Српска независност

ма прпватним која се тпчу иојеАинаца и која не подлеже тако шпрокој контроли јавног мишл.ења, као скунштински радови? Какве нам гарантпје дају, да ће бар ту сузбпти могуће протпв законе власнпчке прохтеве? Шта ли је онда парод срнскп добио са том „впделовачком" „независношћу судпја", на којујеИироћанац утрошпо не само датих му 100.000 дпнара. већ и за други низ година утолико увећао буџет судских пензпонара?! И ми сматрамо независност еудија за први и најснгурнпјп штпт личне и имовне сигурности, п грађанскпх слобода; алп кад је та „независност" само на харгнјп. а на делу се не примењује, онда је она не само штетна, већ и убитачна по развој лпчних и грађанских слобода, јер је она онда, у.несто заштигница слобола, са.по арикривало в.гасничке самовоље и Куди. Ми обраћамо нажњу на сва ова пптања, јер ко искрено мисли о бољптку и напретку ове наше отачбине, томе немогу бптп равнодушне овакве појаве, тај мора водити рачупа о понашању наших „независних" судија у скупштини, мора размиш:ватн о условима и начину, како да Србигја добије дојиста независне судије. Ако ово наше разлагање буде у стању, у „своје време" , допринети сретном решењу овог великог питања, мп ћемо бити задовол.ни, пгго смо, ма п најмање, олакшали ту тешку задаћу наше будућностн.

АУСТРИЈА И СРПСТВ0 (у очи српског УСТДНКА против аустрије) (Свршетак) У свези са овим није теигео погодити који утицаји беху то пггоучпнише да Епир — нарочито проневерена и ожалошћена Јањина — не учествује у двапут обећаном,јој ослобођењу. За цело, сили која је наумила догурати до Јегејског мора неможе бити добродошло проширење слободне Грчке , као што јој нпје проширење слободног Словенина. Једном речју сили којој је сам темељ одрицање сваког народног права мора бити мрско појачање ма које народне државе. У ствари Дулциња право одржа своје потпуно; у ствари Тесолпје његова победа би само делимична * Али, по среди, ствар сло* Кад г. Фрпман налази за добро да овак}' паралелу повуче између Дулцнња н Тесалнје онда не*а нам је слободно пожелптн да Бог, Инглеска п г. Фриман даду нама Србпма овако „делимичне" победе — чнтаве провинццје беа *апп врви — па одма да се трампимо с Грцима у „праву", срећп н клцјентству. — Пр.

ЛИ0Ф&К

МОДЕСТА КИЊОН02А приповетка X. Балзака Превод с «ранцускога. (НАСТАВАК) — Ти се не разбираш у чуствима, рече Каналнс нестрпељиво, као човек , коме су истину казали, кад се он надао комплименту. — То би могао пред поротом казати човек, који се венчао са две жене, примети Лабријер смејући се. Овај ециграм причини код Каналиса још један непријатан упечатак; он нађе, да је Лабријер за једног секретара сувише оштроуман и сувише слободан. Долазак сјајна интова, који је терао кочијаш у Каналисовој либе^ији, причини тим више упечатка у Шалету, што су тамо већ очекивали оба претендента и што су тамо већ биле све личности ове приповести, изузимајући херцега и Бичу.

боде и народне управе учини велики напредак — на велику жалост Царске, Краљевске и Апостолске главе ! Нарочито у Дулцињу Фрања Јосиф би непосредно наморан да исправља што јесам искривио, и положај аустријског двора би видно ионижен пред светом кад, у место да какав слободан народ буде опљаадан без боја, прво један па онда други слободан народ нрошнри своје границе без крви — па још дочекао да види дотерану Аустрију где суделује у добром делу! Е сад време дође да се уради штогод на дому, на миру, и без опасности од дипломатске мешавине других сила. И збиља, нађе се у гран. цама монархије један народ са подјамченим слободама, које се могу написати, а којп је још задаоиједан тешкиудар војничкој части Хапсбурга. Како му драго тек није без значаја да се баш сами час ослобођења Тесалије изабра за овај нови напад на слободе Бокеза. Нити је без значаја да кад глава толиких краљевина, војводина и кнежевпна пролази кроз неке од истих да чује ликовање њихова народа, он и немисли да се покаже у оним крајевима јужног Словенства где за ц^ло од поздрава неби оглувио. Лично пролазећи туда прошлог лета од КрФа ја сам с тугом гледао на ону издану обалу — на једва откупљени Дулцињ . на украђени Спнч, на Котор , на Дубровник и друге далматинске градове. А кад сам се с њима растао указ за увођење мрске војачине већ је био изашао а дотични горштаци су се оружали да силу силом одбију — баш као год и године 1869. О ономе што је сљедовало најбоље се може дознати из писама Артура Џ. Еванса ^Манчестарском Стражару" — камо и упућујем радознала читаоца — јер они који бп веровали Тајмсу и његовом бечком дописнику неби наравно ништа могли научити. Душа ваља, и Инглеска н Америчка штампа трже се као из-а-сна пред Фактом да се нешто тамо кува. Али и онда једва да су појмили целу ствар све док искра незахвати и Херцеговину и Босну. Е то су имсна са којима Тајмс уме бар да греши : јер о Далмацији и њеним питањима он није достигао ни онај степен знања којп је нуждан да се и огрешити може. Од своје стране ја ћу се овде уздржати од сваког нагађања у будућности. И о ономе што се већ догађа ја једва ако могу што знати на овим обалама Мисисипа.** Управо сада кад је г. Еванс ућуткан биће мучно ишта и дознати. Ту скоро једна депеша из Беча нам рече да Фрања Јосиф и његови министри ппрују над „подпуном окупацијом Кривошпјана-; али једна друга депеша са Цетиња уверава да је војска Фрање ЈосиФа љуто страдала од усташког оружја. Бечки телеграФиста опомиње нас да неверујемо онима на Цетињу — ијаизвесно нећу све отуда узимати за готово — али још мање хоћу да верујем вестима из Беча — не — хоћу да верујем Цетнњу баш за то што ми се из Беча противно светује. Него, збиља, ево нашег -Тајмса" где јавља како је Фрања Јосиф честитао себи п нотпуну окупацију Кривошнја 11 — ма да се бој још једнако бије V истим Кривошијама ! Још не** Г. Фрпман је писао овај чланак у Амернци камо је пшао дајући јавна предаван.а о „нсточном ппташу" у опште , српском и јужноелавенском напосе. Пр. — Које је песник ? запита госпођа Латурнеловица Димеја. која се на зврку од кола наместила код прозора. — Онај што иде као тамбурмајор, одговори касир. Ако је и била нешто строга. ииакје у неколико била праведна оцена Дпмејева , човека што може бити простосрдачна. Благодарећи великој госпођи, која га је врло мазила и ласкала му, као што ће све жене старије од њихових обожажатеља њих мазити и ласкати им , Каналис је тада у моралном погледу био неки Нарцис. Женска у извеснпм годинама, која хоће да за увек привеже за се каквог човека, почиње тиме да му погађа мање , како би свако супарништво постало немогућим: јер супарница не зна одмах с почетка тајну онога танког ласкања, на које се човек доста лако научи. Људи бљутави производ су ове женске работе, ако нису већ по рођењу бљутави. Каналис, кога лепа херцегиња Шолије још млада улови, сам у себи нравдао је своје пренемагање говорећи сам себи, да се оно допада овој жени, чији укус био је њему закон. Ако ове нуансе и јесу неисказано нежне, ипак није немогуће означитн их. На прилику, Мелкијор је умео врло лепо да чита, али многа претерана хвала одвела је тај дар на пут претераности, где се не задржава

што, Факт је да )е Фрања Јосиф наишао на такав отпор код оних које зове својим Крнвошијским поданнцнма. да је наишао за сходно да призове посредовањ^ природног нм главара — човека кога је он јуче опљачкао — законитог господара Кривошије — Николе од Црне Гора. Хоћу да кажем: дотле је кадар да се сагне принц од Лорена и Хапсбурга. Али и то му би на лијо. Пошто није хтео уклонити узрок самом устанку то. наравно. од посредовања немогаше ништа бити. Даље знам да су у Босни и Херцеговини Срби и Турци стопили своје стар° свађе у општу мржњу према страном им угњетачу: и кад су чули за примену војничког закона и на њи, устали су слошке на оружје. Понављам, ови су људи подељенн у вери, али су једне — српске — крви, н тврдо су наумпли недати ту крв и елужбу туђину. Вође из оба верозаконска табора заклели су се један другом заклетвом српског побратимства и бориће се раме уз раме за народну им ствар противу мрског туђина. Овака слога једва да се може тако брзо угушпти — па ма и најбоље изврнута Фраза _Тајмса и тако пгго декретовала. Свакако. још није свршено, — нити ће се свршити докле год се оне земље подједнако неослоде и Аустријанаца и Турака. Пре седам година Аустријанац их је могао ослободитн од Турчина. Фрања Јосиф могао је постати словенскпм царем и претећи Русију огрнув се пурпуром бугарског Симеуна или српског Душана. Ти су дани прошли. Аустрија је деФинитивно узела на се улогу антинацијоналне силе — силе која ништа не оставља на миру силе, која ништа неноверава природном развитку на балканском истоку. Само сад нека се непобркају појмови о прпродп те „Аустрије" ни замисли да је то какво идеално биће — каква народна држава која по истом праву седи до других пет у „јевропском ареопагу-. Права Аустрија н њен народ — а то је народ једне честпте немачке војводине — сасвим је невин у овој ствари. Такп исто нека се упамти да су и Маџари савршено невинн у питању Босне и Херцеговине. (?!) Окупација ових покрајина н њихова администрација савршено је противна маџарској политици. „Аустрија с } т дипломатском јој смпслу, она „Аустрија" пгго вечито узнемирава свет са по којом интригицом или по којом крађицом — то није име какве земље ил народа — нити је њена полнтика политика к жве земље и народа. _Аустрија ц овде просто значн газда свију оних, са свих крајева света, покупљених земаља и народа које на један чудан начин посташе дннастички спахилук једног извесног човека. Тако исто -полптика Аустрије" и -интереси Аустрије 1- не значи ништа пгго би се односило на праву Аустрију и њен народ: нити значи што више односно других земаља које имају нстог господара. Те фразе значе просто интриге посреством којих известан човек — општи господар — ради да одржи и прошнри свој спахилук. У границама тог спахцлука бпло је, и сад има делова од народа који су неприродно отргнути од своје браће, и који сасвим природно теже да се сједине са том својом браћом. У једном случају — у прнмеру Ломбарднје и Венеције — те су се жудње оствариле. Нека би бог дао да се оне остваре и са народима који суучени песник ни актор, те због које рекоше зањ (све удиљ Марсеји), да он не декламује, него да риче своје стихове. како је продужавао звукове слушајући сам себе. Као што би пословички међу глумцима казали, Каналис је узимао темпе мало дугуљасте. Он бп своју публику плтајући погледао, намештао би се задовољан ц употребљавао би она средства, што нх глумци називају вештачким иочивкама. Сувише, Каналис је имаоподражатеља и био је глава читаве школе тога рода. Ова емФаза у изразу у неколико му је захватила и говор његов и унела је уњ декламаторски тон, као што смо видели у разговору његовом са Димејем. Кад је једном дух ударио у каћиперство. морало се то осетити у мањерама. И тако је Каналис дотле дотерао, да је свој ход одмеравао, да је измишљавао своје атитуде, да се крадом гледао у огледалу и да је свој разговор удешавао према начину, како бн се наместио. Он би се толико занимао тиме, како ће нричинити упечатак, да се Блонде, један шаљивчина, не једанпут с успехом кладио ? да ће га збунити, упирући стално свој поглед на песиикову ногу , на његове ципеле или на скутове његовога капута. После десет година она љупкост, која је почела нмајући уза се пасош цветне младости , постаде тим пре за-

ствовали у судбини Ломбардије и Венеције. али којн још неучествују у њеној слободи. Ми не знамо шта се тамо спрема, али можемо бар иожелити оним земљама једно добро ослобођење а њиховом господару и спахилуку муједно добро распадање (а ^ооЈ. е г 8 р П14 еги пе"). Едвард А. Фриман. * СКОБЕЉЕВ Кљагања Н. Д. Бјелоселскаја-Бјелозерскаја, на дан смрти М. Д. Скобе.пева, добила је од цара овај телеграм: -Страшно саи поражен ипотресен изнеЕадном смр^у вашег брата. Губитак је за руску војску ненакнадим, вега сви прави војниди силно оплакују. Тешио је и претеико изгубити тако корисне и светој народној идеш одане делатеље".

Генерал Духонин, начелних штаба 4-тог корпуса, онлакивајући Михаила Димитрпјевића Скобељева, говорио је једном дониснику пз Петрограда: „Он је предвидео своју смрт. п у последње време често је говорио. кад би куда полазио. како оставл>а корпус па се боји да се неће вратити више к њему. А после би ирпмећавао, како се бојп да каваљерија не заостане пза нехоте, те је непрестано занимао се њоме, давајући јој учења и поткрен .Ђујући је својим личним примером. Кад би какови пример учинпо узвикнуо би својим војницима: г јунацп следујте примеру вашег корнусног команданта ц . Милпна је било видети Скобељева прп сваком таквом учењу. Ја сам био сам очевидац, вели Духонпн. како је М. Д. Скобељев у последњој нашој војни са Турском, у часу се скинуо и скочпо у Дунав и преплпвао га. За тпм се обратио теоретичарима с речима: »Кад ја што предлажем другпма, ја увек сам собом дам пример. А што може један човек, то сигурно могу п стотине и хнљаде људп" Давно сам ја био у Москвп, ја сам је гледао у разннм мпнутима, али сада не могу да познам свету нашу матушку. Сва маса народна усколебала се дубоко. Она се жпво гура кроз густе редове полиције у цркву да тамо изљубп познате црте. познато ах лице, свога љубимца, свога хероја. Данас после панахиде старела, што се и Мелкијор чинио да се отрцао. Живот у великом свету исто тако умара људе, као и жене, па можда су оннх двадесет година, што их је херцегиња имала више него Каналис, њега већма иритнскивале него њу, јер је свет њу увек гледао лепу, без бора, без руменила и без срца. На жалост, ни људи ни жене немају пријатеља, који би их опоменуо онда, кад се мирис њихове скромности ужеже, кад нежност њихова погледа као предање какво из позоришта, кад им се пзраз лица прометне пренемагањем и кад ватрометн њиховога духа дају провидети њпхова зарђала лазила. Једини велеум уме да се обнавља као и змпја : а у погледу на срце и на све само срце не стари. Људи са срцем прости су. А Каналис, као пгго знате, нма осушено срце. Он је претеривао са лепотом свога погледа, давајући му и у невреме укоченост, коју премишљање даје очима. Најзад, њему је хвала била као трговина, у којој је он хтео да добије. Начин његов, како је правио комплименте, пријатан за површке људе, могао је нежним људима изгледати вређајућ са своје свакидашњости, са намерна ласкања , где се провидила нека цељ. И заиста , Мелкијор је лагао као дворанин какав. Херцег Шолије чинио је никакав упечатак на говорници , кад