Српска независност

БРОЈ 110.

НЕДЕЉА, 25. ЈУЛА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

ЗА :РБ2. Т 71 1 К>Д*НУ 24 ДНН., НА по годинк 12 ДИН., НА четврт год. б дин. 31 СС71Л2 ЗЕШД.2 П1 Б1Ла2,Н:З:11 ССЗУСТСЕУ. ^ годннт 30 франаха, на по годннв 15 *р. на чзтврт год. 3 »р. 32. 17СТ?С-7ГА?37: 1 ГОДННУ 15 *ОР. Т ВАНК., НА по год. 8 ♦. НА ЧВГВРТ год. А ♦. ЗД СЗЕ ССТИЕ 2РЖД88: к ГОДННУ 36 «РАН., НА ПО ГОДННВ 18 ФР., НА ЧВТВРТ ГОД. 10 «Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ШРНИН01. 4ЕТ8РТН01, и НЕДЕШ УРВДННШТВО ЈВ Н АДМННПСТРАЦНЈА У ВЈ -ЕН г. Точк Андрејевн-ба вВПЛНЂХВ ВВНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПУТ 12 ДНН. ПАРА ОД РБДА, А ПОСЛК СВАКН ПУТ 6 ИР. ЗА ЛРИЛОСЛАНО 50 ПАРА ДПН. ОД РКДА. Рукогиси шалу се уредмиштву, а претплата адтинистрацији „срвскз аЕзхвгсвсстг 4 '. РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕП.1АЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ «.

БЕОГРАД, 24. Јула. Молпмо читаоце, пре но што би се унустили у дал.е чптање овога члавка, да изволу прочитати извештај дописника _Голоса~ са Цетпња што ће га п.чћи на другој страни овога листа. А кад нрочнтају тај извештај, овда нека се пре свега запитају, какав је лист „Голос"? „Гозос" је један од највећи, од најчитанијнх руских листова. Чувајући се одвећ одређеног правпа, он у унутрашњпм стварима нагиње поодавнвје слободоумним и ако ве радикалнпм реФормама, особито се увек заузимао за споразум са Пол>ацима. У спољној политици он је вавек назио само руске интересе и клонио се навек истицања опште сдовенског начела; он се никад није заузимао за какво словенско племе 8а то што је словенско и тако је могао навек водлти нолитдку мира и споразума. Он је кад и кад у томе тако далеко ишао, да се чинпло као да заступа и аустријске инте ресе . у колнко то у онште руски лист може. Сасвнм је паравио да се на таком путу морао често сукобпти са листовима словенске странке са „Новпм Временом" , а сад особито са „Русом" Аксакова. Тај се однос дотле изоштрио, да се „Голос" унраво може сматрати као против ник словеискога правца у спољпој цолитици руској. Па кад се на све то обазремо. тек онда ћемо схватпти значај онога дописа. Да је тај допнс донео какав елавеноФилски лист, могло би се мислити на „агитапију", која нема толнко стварног основа, којој су нобуде жеље и тежње словенске партпје. Ал' кад се таки допис нојави у „Голосу", кад се „Голос" почне заузимати за словенска племена ван Русије, на још за аустријске Словене , па још за таке извикапе „дивљаке" као што су Кривошијани, онда може и пајобазривпји сумњивац бптп уверен, да је ствар врло озбнл>на и да је, што но реч, догорело до ноката. Наши ће се читаопи сећатп . да су аустро-угарски листови још зимус, прс прелаза Кривошијанских устаника у Црну Гору, доноснли с неким особитим задово.гством вести из Котора и са Цетиња , како је кнез Никола позвао вође Крпвошијана себи и како пх је иаговарао да се смире уверавајући нх, да ће сви добитн амнестију од ћесара. Кривошијапи су онда искали још неке пакнаде. ал' напослетку се задовоље са обећавом амнестијом и на то уверење кнеза Николе прећ) у Црну Гору и предаду оружје прногорским властнма. Ко позпаје нажљпвост, смотреност и савесност

1 кнеза Николе у тако крупним делима, могао је лако знати, да кнез Крнвошнјанима није на намет обећао ћесарске амнестпје . -по да је имао на то „поштену реч" 4 , ако пе непосредно од ћесара , оно бар од његовог заменнка, што је у таком случају све једно. Киез Никола је могао зпатп, да у бечке господе задата реч н вера нпсу таке светиње, које треба одржати и према „варварским -1 , „нецивилисапим" нлеменима , особито према „бунтовницима" ; он је у својој повер.Ђивости снетнуо с ума , да је баш невера бечке политике, изневера ујемченог свечаног уговора на Кнезлацу и по кренула Кривошијане на устанак; оп у оном часу , кад је поверовао аустрпјског ђенерала, вајног Србива, није хтео ни да се сети, да је тај ђенерал као ћесарев заступнпк већ једаниут своју реч погазпо, што је задао херцеговачким батаљонима, кад му ови, узјемство Господарево, повероваше и положише оруже код Требиња. Од обећања бароиа Јовановића не би ништа и — Херцеговци устадоше на оруже. Кнез Никола је имао основа уздати се, да ће Аустрија, ако не из поштења, оно бар збограчуна, у свом ннтересу, извршити задату реч, јерјеиз најновијег искуствамогла ноцрпстп науку, да недржање задате ре чп п вере баш код оваког народа навек више шкоди влади и владаоцу, него што би га стало да је учинпо по обећању. Кнез Никола је мислио, да ће Аустрија, ако јој п не буде много стало до поверења п љубави код својих српских држављана, бар имати \ сажал>ења према својој изнемоглој државној благајници, према милионима својих порезника. Ал' кнез Николаје заборавио, да [ је аустријска политнка, кад год је I имала посла са српским народом. ; била увек не само неверна, не само вероломна, него и — глупа. Аустрнјска влада не да Кривошијанима онроштаја, не да им да се поврате па свој дом, одрнче обећа- ј ну амнестију , неће да зна за реч, за веру коју је, ве толико Кривошијанпма, колико „прнјатељу ћесаревом". кнезу Николи, задала. Сасвим је јасво и разумљиво , да је кнез Никола „на муке" према Кри- , вошпјанима, којимаје био јемац. па | и према самом евом црногорском иароду. Аустрпјска полптика упраЈ во није крива, што је кнез Нпкола ј замишљавао лојалиију и паметвију 1 него што је у стварн. Он је јемац п његов узвишен положај у ономе I крају ерпства захтева неодол.иво, да ! своје јемство откупи. Његово светло пме, његова славна прошлост'

његова узданичка будућност налаже му, зановеда му да ту ствар не оставн на томе, да покаже народу да му је он заштитник у невољи јуначкој, да иокаже ћесаревпм ђенералнма и пуномоћницима . да је у оиим горама он господар, да је оннм кршнма он ћесар. Зато -Голосов'" доиис, и ако је написан сав као нека днпломатска нота, и ако се чини да му је писац ишао ва договор у цетињско министарство спсљних послова, а можда и у сам „палап", ипак завршује нзјавом уверења дописникова, да ће ва јесен због тога случаја морати доћи до рата и4међу Црне Горе и, Аустрије. По свему нам се чини , као да то није могло проћн без иитања. знања, а можда ни суделовања руског посланика; а сва је прилика да је н руска влада добнла са Цетиња извештаје подобне садржине. Оно често наглашавање мнрољубивости цара Александра III. у „Голосовом" дипломатеком донису долази нам као неки наслон, као неки свод, некп регрес кнеза Николе на свога моћног заштитника. Чпни се као да писац хоће да каже цару: „Докле ћеш то триети? Докле ћеш мировати ?" Чисто чујемо наше наиредњаке дипломате, како се грохотом смеју ва ту претњу. Зар мајушна Црна Гора да прети великој ћесаревини ратом ? Нека се радује што је Аустрија трни да је жива! Неће бнти тако, господо! Са тако трулом снлом. која ево већ више од по године највећим нанором не може још да угушп ни оно мало херцеговачког устанка, која се кривошпјанског устанка опроетила само по милости квеза Николе, са таком силом одиста може војевати и сама малена Црна Гора. Свака птица на свом гњезду јача. Но тиме још није речено да ће Црна Гора огласптп рат Аустрији, нли да би Црна Гора сама војевала. кад бп Аустрија завојштила на в>у. Запара је над Евроном тако тешка да свакп час може ма с које стране пући гром из натуштеног неба. У Француској пада влада Фреспнетова стрмоглав само зато што се Француска скупштина посумњала у предееднпка владе да се слаже с Бизмарком, што Француски народ неће да иснуца на Миснрце оне Фишеке што их треба за — ближу н нречу нрилику. Немачки цар оиет заповеда да се градови на источној п западној граници царства му наоружају, а руска је војска поређана тако на немачкој и аустрнјској границн, као да ће сваки час у бој. Можс

ли се та крајна занетост протумачитп оном старом пословипом : ет \тв расеш рага ћеИпш ако хоћеш мир спремај ратј , на то нек одговоре мппистри Финансије свих тнх великих сила. Једини Француски што би се још могао мало јуначити. ов и тај терет може издржати; ал' руски и немачки — већ аустријског и да не спомињемо. он је отишао у Бос ну да се вабере меда -— мораће тешко уздахнути и признати, да се таком убојном епремом не ради за мир, да је то стање за њихова рамева постало несносно до крајности. Кад се све то узме у обзир, онда на јесен може лако доћи до рата нзмеђу Црне Горе и Аустрије, алн се тај рат може заподети у тако везгодним ирнликама по нашу _моћну суседку," да њенн пријатељи неће иматн никаквог узрока а се — емеју.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Догађаји у Миснру изазпвљу све веће заплете. Енглеска је изјавила да ће пристати на кооперацнју турских трупа у Миспру само под условом, да се турска војска стави под енглеску команду. Разуме се да је то захтев. на који Турска никако неће прпстати. У осталом, енглеска влада као да је вољна сама ступитн у борбу са Арабипашом и решити мисирско пнтање. То у нечему иотврђују ванредне мере. што је иредузела енглеска војна команда. а у те ее може рачунатн и најновијн ноступак адмирала Сејмура. који у велико бомбардује тврђавицу Абукпр. Међутим је Араби-паша сазвао велику скупштиву из нрвих људи у Каиро, да решава о ситуацијн у земљи. Скупштнна је под притиском Арабипаше нрпстала на све што је овај захтевао. Она је Араби-пашу поставнла за врховног команданта над целом мнснрском војском. и решпла је да се КедиФОва нрпватна имаховина употребн у борбн против страве инвазије. Турска се опет са своје стране спрема да уђе с војском у Мисир. За команданта те војске иостављен је Дервиш пагаа. коме је кећ и генерал-штаб придодат. Ио по свој прилпци остаће тај генерал-штаб без војске, јер се н иначе појављују тешкоће против турске Јинтервенције. Тако су свс европске велике силе с Енглеском на челу ставиле категорнчки захтев турској влади, да Султан нре него што се војска крене за Мисир нрогласи Арабп пашу за бунтовнпка. Но пла-