Српска независност

БРОЈ 98.

НЕДЕЉА, 27 ЈУНА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

ЕЕЕЕ 31 СРЕ2Ј7: ■а ГОДИНУ 24 ДИН., НА ПО ГОДННЕ 12 ДНН., НА ЧКТВРТ год. 6 дин. 31 ССТ&12 ЗЕ2Д.В Е1 Б1Л2Х2СКС2 ПС17СТСК7на годннт 30 франака, на по годнне 1б »р. на чвтврт год. 8 #р. 31 17СТРС-7Г1РСК7: на годнну 15 фор. у ванк.. на по год. 8 ♦. на чвгврт год. 4 ♦. 31 СВЕ ССТ1ЛЕ 1РЖ1ВЕ : НА годнну 36 ФРАН., НА ПО ГОДННЕ 18 ФР., НА чвтврт ГОД. 10 ФР.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ П0РНИИ01, ЧЕТВРТК01, СУВОТОН « НЕДЕЉ01 урвдшшггво јв н адиинистраднја у кукв г. Т оме А ндрејквиђа вВИЈИЕЕВ ВЕНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВИ ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РВДА, А ПОСАЕ СВАКИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСДАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рукописи шалу се уредмиштву, а претплапг.а адтимистраци/и „СРССЕЕ 2ЕЗДВ2С2ССТ 2"РУКОПИСИ ПЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПДАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СК.

Устанак на српском јзгго-западу Од како су Кривошијани прешли у Црву Гору и од како је иаша „мудра и родо .Ђубива влада" онако славну нобеду одржала над — пушкама у Чачку, престало се говоритв о устанку, не само у Кривошијама него и у Херцеговнни. Аустро-угарске новине већ говоре о повлачењу војске из тих сриских земал,а, а барон Стева Јовановић растаосевећ са својом храбром војском похвалним прогласом, каквпм би се од прилике Бонапарта или барем Радецки обраћао својим несавладивнм четама. Како се наш Цетиљски донисник престао јавл.ати. а нз Херцеговине ннсмо могли добпјати неносредних вестп. то емо и ми напустили одељак под горњим насловом те су и наши најжел.нији читаоци морали већ престати мвслити о „ус танку на српском југо-западу," надајућн се можда. да ће досадањи устанак бити довољна лекција за аустријске политичаре, да ће Калаија гледати да иоправи погрешке својих предходника, те да ће се штед.1ивије и поштеннје ионашати нрема тамошњем српству, да се не би „моћна пријате.Ђнца- наша за коју годину опет морала задуживати са 40—50 милиона ванредних трошкова за одржање својих сриских покрајина. Међу тпм као да устанак није баш тако саевим угушен. као што се наше добре комшије хвале н размећу. Дознајемо из поузданог извора, да је у Бел,пни један (,'рбин очевидац, аустрпјски коморџнја. који је тамо довезао неколико виших оФпцира из Сарајева. прпчао ово : да је око Видова-дана био ужасан бој на граници Босне и Херцеговине измећу устаника и аустријске војске, да је у томе боју било 20 хил.ада аустријске војске, да је, судећи по лешевима. у томе боју остала половина аустрпјске војске на бојноме по.Ђу и да је бој трајао три четири дана. Највеће губитке претрпела је аустријска војска од изнепадних и необично смелих ноћних нападаја устаничких. Са бојнога поља вратнло се једва до 30 Официра у своје гарнизоне, са осталом разбијеном и изнемоглом војском. Мн ћемо чекати иотврду те вести и са друге стране. Но изгледа но свему, да ће бити нешто у ствари. „П. Ј1ојд ц има јуче донис нз Дуброввика, у коме се дописник тужп, како војска у Херцеговини љуто с*1 рпца од болештина, највише од гроо.шца, на да се и врућица појавл.ује од кужних мочарн још неурећене Неретве. Додаје да су бол-

нице пуне н нрепуне болесних војника. - Па, јадни не били, зашто не пуштате те војннке својим кућама, кад је устанак угугаен, кад устаника нема више нигде? Тако нечовечно не би ноступала јамачно ни аустријска војна унрава са својом војском. кад би збпл.а била истнна. да је устанак сатрвен. Очевндно је да су ови силни болесници по болнпцама рањеници, оне врућице што их тамане биће устаничке пушке, а оне хладне грозвице што их ломе биће оштри ножеви устаничких јунака. АУСТРИЈА И СРПСТВО (У 041! СРПСКОГ ЈЧТАНКА П1'ПТНВ АУОТРИЈЕ) (наставав) А што се Котора и Кривопшја тиче то (веле) ако је Пеетар Црне Горе Гшо користан савезник Инглеске и Русије. Фрања од Аустрије био је још кориснији. јер млого јачи и новији/ Пред таквим полагањем права, као пгго рекох, и правда и образ и благодарност пропадоше. Аустрија доби све што затражи ; новостечена слобода Бокеза збриса се; независна кнежевина мораде се понова повући у своје горе и кршеве : а рођена браћа. после тако дугОг растанка сретно састављена, бише опет силом растављена. И све се ово учини да се засити грамзљивост једног човека — човека који је изгледао несретан све доклегод је морао гледати око себе ма шта што би се, било слободом, било старином, опирало његовој модерној тиранији. Ахав је, најзад, понудио Набобу * цену свог винограда ; и Фрања од Аустрије доби то чисто аустријско задовољство што могаше опд>ачкатн слабијег од себе, и што могаше удавити слободу једног слободног народа. а све то да га некошта ниједне батине и ниједне крајцаре. — Доиста, ако реч узурпација има икакввг смисла, онда је тешко видети на какво се заплсано дело може боље применити од аустријске посеобине Дубровника, Котора и округа пгго лане скочише на оружје. Један стран човек који никаква друга оправдања није могао имати осим урођене му грамзљивости према туђем добру, и мржње према туђој слободи, дошао је и лишио ове л>уде њихове земље — понављам — без икаква права. било ио наследству било по избору, и то земље део којих се, на основу старијих уговора, Формално придружио држави сопственог јој племена. Ко хоће може говорити о ^моралном ауторитету- његовом из „Ареопага Јевропе ц , али у оно време једв» ако се и чула та фраза. Па и да је, опет дотично решење није то исто и право, а права ту никаква Аустријанац нема. Он влада у Далмацијп по праву јачега и простом грубом силом. А то бива опет зато што сс за једну страну Јадрије куд и камо боље зна но за другу — хоћу рећи — што су неправде почињене бившим талијанским поданицима Аустрпје нашле тако млого саучешћа у свету, док неправде које се чине јужним Словенима налазе тако мало. — Међутим. у обојим земљама влада је влада страног господара и у обојима је народ, предат туђпну. неприродно откидан од своје рођене браће. Шта више, Црна Гора је била нешто више Јужној Далмацији но Пијемонат Ломбарди'и и Венецији. Пијемонат је, истина, успео да буде узор осталим талијанским државама — којој су оне тежиле придружити али се — ни Ломбардија ни Венеција нису тако насилно * Ахав н Набоб -- бнблијске Јнчности. Пр.

I отргнуте од Пијемона као што су Котор и Кривошије од Црне Горе. Ломбарђанин је бар остао да гледа с надом на уједињење са Пијемонтом као дрбром државом од будућности, док се Бокез с тугом освртао на јединство с Црном Гором као добром државом од прошлости. Управа туђинца на овој обали Јадрије у велико је достигла исту (бившу) управу на другој. У Далмацији, она је тешка, досадна, тупа, ненародна а, у случају отиора, просто бездушна. Било би неправо рећи да је оно што и турска — имено: управа редовне и јавне напасти, али тако исто неправо било би рећи да је била гора у Италији. Оно и биће можда две црте по којима ће се једна од друге разликовати. У Далмацији, на пример, аустријска владавина уживала је свакако ту повољну околност, што је имала поред себе нешто горе од себе — у виду турске владавине. Факт је бар да Дубровчанин није нигда желио да се трампи са братом му од Требиња. Па опет, док у једноставној Италпји Аустрдја није имала ослонца до у простим издајницима народа, у Далмацији — земљи мање вшпе бојадисаном талијанштином — туђин господар могао је од времена на време налазити неке потпоре у завада словен; ског и талијанског живља, и наслањати I се, како-кад, на једног ил на другог. Али, донста, совим изузевком аустријска управа је у обојим земљама бптно неправедног порекла: у обојима се карактерисала тим што, и кад није грубо угњетачка, опет никада није могла извејевати за се оне осећаје лојалности и оданости које је, на пр. слободан Талијанац вазда гајио према Виктору Емануилу од Пијемонта. а које данас слободан Србин гаји према Николи од Црне Горе. У осталом, кад су ове јужно-далматинске земље и по други пут стрпане у аустријски јарам. изневерени народ ишао је и плакао пред свог јучерањег савезника Александра од Русије молећи га : да, ако неможе стати на пут њиховом цепању од рођеног им кнеза и браће, а оно бар да изради да њихов туђин господар подјамчи она стара и местна им права, која је вазда поштовао дужде од Млетака. И, збиља. нека така залога би им дата а мени бар иије познато да је задана вера стварно гажена — до ове садање владе. Главна тачка ове утодбе била је та — и на њу су Бокези вазда највише полагали — изузегост од аустријске војничке службе. Овај терет, који неки пут носи име -ландвера" а неки пут „конскрипције" , али није у ствари ни немачки ландвер ни ФранцуV.."* конскрипција, велим, тај терет је њима нарочито мрзак. А мрзак им извесно није због тога што се боја боје него што се боје да се небију на злој страни. Немачки „ландвер" иа и она горка „конскрипција - Француска јесте бар жртва коју човек приноси на стварну или уображену одбрану рођене домовине. Али за Бокеза је ландвер или конскрицција прост данак у крви коју хоће да му наплати један туђин — насилник његов аустријски госиодар. И, ако он црими оружје по заповестн тог насилника, и покори се његовом ћефу, ! то он може дочекати да окрене овај жиг сопственог ропства и противу свога рођенога кнеза и противу своје независне браће. Молим читаоца да замисли да наши Хамширци буду дужни марширати противу браће Беркшираца и противу двора у Виндвору, по заповести на пр. каквог Француског господара. па ће одма разумети црави извор покрета чију праву природу тако лукаво крије од британске публике лондоаски п Тајмс - и његов бачки донисник. Најзад, није нам могуће заборавити ни оне ванредне околности под којима садањи владар Аустрије, Угарске и краљевина и војводина јужпо од ових, дође до тих својих круна. Прљава је доиста тапија по којој он држи све те земље. Одбачен од Аустрије, одбачен од Маџарске, он је кадар

био задобити и освојити оне земље једино иомоћу два словенска патрона с поља и изнутра. Хвала буди Николи од Русије и Јелачићу од Хрватске те данас Фрања Јосиф има и једну једиту круну на својој глави. — Само, по добро познатом лравилу у таквим случајевима, онај који највише заслужи најмање добије. Јер, изузев Горицу, Аквилеју и ону још модернију крађу (^в!еаНп^") Трентина, све талијанске земље које беше згњечене 1848—49, са Мпланом и Венецијом, ослободише се које 1859 а које 1866 године. Алн ко се сети заробљене Далмације ? Ја ово питам и с тога што се Лиса једва може рачунати као дан аустријске победе. (Наставнће се) ПОЛИТИЧКИ ПРЕГУ1ЕД Дознаје се с поуздане стране. да је пре 14 дана поново букнуо устанак у некнм крајевима Босне и Херцеговине. Нарочито се у нашој близини око Бељине појавпла јача чета устаника, која је у тој мери задала иосла аустро угарским властима у Босни . да је војно заповеднпштво нашло за вужно послати једно повеће одел>ење војске нротт. њпх. Измећу уставнка и те војске било је јаког окршаја, но о њему нити има зваппчних извештаја, нитв се шта може наћи у аустро-утарским листовима. Само „Полит. Ко ресн." нашла је за умесно да овај догађај саопшти својпм читаоцима и да , разуме се, пагласи победу Аустријанаца који су нри том сукобу отели од устаника нреко 60 коња. — У самој ствари вије овде меродавно. која је страна. да ли Аустријавци нлн устанвцп. одржали победу, и ако . као што се може видети из вашег данашњег уводвог чланка, пмамо поузданије и верније вести да је иобеда на устаничкој странн; но овде је много важније што можемо констатовати: да се Босна никако ве може да опрнјатељи са „културном" мисијом АустроУгарске. и да још није однгран последњи чип у тој драми. — По страним вестима образовано је у Бугарској ново министарство овако: председник н минпстар унутрашњих послова геверал Соболев, министар унурашњпх послова и граћевина Вулковип. правде Греков, просвете Теохоров , Финансије НачевиИ и министар војни геверал Каулбаре. Једна деиеша „Корсеи. Бпрова" из Москве јавл.а. да је тамо 23. о. м. напрасно умрко ћенерал Скобел.ев, но који Скобељев: старији нли млаћп, отац илп снн, о томе нсма ни спомена у тој краткој депепш. За ћенерала Скобељева млађег зна се, да .је пре иавесног времена отпшао па своје опредељење за генералног губерватора у једвој