Српска независност

звала прерана смрт нашег љубнмца и јунака у цедом руском народу, па и далеко за нашнм границама, у широком и пространом словенском свету. Тешко је сносити такове ударе судбиее. Тешко је прегорети тако велики губитак. Ко зна шта је био Скобељев и шта би вредио у скорој будућности тај се мора сагласити са нама, кад кажемо да је смрт Скобељевљева тешка рана на срцу руског народа и целог нравославног Словенства. -Белп генерал" име је мило, име слатко. Са поносом је њега изговарао сваки Рус и сваки Словенин. А руска војска та узданица наше будућности, она се гордила и поносила њнме. Али док смо ми нашем љубимцу отворнли пространо наше срце, дотле су непријатељи нашидизалн противу њега облаке пакости и злобе. „Бели генерал а био је звезда светла на небу нашем, при светлости њеној ми смо увиђали прави пут наш, па и ону провалију коју нам копају наши непријатељи. да нас у њу сахране. И баш за то је Скобељев био мрзак нашим непријатељима. који мрзе на све оно што је задахнуто вишом идејом нашом, и што је кадро да себе сваке минуте жртвује за општу ствар. Ми смо страшило за наше неирпјатеље. а то н треба да смо, јер кад нас неби било онн би комотно нашу браћу таманили и ширили своје господство на развалинама словенских интереса. Кад је оно зимус код нас и ван граница наших Скобељев својим ватреним речима изнео нашу идеју целом свету на видик, и јавно и јуначки ноказао прстом на наше непријатеље, сво се Словенство зарадовало. а непријатељи наши потресли су се, ужаснули су се, јер се иоказа пред грешним очима њиховим ужасна слика осветника. Од тога су се доба њихове страсти и њихова мржња распалили до правог беснила. И ко познаје прљавштину, лукавство. иоквареност и непоштење наших непријатеља, тај ће увидети и познати и ону руку која је племенито срце нашег јунака и патриоте Скобељева разрила. Грозно, заиста грозно што ти зликовци раде. Па докле ће све то тако да траје ? Дотле докле ми не победимо све наше непријатеље, дотле, докле ми не ослободимо нашу браћу, те са њима заједно не станемо јуначки на поприште које нам је историјом обележено. Прерана смрт нашег љубимца Скобељева добра је поука за нас, она нам категорички налаже да не треба да оклевамо, но да што пре довршимо оно што смо последњом војном на истоку отпочели. Непријатељи наши ће у нашем оклевању само себе смелити у извођању својих планова противунас. Судбина Скобељевљева може лако постизати све редом наше патриоте, наше војсковође, наше поборнике за велику нашу ,— Немам , милостиви господине , одговори бележниковица, која поцрвени п погледа у свога мужа као питајући га: Зар сам учинила што зло ? — Његово господство, реча Бича, указује ми много части, кад ме узима за што. Ледан сиромах писар као ја само је једна ствар. Ако је ово и речено било са смехом, херцег поцрвени и не рече ништа. Велика господа никад не треба да се шале са нижима. Шала је игра, а игра претпоставља једнакост: да би се избегла незгода ове пролазне једнакости, карташи кад сврше партију имају права да један другог не иознају. Визита великога коњушара била је тобоже ради нека велика посла, ради продаје огромна простора, који је море оставило између ушћа две реке, а који је у својину државни савет досудио кући ерувилској. Ннје требало друго, него да се начине врата за плиму и ослеку, да се сасуши један километар баруштине у ширину од три до четири стотине јутара, да се тамо ископају канали и направе путеви. Кад је херцег Дерувил описао, каква је тамо земља, иримети Карло Мињон, да би ваљало нричекати, докле природа сама својим нроизводима утврди ово још иокретно тле.

ствар. Злочинци кад их не гониш они се све више смеле и раде зло. Ако ми будемо равнодушно гледали како нам зликовци са свију страна иодкопавцју наш углед и руше наше интересе, ондаћемо лако доживети да ће они и над нашом отаџбином и над нашим народом , па и над целнм словенством. извршити оно што су до данас извршивали над појединим нашим великим људима. Потреба је, крајна потреба да се покаже нашим ненријатељима да не могу извести оно што су замислили. А иоказаће се тиме ако ми пгго нре извршимо нашу заветну мисао и наш историјски задатак. Гроб нашег славног јунака и натриоте Скобељева говори нам јасно и ми кад смо га љубили ватрено и искрено у животу, морамо се старати да што пре оно урадимо што је он желео и срцем и душом, и за што је он живео. Ко од нас није чуо тајанствени свети глас, кад смо га мртвог целивалн, који нам шапуташе: „осветите мене, изврхиите руску свету идеју и . Јест ми смо то чули и усадили дубоко у наша срца. и сада нам друго иишта не остаје но на дело што ире и што скзрије. Свако оклевање носи за нас опасност велику и грозну...." • • дописи Пирот 9 јула. Нисам вам поодавна писао одавде и ви сте се за цело чудили, кад и сами знате да овди има ваздан о чему да се нише. Јест за цело је тако. „Виделовци" су овде толико починили нокора, да се они неби когли тако лако и тако брзо описати. Ја сам више пута хтео да вам пишем, али шта вајди писати кратке доиисе, кад се у њима не може изнети све оно што -виделовци" чнне. А верујте ннје ни лако представити ту ужасну слику њиховог рада. За то треба времена, а капда не би довољне оиле ни читаве књиге а камо лн новинарски чланци да се та ужасна слика у свима њеним појединостима нацрта. Ви сте читали о изборима овде код нас, читали сте о кињењу и апшењу појединих грађана наших. читали сте о разпим прогонствима и претњама, читали , сте о насиљу и безакоњу које „виделовци и овде починише, али свс то канда није ни издалека довољно да вам представи слику ужасну, слику гнусну, слику недостојну. Ненадајте се дакле ни од мене да ћу вам је моћп потпунце изнеI ти, јер као што рекох, то је по све немогуће на брзу руку учинити. Ово што ћу вам сада рећи, то је само да вас оиоменем да се зло код нас јошнијеуталожило, него се оно све више гомила, и ј као оно што ветар тера облаке, тако и овде распаљене страсти -виделовачке ц гомилају и множе зло , и оно узима све јаче и шире размере. Вама је већ познато , ко су све овди „виделовцн-. Ви знате да то нису грађани, нити је то народ у опште , но су то људи махом чиновници, који су своју — Једино време, које је по промислу божијем обогатило ваш дом , господине херцеже, може тај посао да сврши, рече завршујући. Добро би било почекати једно педесет година, пре но што би се приступило послу. — Ја сс надам, господиие гроФе, да то неће бити ваша последња реч, рече херцег; дођите у Ерувил и видите ствар сам. Карло Мињон одговори, да би сваки капиталиста морао ту ствар добро и дуго промислити, чиме даде херцегу Дерувилу излик да дође у Шате. Поглед на Модесту учини код херцега дубок упечатак; он замоли за допуштење, да је опет може походити, рекавши, да су његова сестра и тетка слушале говорити о њој и да би било им мило, кад би се с њом познале. На ове речи Карло Мињон иредложи, да ће он сам представити своју кћер, дошавши да позове обе госпођице на обед за дан новратка у његов летњиковац. на што херцег пристаде. Поглед на плаветну траку , титула а нарочито занесени погледи херцегови имадоше унечатка код Модесте; али се она показа савршена у говору, држању и племенитости. Херцег оде као жалећи, понесавши нозив да дође у Шале свако вече, јер се тужио, и то су одобрили дворанину Карла Десетога, да не може једно вече провести без впста. И тако ће су-

судбу и свој опстанак везали за ту иартију или боље рећи клику. Они ти сада нале и жаре да ма како створе земљишта за себе и своје натроне. Али тешко је нролокати стену, мучно је помутити и обманути јавно мнење. Сила истина притискује га на све стране, али оно избија и опет и онде где се и не надаш и где не мислиш, те рони стопу по стопу и од онако узког земљишта „виделовачког и . Мучан је, страховити је њихов пеложај. Замислите неколицину људи на малом иешчаном спруду. кога запљускују силни вали , те прете сваким часом да | иотопе оне који су се згурали на тај спруд, ето то је кратка али и јасна слика „виделовачког" положаја свуда па и овди ! код нас. Чун се већ провалио, али они што су у њему заслепили су, те не виде своју нропаст, него својим слабачким и отрцаним бичем хоће и Оурне таласе да шиI бају. Али бура се смеје на њих; итешко онима којима падне магла пред очима, те не виде за рана своју пропаст. п. с. н Из Пожаревачког Поморавља 10 јула У 97 бр. нолузваничног владиног „Видсла - изашао је неки допис из Жабара. Цељ је томе допису да направи од црног I бело, те да потре ону истину коју саоиштава „Српска Независност и о стању ствари у овом срезу. Дописник би хтео да опровргне оно што је јасно целом свету, да бајаги иолиција не кињи и не гони народ. Смешна је, да не рекнемо жалосна је ствар извртати истину , али „виделовцима и је то у крви, јер кад не би то радили не би нначе имали никакова оружија да се бране, противу нраведног н зас^уженог напада јавног-народног мнења. Али „у лажн је 1 плитко дно" то велите и ви, па што се не држите те мудре изреке народне, него срљате све јаче у лаж , мислећи да ће те иробити дно, али то је немогуће, и ви само себе излажете подсмеху са тим вашим послом, јер се видите вазда на плитком дну. Полиција заиста гони и кињи народ. то је необорив Факт, и само манити људи могу друкчије тврдити. Што се тиче иопа Павла Радивојевића, то сваки живн зна зашто се он гони ? Да је он случајно као ваш поп Станојло слепа присталнца п видело?ачка и за цело га не бини глава заболела, али он је човек народни, бори се и заступа нрава п интересе земље и народа, а вама то не иде у рачун и за то сте све покренули да му нахудите. Што се тиче расположења народного томе није ни потребно говорити. Нека заиђе, ако сме, по народу ваш попа Станојло и Мнлан Милутиновић, па ће се увсрити, како је према њнма. њиховом раду и у опште према раду „виделовачком и расположен народ. Али канда они немају куражи да то чине. Морална вредност попа Станојла и нона Павла, толитра на вече Модеста видети уједанпут сва своја три л.убавника. Зацело. ма шта говориле девојке и ма колико да у логици срца стоји. да се жртвује све ономе, који је одлнкован, ниак је врло ласкаво | гледати око себе неколико такмаца, људе знамените или славне, нли са чувеним именом, како се труде да светле или да се допадну. Ако ће тиме и изгубити, Модеста је иосле признала, да су чуства изражена у њеним писмима уступила нспред уживања, да на пробу метне три гако различна духа, три човека, од којих сваки, узет за себе , би зацело чинио част и Фамилији са највећг.м нретенцијама. Ипак јача од овог сујетног уживања била је код ње човекомрзна пакост, коју је родила она страшна *рана, која се њој већ чинила само једна ногрешка. Зато кад јој отац рече смешећи се: — Но, Модеста, хоћеш ли да будеш херцегиња ? — Несрећа ме је начинила филозофом, одговори она и иодмигљиво се поклони. — Зар ћете ви бити само бароница ? занита је Бича. — Или гроФица, додаде отац. — Како то ? рече Модеста живо. — Па ако одабереш господина Делабријера, он ће свакако имати толико вере, да добије од краља право да наследи моје наслове и мој грб...

ко се раздикује хао што се разликује бели данак од црне ноћи. 11оп Навле ужива нотиуно новерење и иоштовање у целом срезу, а попа Станојла презиру сви. Поп Павле није јуче стекао то поверење и уважење народно; но га је текао својим ваљаннм радом годинама. Кад кбга народ три пут узастопце бира, поред свију нригисака полицијских, за свога иосланика, то не значи ништа друго но да он располаже љубављу и поштовањем народним. А добити само 15 гласова као што су добили ваш поп Станојло и Милан, то је за цело мало поносно. Што говорите да су се поп Павлови агенти завукли као слеии мишеви у руие, ту износите само своју слику. Ви сте се завукли као савуљаге, и кријете се од еветлости народне свести, која васјеосудила. Поп Павле нема никакових агената, он је у народу и са народом. а ви се служите са агентима и то са гаковим који су презрења достојни. Поп Павлово је начело интерес отаџбине и народа, а ви немате никакових начела, јер и не шатв шта је то начело. Вас руководи лична корист и ннтерес, а све остало вама је девета брига. Хоћете јелте, да бран**те и вашу заштитницу полицпју, и вашег протектора Баба-Милића! Али боље вам је да ћутите. Ми ћемо нмати скорим прилике да изнесемо и рад Баба-Милићев на јавност, на ћемо видети онда куда ће те са вашом хвалом. Сад пређимо мало и на Жабаре. Сав свет зна да је Жабаре неудесно за варошицу у сваком погледу. И према јасним одбредбама законским не би оно могло бити варошица, јер растојање Жабара од Свилајнца и Петровца, једва је нуна два сахата. Иотребе дакле није никакове било да се то место нрогласи за варошицу. но ту се цигло хтело да учини по вољи неким Жабарцима, што су слушали полицију и Оили верне присталице „виделовачке и . Да је народ целог срезанезадовољан са овим, о томе само могу беЈ зумнп и пијани носумњати. Запитајте на среској скупштини народ о томе и ви ћете видети да ми истину говоримо. Но јадни не били, зар и ви говорите о неким измишљотинама и презрењу. Та сав свет знада се ви и нико други служите у сваком послу измишљотинама и подметањем. А што се тиче нрезрења, ту и сами Јнате да вас сав свет презире. Извесни ће да продужи и даље, а и ви изволите, ми једва и чекамо, да изнесемо и покажемо свету. ко је какови. * * * БЕСТИ ИЗ НДРОДА Из Ниша нам јављају како сусетамошњн „виделовци и нешто узкомешали, као да предвиде на небу свога живота неку — 0! ако је потребно прерушити се, тај се неће много устручавати, рече Модеста горко. Бича није ништа разумео овај епиграм, коме су смисао могли иогодити само госнодин и госпођа Мињон и Димеји. — Чим се тиче женидбе, сви се људи преруше, прихвати госпођа Латурнеловица. а женске им у томе предходе нримером. Откако се знаш, увек чујем: 0вај господнн или ова госпођица добро се оженио или удала; мора дакле да се она друга страна рђаво оженила или удала. — Брак је, рече Бича, као нарница; једна страна ту је увек незадовољна; а кад једна страна вара другу, онда половина венчаних зацело игра комедију на рачун друге. — И ви одатле изводите, господине Бича У рече Модеста. — Да ваља што опрезније мотрити спријатељске маневре, одговори писар. (Шставнће се)