Српска независност

попу Станојлу ништа није дуговао , јер га је до лакгаега леба од мотике довео, — ипак као паметан отап да бн одклонио заваду међу задругом, дао је сваком сину по један раван део, задржавшн и себи за издржање до смрти толики део, и остао у својој кући са најмлађим сином. Умрс му доцније жена. па у време рата погибе му и снн ранитељ, и старац оста сам са ситном унучадн и снахом. Имајући више од 70 годнна, овај старац немогаше издпжати терет једне добре сељачке куће; па како _врлн поп Станојло" не могаше гледати тога „поганога илудога" старца ни на сокаку, а то ли да га у кућу примн. — то старцу неостајаше друго, него да нађе човека, који ће узети удову снаху старчеву за жену, па у кући са старцем седнти , да децу и имање погинулог снна одржн и старца колико толико помогне. У награду томе посинку, даваше свој део имања који беше за своје издржање узео ирн деоби. Алн сад се показаше у иотпуној боји карактер и врлнне .одличнога попа Станојла^, т,узор сина", поштених роднтел>а. Гром н пакао осу на стара родитеља. поништавајући му право на слободно располагање својим сопственпм нмањем које је поделио више него што закон допушта законим навледницима, и који га у старости нап}'стише да под тере том скапље. Најпре је грлио и асовао оца, како ни Турчин Србина непсује; затим је покушавао туКи и гукао ш , да га од намере одврати, а најаосле ха гужи окр. Сулу, бранеКи старцу, да не и^еиа шкање, но своју четврт целокупнога имања иок.10ни човеку, који Ке му бити ранитељ кад синови неКе. Но нашло се дао Бог поштеннх људн овде у пожеревц>-. те пред судом изгрдише „црнога снна", и натераше да одустане од тужбе, и старац Траило, оде задовољан кући, благоснљајућн добре л>уде, а проклнњући ^беснога сина-. што га по зими н слоти тера суду на правди Вога. Заиста овако са својим родител>ем нн животнња не чннн, а некмоли човек, па још свештеннк, кога мало -ја~ у звезде окива. као узор поштења. морала, способностн и правнчности! Тако је то нашла врећа закрпу! Благо поп-Станојлу кад га дебело мало п ја~ хвалн. Нећу да ређам и све друге овима подобне п врлине с поп-Станојлове, јер н мало -ја" рече да се знају у целој околнни : а ако је за вајду ово је и сувише. па да се оцени .честитост младог поп-Станојла- : да се види колико му је св. Пнсмо одиста било .насушни хљеб": да се види колико се Христова Јнаука која вели да и своје непрцјатеље волемо, и оне које нас куну благоснљамо. — примила за срце и главу поп-Станојлову, која пламти од ^еш^ев^ег.! Мало г ја и по своме моралу цени и поп-Станојлов морал: јер заиста чешће мало _ја~ иде код цркве жабарске на добровољно -кољеноприклоненије". него његов ^узор попа и својој парохијској цркви по дужности. Другом приликом поднећу број дана у годпни, кад овај -узор попа а иде у пркву на службу, а сада само велим, 4а лосад у ОвОЈ години није било у цркви ни два аута : да и аротив аостојеКих ароаиса законских и наредаба власти ни једно венчање није свршио у цркви од кад је аоа , но ао механама и ариватним до— Шта је казао ? запита Каналнс Лабријера, преставши купити у очнма и у држању Модестињу чаробна сведочанства искрена дивљења. Презирање што га је Лабријер искусио. а нарочито онај говор кћери без попгговања с оцем ожалости толико овог бедног младића. да не одговори Каналису; очи његове, које је тужно упрво у Модесту, показивагае дубоко премигаљање. Херцег Ерувил са духом понови умовање писарево и доврши рекавши, да су заноси свете Терезе свакако узвишенији од оних лорда Бајрона. 0 , господпне херцеже! прихвати Модеста; то је сасвим лично песништво, а Бајронов или Молијеров велеум доноси користи целом свету... А ти гледај да се сагласиш са господином бароном, рече живо Карло Мињон. Ти би сад да кажеш, да је велеум толико управо користан, колико и памук: али ћеш ти м<жда логику наћи да је исто тако пароканска, исто тако стара, као што ти је твој бедни добричина отац. Бича. Лабријер и госпођа Латурнеловица измењаше међу собом погледе у неколико подмигљиве. који иим већма потераше Модесту на путу раздражености, што је за часак један била запела. — Не бојте се, госпођице, рече Каналис смешећи јој се: ми нисмо ни пора-

*овима : да ниједно чинодејство неуме вршити аравгигно ни у цркви ни у аарох и ји ; у опште да је пре све и сва. а никако свештеник, кад неуме раднти посао свештенички. Ако надлежна духовка власт сумња о истини ових навода нека аита аоаове. с нојимаа је аоа-Станојло друх у цркви, и нека га стави на иробу где хоКе па ће се уверити. Ако се не докаже ово што наводим, стојим на биљези, и нећу рећи име ми је велико или мало „ја", но отворено ћу казати име и презиме, и неусловљавати тиме да се најпре каже које оно мало „ја и , што вели да је поп-Станојло п узор свештеник 1 *. Ако власт духовна хоКе истрагу. могао бих казати нешто и о једном крштењ у. пгго сам чуо, где један рођак попСтанојлов прича сакупљеним сељацима, — али тада би р уаор а иоаа иовукао мачка за реп, па га штедим јер је млад, може се поправити. Напослетку, дошао ми је до руку и 86 бр. -Вндела" ов г. у коме опет има нека дрвена ФплозоФија „узор попа" п магната Милана Милутпновнћа. Све је оно дробљење испод критике. Али инак имам приметитп, да су кривн. што су се послужнли узапћеним 85. бројем „Самоуправе". Но да, ја сам заборавио да су онп аолициски аос.ганици. па што полиција отима од свнју осталих чнталаца „Самоуправе 4 *. — то својим аос.гааиицима дозвољава. Сами п одговор и је ираво тумарање аијанога *ао растуреној гомили бундева. Каква -индивидуална слобода израз самосталне идеје" ! ? Та ово је за у манастпр или нод туш.! Зар ннје лична слобода производ развитка друпггвсне свести ? Е мој „узоре^, само за онај први став требало би тн туторство, јер сн показао нли крајњу глупост, иди главу пуну \УешЈ:е!81. На после онај други став још црња глупост. Од куд влада и скупштина да буду равне тежнне ?!! Та Бог те видпо, како можеш овако рећи. кад после и сам признајеш да л скупштина ограничава и забрањује погрешан правац владе" ?! Ако су влада и скуаштина ревномоКне; — једна другу ограничавати неможе. Зар незнаш да скупштина постоји само у уставним земљама. а ннједан устав у модерном свету, пе изједначује власт владе и скупштине, но увек је влада одговорна владаоцу и снуахитини. Па ако ово нпси знао, како си могао млатитн сламу ? Е, ал се прохтело г. посланику аолициском , да парадира мало као филозоф и дипломата кроз новине, па тек нек се говори, да задовољи свога пријатеља мало -ја с . Мој брајко -непада снег да поморп свет, но да свака зверка свој траг покаже и . И сувише је „узор^ попа показао траг; а његови протектори. н ако веле, да само онн знају своје „ја ц — варају се: јер и ми знамо да то мало ал дебело -ја и састављају две бабе, и то: Миља Бабић и Бака Павловић. П. .. Р ски БЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Азање у округу смедеревском јављају нам, како је на свадби сина попа Косте Мајсторовића из Азање, био и поп Никола Крупежевић из В. Крсне, те није смео да омркне и да се као човек н да-

женн. нити су нас ухватпли у противословљу. Свако художннчко дело, па бнло књижезно, музичко. слнкарско, вајарско или неимарско, садржава у себи позитивну корисност за другатво, која је равна свима другим трговачким производама. Художаство је трговина по преимућству, оно је у себи садржава. Данас једна књига донесе своме писцу некнх десет хиљада Франака и док се она начини, треба да пма посла печатња, корпчар, књижар, ливница, а то су тисуће руку у послу. Извршење какве БетоФенове сирфоније или Росинове опереизискује исто толико муку, макина и посла. Цена једног спомепика још бољи је одговор тој приметби. И тако можемо казати, да дела велеума имају врло скупоцен основ и према томе овај доноси користи своме раднику. Кад је већ почео о тој тези, Каналис говораше неколико тренутака са великом раскошношћу у сликама и сам себи донадајући се са његовим Фразама; али му се то догоди, као што се случава многим славним битијама, да се у своме завршетку нађе код исходишта овога разговора и да исто онако мисли као и Лабријер, а то није ни опазио. — Ја видим с удовољ ством, драги бароне, рече фино мали херцег Ерувил, да ћете вн бити славан уставан министар.

ље весели са светом, него је умакао онако испод жита, без и лаку ноћ. За све време док је поп Крупежевић био на весељу, свађао се са људима, који су га поштено насадили, и грдили због његовог рада на скупштини , и због оних безбожничкнх речи, које је изговарио у скупштини, хулећи и ружећи Христа божијег сина, који је основао нашу свету веру. Било је већ дотле дошло да је поп Крупежевић хтео осетити на својим л витким~ леђима гњев народни, али он се сети онога: „блаженн измицајушчи" и утече без да се са људима и опростио. Ето како је народ расположен према „виделовцима". Из Врање иишу нам, како је Алекса Костић мсханџнја из Врање добио ово иисмо, кога у целости износимо на јавност, услед штампане иајаве у 94 броју нашег листа. Ми потпуно верујемо у истинитост речене изјаве, као и у поштење онога-који ју нам је послао. А сада износимо писмо, да види наш свет какови људи састављају „виделнвачку и клику. Ми смо одавна већ казали да „виделовци~ ншчезавају сваким даном као днм, н сада се само по који трули окрајак налази, од разбијенога чуна кога бурни валн народне свести избацују из народне средине. Људи који су ушли у ту клику Оили су махом за презрење а сада када се даве они дају иовода да их се сваки мора гнушати. За доказ може послужити и ово писмо: 27 јуна 1862 год. Крушевац Алекси КостиКу кафеџији у Врањи. У броју 94 „Српске Независности- наишо сам па ваш ^)пис који нзноси карактер н поштење г. Живка Матића писара тамзшњег, па зар и такови код вас прнмају се у одбор. Жалост ја вас сажаљевам, и у нсто време да би што више знали о поштењу истог Живкајаћувам у кратко испричати: Живко Матић докје овамо био он је служио као калФа терзијскн а уме фино да шије памуклије и бпла му је плата 20 дук. Али после виде, да је игла тешка он се прнмио као приватан ђак у школи у својој 20 год. и тако је за неко време учио овамо школу, а седио код свог брата од стрица Милана Миљковића дућанџије код кога сам и ја онда био калФа. Једне суботе бешеудућану калабалук, у исти мамојгазда каже Луко, камо труба платна? украли сељаци, а ја погледим оно богами истина нема трубе од 50 аршпна, мени газда"оће да наплати; алн у нсти мах дође комшиски момак те мн јави да је Живко узо трубу платна, те ја са газдом и Жпвком у собу гди је био Живков сандук, али Живко одма седе на сандук и неда да се отвори , те ти ја уватим Живка те држим а газда отвори сандук кад у сан— 0 ! рече Каналис и махну руком као славан муж; шта можемо ми са свима нашим беседама ? Вечнта нстина аксиомата: Све је истина н све је лаж ! За моралне истине, као и за створења жива, имаде прилнка, у којима толико мењају свој изглет, да их човек не може да позна. — Друштво живи од пресуђених ствари, рече херцег Ерувил. — Како је то лакоумно ! пришапну госпођа Аатурнеловица своме му ку. — То је песннк , примети Гобенхајм, који је ту реч чуо. Каналис, који се налазио на десет мпља изнад својих слушалаца н којн је можда имао право у својој последњој речи, узе за знаке незнања ону хладноћу, што се огледала на свачијем лицу; али он је видео, да га је Модеста појмила и он остаде задовољан, а овамо ннје видео, колико монолог вређа људе из провинције, којнма је главна брига да докажу Парижанима, да и у провинцији има духа и памети. — Је ли давно, како нисте билн са херцегињом Шолије ? запита херцег Каналиса, да би окренуо разговор на што друго. — Бно сам с њом пре шест дана, одговори Каналнс. — Је ли здрава ? опет запита херцег.

дук ушла труба нлатна де ти мој г. Живко био украо платно за кошуље, те га брала шилан увати за мишке те напоље. То ти имам јавити и ако се лично непознајемо треба да непоштење један другом јављамо и гонимо. Још много игга нма од Живка да се јави али засадоволико. С поштовањем Лука Д. ПетровиК трговац из Крушевца. ДОМАЋЕ ВЕСТИ -Београдска задруга за међусобно помагање и штедњу" имала је прекјуче, у недељу главнн скуп у ошптинској дворани, на коме су накнадно изабрани за чланове управног одбора: Ђура Ђорђевић, Петар Ћурчић, Милутин Марковић. Манојло Клидис и Коста Таушановић. У надзорни одбор изабрани су: Лазар Обреновић, М. Поновић и Св. Милојевнћ. ТЕЛЕГРАМИ Врања .оггинајш јвпкш 1.- (Јд&ВНО* ме Генералу Скобел.еву даван евечани нараетос ју» трос ноеле елужбе Божије у овд. цркви. Чинодејетво* вао окружни нротојереј са шестсвештеника;суделова» ло невачко друштво: при* редили добровол>ним уче» шћем захвални Грађани Врањеки. Ваљево ,ОРГИНАДНА ДЕПЕША." Изне* наднасмртМихаила Д.Ско* бељева, најславнијег сина наше матере Русије, бра= та нашег, дубоко је потре« сла срца родо.вубивих гра= ђана вал>евских,који данас после службебожије дадо* ше нарастос за у покој душе неумрлог иокојника. Велики број грађанства са официреким кором. који овом тужном епомену при, суствова, највећи је израз туге наше у големом гу* битку словенетва у ошш те, а наше браће Руса на — Потпуно здрава. — Кад јој будете писали, молим вас, да имате доброту повратити ме њеноме сећању. — Веле да је дражесна, ту ће Модеста окренувши се херцегу. — 0 томе ће вас господин барон боље нзвестити него ја, одговори велики коњушар. — Она је више него дражесна, рече Каналис, који опази пакост господина Дерувпла; али ја сам у томе пристрастан, госпођице; то је моја пријатељица од десет година амо : што год имам добра, то њој имам благодарити: она ме је сачувала од опасностп светских. Најзад , сам господин херцег Шолнје упутио ме је на пут, на коме сам. Да немам покроватељства ове породнце , краљ и принцезе могли би почесто заборавити на сиромаха песника као што сам ја зато ће моја оданост увек бнти пуна благодарности. Ово је рекао са сузама у гласу. (Наставиће се)