Српска независност

6Р0Ј 99.

УТПРАК. 29 ЈУНА 1882 ГОД.

ГОДИНА II

ггнг за сре2.т: ка ГОДИНУ 24 днн., на по годннв 12 дин., на чвтврт год. 6 дпн. 31 ОСТИЕ 2ЕШ.Е ЕЛ Е12Н12СК :а ПОДТОТСЕТ. ва роднну 30 «ранлка, на по годннв 15 *р. на чвтврт год. 8 *р. 31 17СТР0-7ПРСК7: ■А ГОДННУ 15 «0?. У ВАНК.. НА по год. 8 ♦. НА ЧВТНРТ год. 4 ♦. 31 СЗЕ :СТ12Е 1РЖ1ЕЕ : ва годвну 36 *ран., на по годнне 18 #р., на чвтврт год. 10 *р.

ИЗУ1АЗИ У БЕОГРАДУ УТОРШОК, ЧЕТВРТКОI, СУВОТОН I НЕДЕАОИ тт а хл^е^гоз^ т.ај »твднжштво јв в адмвннстрапнја Ј 1у1п г. ТоМЕ лндрвјввн г.а вВНЈНТ.ЕВ ввнац.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ ирвв птт 12 днн. пара од рвда, а иосјгк свакн пгт 6 пр. 3К ПРНП0а1АН0 бо ПАРА дин. од ркда. Румолиси шалу се уредништву, а претплата адтимистрацији „С Р П С Е Е 2Е31В2С20СТ 2" рукопнси нк враћају сге. неплаћена писма нв прнма јг сж.

ВЕОГРАД, 28 јуна Има једнн француска нословнца, да у кући обешсног не вал.а спомпњатн ужета. Зато нн један дописвик „органа напредне странке" неби смео спомнњатн речи као што су: „хотимице заборавхају што су некад казали. данас нешто тврде о чему сујучесасвпм друкче мнслнлн и т. д." у кратко неби смео ништа казати што подсеће на недоследност, на ннконееквенцију, јер то је једна струка у ономе многоструком ужету. о које је јавно мњење обесило напредну страпку. Но кад најпрнснијн рођак обешенога стане говоритн о том ужету без вкаквог зазора, ваљда зато, што му обешена рођака још ннје пздахнула него се ненрестано копрна у пади да Ке се нскобел,ати и да ће стићп „помиловап .е" , — кад „Видсло" стане нотезати и другоме пребациватн педоследноет, онда нам неће замерити ако се с њим упустнмо у разговор о томе ужету. твм мање што нас оно походи у нашој кући. „Видело" налази да је то врло гадно и безбожно. врло недоеледно од нас, што се давас -Дружнмо и ортачино" са радикалцпма, а овамо смо њима, напредњашша замерали „што су се били удружили или што су божем (!) стојалн у пекој везн са радикалцима". Пре свега нека нађе „Внделокога да му преведе ове две латинске реченипе: §1 (1по 1ас1нн1 Мет, поп ев1 1(1ет и Уио(1 11се1 Јо\ч поп 1јсе1 1 н )У1. Главна је смвсао: што је слободно либералпма, ннје слободно конзерватввшша, још мање ре акцпонарнма. Прво и прво , ми се нисмо тако удружилн са раднкалима, да се у њима губнмо, ни да се они губе у нама. као што је бидо с вама , и либерална и радикална партија пма свој засебан орган, а није се сложила у једном заједничком. као гато је то било с вама. Но баш и да смо се тешње удружнли , па шта онда? Бн ли то била тако неприродна веза, као што је бнла вагаа са радпкалцима? Боже сачувај ! Таки примерп имају и у другим зем л>ама, н у другом свету удружују се либерали с радикалима, не само у опозицији, него кадкад и у самој влади. У кабинет либерала Глсд етона могао је без икаквог зазора ућн радикал Дилк. А шта би образовани свет казао. да је тај радикал ушао у дружбу. било у опозицији, било на владв, са конзервативним БекнсФилдом? Свнби казали, да је то дружба немогућа. Исто тако не пада ни једном конзерва тивцу у Енглеској на ум, да кори

Гледстона што се удружио са радикалцима; и противницп морају приннатп у г.еби, да је та дружба нриродна н прнлнчна. Разлика је та што сте ви онда радикалце лагали, н морали сте их лагати, јер иначе би била одмах из почетка немогућа свака дружба, а мн их не лажемо, нитн имамо цотребе лагати их. Ви сте конзервативци, о томе нико ве сумња кром безума. Па лепо. Конзервативац бити није срамота по себн , као што није срамота ни бити либерал, ни радикал ни каква му драго странка, која би имала основа у развптку државног живота. Па гато се стидите назватп се својнм иравим нменомУ Што се кријете ненрестано у лавовску кожу, кад смо вас одмах познали ио гласу, а сад вамје већ толнко сиала кожа, да вас може сваки познатн и по облику. Реч „напредпа" под сликом ваше странке, то нам тако долазн, као кад какво ђаче , које не уме цртати, намрчи нешто, па нотпише под свој дрд,еж; „ово је свиња- 1 ; а у ствари је надр.Ђана слнка много вишс налик на стеннцу него на свињу. Ми разумемо да ви назив своје странке нисте нроменили од беса, пего вам је била невол>а. Јер странка конзервативна нема смисла у држави која тек почиње свој самостални живот н која по томе има више да задобија нрнсваја него да конзервпше, а још мање има смисла у народу, који још треба да се ослободи и уједини. Зато је ваша странка док се год звала својим ира вим именом, увек и иропадала у народу и кад би се државнп живот у Србији, кад би се у опште нолптички живот у Срба развпјао правилно и успешно, можда би тек ваши унуци могли доживети. да као конзер вативци добију већину народа уза се те да правплним. уставним. свесном, незавараном, слободном вол>ом народа дођу ва зладу. Но вама није до ваших унука, вама је до себе, да вам је што у жива уста! Па како вам је главна жел.а била да дођете по што по то до владе. а као конзервативци нисте то моглп, онда сте се нреко ноћ прекрстилп у „напредњаке," и ако вам је нанредак народа и државе био девета брига, и ако сад и слепац види, да сте нанредњаци само у назадовању јер човек може ићи „напред" и кад се окрене „кругом" на траг — да сте Јнсиа а пон 1исеи(1о. Тога ради сте ви нстакли онај шарени програ-' „Видела", управо пуотили сте да вам га наиише човек који је отворено данас радикалац, н онда је то у ствари био, само

што је онда безазлено веровао. да сте се и ви порадикалили, да се мислите искрено придржавати програма, што сте га од њега усвојнли. На тај програм, на тај ленак, наместили сте ви ондашње поверл>иве радикалне птице, а под кабаницом држали сте већ кавез што сте га за њих снремпли. Онда смо мн казалп оао што ви данас уздишете: „Без сумње они имају право кад то чине, јер бар они нису криви ; кад има партија и л.уди које се могу на овај начин обмањнвати". И ви још имате образа да сномнњете слободну штампу? та зар није сваком јасно н разговетно, да сте ви својпм „сипоћ праннм, ноћас гужве&ашш" законом од 12 марта 1881 на то навалице ишди да „проститушете" слободу штампс 'и да постанете гробарн њени", — осим ако ћете нрнзнатп. да у вашој партпји нема ни једног правнпка. јер само л>удп који немају појма о правној науци нп о законодавству могли су без онога што се зове ша1а Мез, без нодвале, нустити ону апсурдну наредбу о апсолутној застарелости. ; Дакле једпо од двога: Илн нема ни једног правника међу вама, и онда је вагаа странка „чудо невиђено". или сте навалице на то ишлп да се слободна штампа „нроституише", а нроституисали сте је највпше ви сами, те да можете бити „узимало давало". Бирајте! О нашем тобожњем прорицању да ће влада Ппроћанчева одступпти и како н зашто та влада „као уз пнат —- не хтеде да одступи. разговараћемо се други пут на тенане, јер тај инат као да неће престати, док се год не увнди да инат иза зпва инат и да је, на послетку, навек „село јаче од сватова". АУСТРИЈА И СРПСТВО | (у ОЧИ српског устанка против аустгијб) (наставак) То је пре била побода Словена н Талијаиа* бијућих се за аустријског ћесара, а противу Талијана бијући се за сопственог крал>а и народ. На сам тај дан било је, на пример у Спљету, спремних талијанских застава. које умало што нису истакнуте под упечатком да лађа која беше носила вест о поразу талијан ске Флоте само бежи од талијанских јој победнлаца ! Ири свем том, лане, када небеше никаква чисто талијанска покрета, но када поче овај српски покрет, талијанска партија у Спљету хоће да се 1 расплини од лојалних изјава ..узвишс' номе ћесару п , и то оног истог који тек што је у нримени Краљевског н Апостолског му ћеФа оборио општински устав њихове вароши. А ето како овај туђин-господар добија по нешто приде уилива преко оног који му сила покорних бајонета, опет туђих, доноси. Ето како се доби Лиса и Кустоца. и зби, те * Мн нпсјнмо да „ТаЈИјанн- незасЈужују да поред Сдовена — управо Срба — ♦вгурншу у овој прпјнци ; а то и сам г. писад у сљедећој врсти посредно сведочп. Пр.

поражевик од СолФернна и Садовв би закићен и једним лаворовим вснцем. Алн ту и почиње нова политика носијоца истог венца. Он је имено познао и но С ојФерину и по Садови да је доста бнло боја са себи равнима на оторену мегдану; па зато од тада узе други и лакши лист — лист напаствовања и гажења сдабијнх од себе, па и то опет без боја. Он се иомири с људма који су га збацнли били а лукаво диже руку на племе које га је одбранило и у нужди му се нашло. Он нађе шта више у људма које је негда тражио да веша што се боре за слободу свог народа, оруђа за своје планове противу слободе других народа који се боре за иету слободу. И сад дође на ред онај велижи систем који се зове .дуализам", но који значи кондоминијум или удружена тиранија немачке и маџарске мањине над словенском већивом те државе. Ја морам признати да сам био један од оних који су се савршеЕО дали обманути угарским крунисањем 1867 год. Јер, ма да ннкад нисам потписао на доктрнну да крал>евска миропомазанија лечс < таре грехе, опет сам одиста веровао да ће човек који тим актом добц од тирана за краља. поштено поћи новом стазом живота. Ја сам се чак тако далеко варао да сам сањао да ће крал> од Угарске, као крал> земље која је ирва извучена испод турског јарма. битн кадар збацнтп са еебе окове немачке и талијанске превластн. и бити кадар ставптв се на чело словенске већине царевине му па. као такав. постати још н ослободилац југоисточне Јевропе. Ни ја нв други који су ове иогледе делнли нисмо помишљали да ће слобода Маџара значити продужено н погоршано робовање Словена • нитн смо довољно схва тили праве ^ерове владајуће маџарске мањипе. којп се на делу ноказаше у том: да се ништа несме дозволити што би ишло у прилог Словену. Претци Маџара били су ваеали Турчиновн, као год и претци Грка н Срба. Тога јарма су се се они ослободнли не додуше икако кј.о устали Србијанцн нли вечно борећи се Црногорци — јер еу за њн ^за Маџаре) војевали храбри Пољацн па онда и Лорени и Пијемонтезн али како тако гек једном слибоднн њима прва брига би да одрнчу другима исту елободу. Самн собом азијски дошљаци онв ево имадоше образа да се .^вале снмпатпјама и томе подоона према Турчину — том ортану њиховом у угњетаваљу јевропских народа на сонственом им огњишту. Ишчекујућн. дакле, да вндимо краља Угарске на правој страни . ми смо љуто заборавили, да је краљ Угарске краљ Маџара. а да се од краља Маџара никада није чему надати у корист еловенеке слободе. Па опет колико да то беше залудан сан опет се сам предмет — пут иравде и частн — у скоро показао њсму (краљу после само неколико година у другом виду. Глава аустрпјског дома има толико улога да му је могуће игратн улогу Протеја за добро као год н за зло. И оно чему се није било надати од краља троједне краљерипе Хрватске. Славоније и Далмације. ** Свакако њему се понуди једна велика прнлика. н понудн му се добротом једног парода који је љуто страдао под његовом руком и који је све то опроетно. Догађајн од 185966 истераше Фрању ЈосиФа нз Италије, али га утЕрдише внше но нгда у аустрнјској му војводини и маџирској краљевини. Први, иак, значајнн акт нове двоглаве силе према еловевско) већинв поданика показа се после две године, а то : у внду нокушаја да се ватурн мрска војничка установа изузетнм окрузвма. Но ту нам се приказује и једна ретка слнка новнје иеторнје. Ево. дакле, једне од великнх сала Јевропе где планира панад на права једпог слобод** Зар од Хрвата ! Недно Ног шша Србпма ту срећу. Пр.