Српска независност

6Р0Ј 113.

НЕДЕЉА. I. АВГУСТА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

2225 31 С?Е2Г": ■А ГОДИНГ 24 ДНН., НА ПО ГОДПНК 12 Д1ГВ., НА ЧКТВРТ год. 6 ДИЕ. 31 ССТАГЕ ЗЕ2Љ2 21 21^2123:2 ПИТСТСКГ. НА ГОДННТ 30 СРАНАГА, НА ПО ГОДИНБ 15 «р. На Ч5ТВРТ ГОД. 8 »р. 31 17СТРС-7Г1РС27: ЕА ГОДННУ 15 *0Р. Г ВЛНК.. НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧКГВРТ год. 4 ♦. 31 С32 гп-цг 1?Ж13Е : НА ГОДИНУ 36 •РАН., НА ПО ГОДИНК 18 *Р.. НА ЧКТВРТ ГОД. 10 *Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ /ТОРНИК01, ЧЕТВРШИ, II НЕДЕЛ01 гг-А. пелом тд-пл ГРКДНИШТВО Ј1 Ж АДЖННИСТРАДИЈА У КГКИ Г. ТоМК ЛНДРКЈКВГКА 6ВИХИКЕВ ВКНАЦ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВН ПГГ 12 ДИН. ПАРА ОД РКДА, А ПОСХК СВАКИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСЛАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рукописи шалу св урвдмиштшу, а претплата адтимистрацији „СРСС2Е 2Е3182СВССТ 2"РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СК. НЕПИАЋЕНА ГШСМА НЕ ПРИМАЈУ СК.

БЕОГРАД, 31 Јула. Разговаралп се сел.ацн ва докозици о јелу и падметаху се хвалећн један једно, други друго. У том ће један да спомене неко особпто јело, за које се знало, да се у селу не готови, те га хвал>аше како је то најбод.е јело на свету. Један га заппта: „А како тп то знаш ? Где сп ти то могао јести ?" _Та писам га ја јео," призна хвалиша, _ал мој брат је бпо преко на сајму, па је гледао Швабу где то једе." — Исто тако _Видело и са вечптим, _безконачнпм- хвалисањем свога програма. „Видело" не може да се сито нахвали тог чудотворног програма. и акоје целом полптпчком свету у Србпјп и сваком разборитпјем читаоцу „Видела" познато, да „Видело" тога горехвал,еног програма нпкад није ни окуспло. Ма. колико ћемо већ пута ми понавл,ати да писац напредњачког. впделовачког програма није напредњак. није видело вац?! Па ипак „Видело- пма образа, да почетак и постанак .напредне странке" особито пак њене сјајне ,успехе Ј своди аа _Виделов Ј ирограм. Свет је већ сит и пресит уверио се о томе, да виделовцнма пије нп бпло ни до каквог програма. Но кад се већ „Видело" упиње да се свету прпкаже са набел.ене и нарумењене про^>амске стране, онда ћемо и ми из тог програмског доба виделовог да изнесемо једну малу причицу. Кад се „Видело" појавнло дозааше да је у његовом .клубуи наш једаа од ране младостп лпчни начелвп пријател,. Запитасмо га зачуђено, од куд оа у том друштву? Он одговорп с оном безазленошћу која се налази код л,удп од високе вауке п од пдејалног правца у животу: „ Како не бих . кад су они пристали на мој програм? — „Лепо, но зар не видшп да „Видело" већ у првпм својнм бројевима почнње да изиграва свој програм ? Зар не видпш да је то само подножије за мизистарске столице ? Зар не видиш да је „Вндело" орган аустријског посланства ?" — _Ако впдим да не мисле искрено вршитп програма , ја ћу знати шта ми је дужвост." — Н мој пријател. пнсац виделовог програма, на скоро се за тим увери о истинитости наших речи и — окрене леђа „Виделу" тако да у онај лпст, коме је он програм напнсао , нпје нпкад ни пером ударио. Па ииак „Видело" има образа да се хвали тим „програмом" — па још толико лаковерностп претноставл.а у својнх читалана. да се затиче и .известп га до потоње његове за-

пете...' 1 У осталом , зааете ће по свој нрилпци и извести, јер све што су виделовци до сад изводили, све то зааиње о њихов програм. Но тврдоћа н песавладл>ивост образа у писца виделовог чланка „биће мало разлике ја!" у бр. 108 пде још п дал,е. Сећајући се тешких дана и „мучне борбе" виделовачке опозицпје није могао писац а да не спомепе „дрскост л,уди искупл.епих око „Истока", што ни од каквих срестава зазирала вије." Како долпкује скутоношама оних л,уди што су били тако 4рски да устав тумаче у смнслу .. двогласаца," што су гласу народа ударилп шамар невиђен у историји српског устава, аечувен у историји света, како таким зудма доликује пребапивати дрскост онима, којп су устав аавек пазилп и чувалп као светињу, о томе нека судп сваки разборит читалац , па и сами промућурнијп читаоци „Видела". Потежући борбу тадашњег „Видела" са „блажено-упокојенпм „Истоком" привића се виделовом чланкописцу, како су онда ступци „Истокови" „сипали онако бујну ватру ", па су ипак „с дана у дан све више п впше бледпли". „Впделов" писац може пскати ааграду из Коларчевог Фонда за тај најиовпјп виспренп проналазак. да когод може „сппатп бујну ватру" па ипак „све више п више бледити". Хвалећи „хладну крптику", „убеђујући разлог", „одмерени тон" тадањих нисаца у „Впделу", горехвал>ени чланкоппсац долази до уверења, да је „то морпло и уморило „Истокове" државнике". Да видимо само по једном прнмеру,какав је био тај „убеђујући разлог"? Сећате ли се како се бесмртно обрукао тадашњи „виделов" ппсац у питању о интернелацијама, кад је хтео да истакне г. Јована Ристића као незналпцу, присвајајућн уједно себи по уобичајеној скромности п досетл,ивости „виделовачкој" „бесконачно знање"? Сећате ли сс како му је „Исток" доказао да је његово знање и сувише „коначао" и ограничсно? Је ли кадгод одговорио на то? Никад. 'Кутао је као залпвен, што је, у осталом, и најпаметнпје било што је могао чинити. А знате ли ко је био тај „виде.чов" писац „бесконачног знања"? То је био главом садашњп мипнстар-нредседнпк М. С. Ппроћанац. Немојте се заноснтн, господо, ннје ваше „Видело" ни засврбпло, а камо ли да је „уморило" „Истокове" .државнике" ! На против. Ако се доброономињемо, .Псток" се бно неко време устајао п уморио

за то што нпје имао опозиције. Вп му се појавнсте у добри час те му се нађосте у нево.т,и да пма о кога огледатп своју уставну снагу и на ' скоро сте осетилп по ударцнма да се стара снага пробудила. Моглисте ви клопарати по „Виделу" колпко вам је драго, од тога неби ни глава заболела „Истокове државнике". Пије то била ни „хладна крптика", ни „убеђујући разлог," ни одмерев тон впделов што је нахудпо „Истоковнм државницпма", него су пм нахудиле ваше сплетке са Хербертом п Хајмерлом. „чести пути" вашпх првака у аустријско посланство и тајни састанци са прнјател.има аустријске тајне полиције у Земуну. Такпм срествпма је лако оборити противнпка у малој држави. на коју је зинулг једна велика суседна монархија. Но кажи те нам, јесу лп така срества патрпотска ? Није ли управо то „дрскост, што ни од каквпх срестава зазирала није" само да се дочепа властп ? II кад је то већ познато целом српском свету који разбира за јавне послове, и кад ви знате да то свп знају, ви се још ту размећете како нисте „одвели наше законодавно тело у какви ирпсенак наше отаџбине, већ га отвористе у српској престоници", да „отворите широм врата јавноме мшплењу, да оно држи своју моћну контролу и т. д". Не знамо који је то пут што се ви већ хвалите том огромном заслутом. Зато се ни нама не може замерптп што ћемо вам казану ствар поновпти. Не знамо шта је вама скрпвио Ниш и Крагујевац, где су се већпном држале скупштине под лпбералном владом, те их грдпте „присенком отаџбинс". Само то знамо, да ви нисте зато довели скупштину у Београд што сте хтелп о.такшати контролу јавноме мишл.ењу,негошто сте хтели олакшатн„суседној моћној првјател,ицп", даконтролише вас, хоћете лп све учинпти да скупштину приволете на њене захтеве. То сте вп хтели, а то вам шгје нп мало сметало . та вам контрола нпје била несносна јер ви сте сасвпм искрено, сасвим аоштено мислилн да јој послужите. Захвалност је велика врлина. а кад је у слабијега према јачему, онда се слаже и с најближим рачуном. У опште нам цео тај панегпрнк, та похвална беседа у славу напредњачке странке, којом је виделов чланкопнсац узео своју странку, као што се нрерано похвалп, „на нишан",—изгледа као какво „надгробно слово". Не с погледом на немачку пословину: Ег Ш(г1 «'је еш

^еЈсћепгеДпег (лаже као надгробни говорник него н нрема осталим приликама. Нашто нам се сувише размеће „Видело" са „бесконачнпм" животом своје владе. Нашто сувише уверава, како либерали никад ама баш нпкад више не могу доћи на владу у Србији. Те како су радикалцп с те стране већ одавна проглашени да нису кадри саставитп владе, да нпсу „ге{*1епш§8 Шијг", а четврте политнчке партије у Србијп нема. онда је близу паметп, да ће влада виделове странке трајати док је год Србије п српскога варода. Него добро ће бпти сетити се кадгод и да смо смртни л,уди и не сметатн с ума оне српске пословше : „ум за морем а смрт за вратом". Нначе би и напредна странка ск својпм честим клетвама. да неће нпкада пасти, могла проћи као онај сомборскп прота што је кад су га ухватили на некаквом .тамном нослу" види 107 бр. „Вндела") и гонили тохагом да се провуче пспод тарабе на улину. поноспто узвпкнуо: „Ко? Зар ја да се провучем испод тарабе, ја, прота сомборски? Никада!" И то рекавши — провуче се нспод тарабе.

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД У прошломе броју нашег листа споменулп смо тек летимице неке аустро-угарске гласове. којн наговешћују скору анексију Босне п Херцеговпне. По свој прилппн у најтешњој вези са том аустро-угарском намером стојн пут новајлије-мпнпстра Калаја. Калаји. као што је познато, бави се већ од неколнко дана у Сарајеву. н тај пут његов као да је општи спгнал, да се покрене пптање о деФпнптивном решењу босанско-херцеговачке судбине. То се внди и то томе, што већина аустро-угарскнх листова орижд.нво расправл.а тему о правима и дужностпма наше _мнле суседке" у „окупираннм" нровинцпјама. а нарочито што полузваннчни лпстови једне п друге половпне са свнм отворено долазе до закхучка, да је крајње време да се утврди стабилност у тпм нровнннијама н да се створе прилпке. које ће одговарати жртвама и позиву Аустро-Угарске на пстоку. То другам речима значп: да се Босна н Хергцеговпна арисаједине Аустрији. Полнтпчка страна овог нитања п сувнше је јасна. Аустрија је на основу решења европског конгреса у Берлину окупирала Босну и Херцеговнну у једпној цел,н, да у тим покрајинама повратп мир п поре-