића, но сутра дан око подне дођу сељаци и пусте обојицу из хапсе. Сељаци су се били јако узрујали, и да није Милошевић, срески писар са телеграФистом сакрио се у пошту било би свашта. Народ је послушао своју савест и изабрао и опет старе посланике опозиционаре. Дакле свс ујдурме полицијске осташе узалудне. Оваквим радом полиција само пири ватру у народу. те могу настунити немиле појаве, којима се нико нс би радовао. Срески писар Милошевић говорио је да је учитеља хапсно по заиовести министра. снгурно Гарашанина. Но одкуд то ? Како може министар полнције заповедати да се хапси учитељ за то што као бајаги не врши свој посао у школи. То је посао министра просвете, он треба да води рачуна о раду учитеља у школи, а не мннистар нолиције. Али код _виделоваца и може свашта бити. На сваки начин да су неки бееавесни људи лажно морали онањкати учитеља. а нред изборе је полиција тражила и најмању закачку противу људи којињојне пду у рачун. Но како му драго, тек та-

МОДЕСТА МИЊОНОБА ПРИПОВЕТКА X. Балзака Иревод с ♦ранцускога. (НАСТАВАК) Кад женска једна, намигуша или девнца, каже: ти си леп, па ако ће то и лаж бити: ако човек отвори своју дебелу лубању танком отрову ове речи, он ће бити вечитим узима везап за ову дражесну лажовку, за ову праву или отрцану женску: она ће му онда постати његов свет, он жедни за тим уверењем, никад се неће њиме преситити, па био он кнез! Поносито шеташе Ернест по својој соби, стаде пред огледало са три четврти, са поноса, правце, он покушаваше да себе критикује; али глас, врашки пун уверавања, говораше му: Има Модеста право! И он опет узме преда се писмо, опет га чита, види своју рајску плавојку, он се разговара с њом. Онда, усред свога усхићења, паде му на ум грозна мисао:

— Она мислн, да сам ја Каналис, и она је милијонарка! Сва му срећа наде, као што падне човек. који идући за месецом доспео на врх крова, ту чује један глас. пође напред и разбије се на калдрми. — Без сјаја славе око главе ја бих био ружан! викну. У какву сам се ужасну ситуацнју бацио! Лабријер је био и сувише човек његових иисама, и сувише је имао оно племенито и чисто срце, које је дао видети, зато не оклеваше на глас части. Одмах науми да оде и свс да каже Модестину оцу, ако је у Паризу, и да извести Каналиса, како се озбиљно окренула њихова парнска шала. Овом деликатном човеку беше оно грдно богатство одсудни разлог. Он никако није хтео да посумња, да се он послужио за добијање мнраза заносом преписке, која је тако искрена била од његове стране. Очи му се наводнише, докле је ишао из свога стана у улпци Шантрен банкеру Монженоду чије богатство, свезе и одношења бпла су од чести дело руку министра његовога покровнтеља и његових. У који је пар Лабријер питао шеФа куће Монженод н распитивао за све околности, које је требао да зна у свом чудном положају, била је код Каналиса

сцена, која се могла очекнвати од наглога одласка некадашњега норучника. Као праги војник од царске школе, ј Димеји. чија је бретонска крв врила за путовања. замишљаше себн песннка као сметењака без доследности, лакрдијаша на стихове. који седн у каквом спрату на тавану, одевен је у црно с отрцаним швом, чије чизме имају каткад ђона, у кога је кошуља неизве?не боје. чији прсти више знају за мастило него за сапун, | најзад који изгледа као да је пао с крушке, ако не шарабата на начнн Бичин. Али онај кључ, који је жуборио у његовом мозгу и срцу, добио је као да су ' га леденом водом полили, кад је ушао у лену кућу, у којој је иесник седио, кад је на двору угледао једног слугу како чисти каруце, кад у господској трпезарији виде слуту једног обучена као банкера, на кога га је грум био упутио. а овај му одговори мерећи га од главе до пете, да се не може ићи код господина барона. — Данас, заврши своју реч. има господин барон седницу у државном савету... — Јесам ли ја овдс погодио, рече Димеји, код господина Каналиса, који пише песме? — Господин барон Деканалис, одговори коморник, заиста је онај велики песник, за кога ви питате; али он је у-

једио и известилац за молбе у државном савету и иридељен министарству иностраних послова. Димеји који је дошао да искуша једног ритара. као пгго је презирући казао, нађе ту висока државна чиновника. Салон у коме је чекао, одликујућн се велелепотом, пружаше његовим мислима придевачу иглу за орден. која се блисташе на Каналисовом црном оделу што га је коморник оставио на једној столици. Брзо му сјај и облик једног пехара навукоше на себе очи. где опази ове реч : Дар од госаоје.*) Погледајући даље око себе, виде он на нарочитој подументи вазу од севрска иорцулана и на њој урезано : Дар од госсоје делфинке.**) Ове неме опомене повратише Димеја себи. докле је коморник питао свога господара, хоћс ли примити једног непознатог човека, који је нарочито зато из Хавра дошао да га види, а зове се Димеји. — Какав је? запита Каналис. — Човек пристојна изгледа и има орден. На знак одобравања коморник оде и одмах се вратн прнјављујући: *) Госио),*, МаЛагае авада се пре у Француској најстарнја крал>ева кКи плн жена крад>евог најетаријег брата. Цреводнлац **) ДелФин. Е)аирћт. звао с<* пре у Француској крахеонк наследннк престола. Преводплац