Српска независност

БРОЈ 114.

УТОРАК, 3. АВГУСТА 1882 ГОД.

ГОДИНА II.

Д2нв 31 срвигт: ЧА ГОДИНГ 2-4 ДИН., НА ПО ГОДПНЕ 12 ДИН., НА ЧЕТВРТ ГОД. 6 ДИН. 31 ССТ1ЛЕ ЗЕ2ЉЕ Б1ЛКАШЖСШ ЕСГТСТС57. НА ГОДИНТ 30 •РАНАКА, НА ПО ГОДННЕ 15 «р. на ЧЕТВРТ ГОД. 8 «р. 31 17СТРС-7ГДРСКТ: ИА ГОДИНТ 15 ФОР. У ВАНК., НА ПО ГОД. 8 ♦. НА ЧЕТВРТ ГОД. 4 «. 31 СВЕ ССТАЛЕ 1РЗКАВЕ : НА ГОДИНУ 36 »РАН., НА ПО ГОДИНЕ 18 ФР., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 «Р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТОРНИНОУ, ЧЕ1ВРТН0М, и Н ЕДЕЛ ј ОМ ЦЕЛОМ УТЕДННШТВО ЈЕ И АДИИНИСТРАЦИЈА У КГКИ Г. ТоНЕ АнДРЕЈЕВИТ»А ОВНЛИТ.ЕВ ВЕНАЦ.

за огласе рачуна се: ПРВП ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ СВАКИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСЛАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Р/мописи шалу се урвдништву, а претплата адтинистрацији „СРПСКЕ ПЕЗАЗгСЕОСТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

КАЛАИЈА V БОСНИАко хоћемо да смо искрени морамо прпзнатп да сао се на први глас о напменовању Венвјамина Калаје за заједничког миннстра фпнансије у Вечу, а то ће рећи за босанског везира ћесаревог, — озбиљно забринули. „Једва нешто паметно !" помислпсмо, а што паметнпје, умереније и правпчнпје буде Аустрија поступала у Босни, тим горе по српство, тим се впше губи нада Србпје, да ће се босанско питање скоро природним путем решити, да ће Босна бпти и полптичком везом српска, као што је српска у ствари, по крви и језпку свога становништва. Познавајућп Калаију, не само по јавнпм нословима му него п лнчно, ми мпшл,асмо да је он управо једини, ил бар далеко најодабранији човек у ћесаревини којп не само што има сву умну онраву за државника у вншем емислу него још н познаје скроз и скроз онај народ, као да је од исте крви. Калаија говори и ппше српскп бол.е него погдекојп српски повинар. а својом „псторнјом српског народа" показао је да нам је проучио сву прошлост п да нам је загледао у сред жпва срца народна, да је пратно развитак српске народне мисли и да познаје н оне чинпоне којије могу пзвестп као п оне који су вазда и готови сметатп тој мисли те којима се противник срнства може навек успешно послужити. Мп смо се побојали да ће Калаија учинитп оно, што су ћееарскп државнпци у интересу ћесареву требали учинити одмах у почетку окупације, да ће пстаћи ћесара п ћесареву владу као заштитннке и пријател>е сриства, те тиме спремити Босну да буде средиште око кога би се српство политички прикупл.ало, да ћесар Боснп присвоји ону улогу, коју је иначе природни положај био паменио Србијп. Прилике су томе бпле да не могу бити бол>е. Ћесарева влада спремила је себи за то пут — у Србијп. Успела је преко својих пријатеља, нреко садашње владе српске, те се Србнја најсвечаније одрекла свог историског задатка н позпва; Србија је нанустила све згоде свог прнродног положаја и љепа се влада нзјавила коначно немоћном да оуде стожер за даљи развитак народне мисли, за уједнњење срнства с ове стране Саве н Дунава. Мнло нам је што се нрема вестнма саопштеним у нашем јучерашњем „политичком прегледу", нпсмо имали ра'шта бојати. Калаија је изјавио свечано сарајевскоме митрополиту, во1|И сриске поздравне

депутациЈе, којп се потужпо на досадашњу непажњу ћесареве владе према сраству у Босни те изјавио наде да ће од сада бнти боље, том лојалном ноклонику очитаоЈ 'е босански везпр лекцпју, да он у Босни само једну народност иознаје, а то је босанска. То ће рећи, да Калаија не прпзнаЈ 'е да у Боснп пма Срба. Као што је Нерон целом човечанству желео један врат, не били му могао једним ударцем осећи главу, тако је н Калаија босанско српство хтео морално да обезглавп. Иронија српске судбине хтелаје те је / тај час моралном унпштиоцу српства у Восни уз колено стојао и тим ударио п од своје, и од српске стране печат нотврде на то дело — унук ослободиоца Србије кнеза Милоша. и наследник Мпло шева блага, — барон Федор Николић, нови начелник ћесаревске грађанске управе у Босни. Но српство је и веће срамоте доживело. Кад се запитамо, зашто је Кчлаија ту свечану — глупост избацио, зашто се тако бесмртно обрукао, морамо доћи на мисао, да Ј 'е и Калаија морао подлећн наследној безумности језуитско - хапсбуршке политике, која не може да врне с пута којпм се зале1ела па ма видела пропаст пред собом. Јер иначе како би КалаиЈ"а, човек обра зован, човек на впсини модерне науке, изврсни зналац народа на балканском тропољу, умнп писац историје српске, како бн таЈ' Калаија себе излагао као незна.тицу и глупог разметљивца тпм што проналазп неку нову народност, коју етнограФија не познаје, неку народност босанску! Зар Калапја мисли да се и народности могу наименовати указима као цивил адлатуси ? Или се зар узда да се тековине науке исто тако могу заборавптп и потрошити као и благо кнеза Милоша ? Но Калапја се није задовољио само порицањем српске народностп у Воени. Тпме је везир ћесарев еамо ударио шамар своме знању, свој'ој " науци п својој књижевничкоЈ' прошлости; тпме се само оп лично обрукао. Пред Јевропом то не може млого нахудити аустријској политици и аустриском позпву у Восии, то се ј'ош н е к о с и тако очевидно с мандатом што га је ћесар од Јевропе добио. Познато је да је ћесар од Јевроне прнмио мандат за окупацију Босне и Херцеговине с обећањем да ће уредптн аграрне одно с е и да ће ширењем просвете гледатп да изравна верскс протнвностп у ономе народу. Исто је тако познато да се ћесарева управа

на то обећање до сад није ннкако обзирала, да у том погледу није учинила ништа. Што се тиче аграрних односа, Калаија се правдао једном дописнику, који га је за то 1 запитао, да је у Босни много теже ; решптн то питање, него што Ј 'е бнј ло у Србији и у Црној Гори. Је лп пак тешкоћа каквога питања довољнп разлог да се за четири године, од како траје ћесарева уцравау Босни, и не покуша решити га, то је друго питање, с којпм ће се Јевропа имати да бави, кад се буде сетила свога мандата. То теппсо да ће битп без озбиљног судара Русије с Аустријом, ал' доста то, да тај неуспех аустријски може свакој спли дати правног повода да се разрачунава са својим повереником, са ћесарем. То би свакад био довољан основ да се Аустрија позове да напустп окупацију, кад се показала неспособна извршитп поверенп јој посао, а не буде ли хтела послушати позива, то свакад може бптп повод рату, саапз ћеШ. Још гора се показала ћесарева управа у аросветној струцп, у шпрењу цпвплнзације п културе, чпме се навек размеће пред Јевропом. У аграрном питању бар обећава, бар „етавља у пзглед" да ће га кад год начети, да ће почетн решавати га. Што се пак просвете тпче, аустриЈ 'ска најновпја „поправљена п умножена" управа босанска прнзнаI Ј 'е јавно, да ће јој то бптп девета ј брига. I Прва тачка најновијег указа новог босаиског везира ћесаревог „о колу послова земаљске владе за Босну и Херцеговину и о начнну нословањајој" гласн: „Земал.ској владп прппада сва земаљска управа п она се делп на трн упоредна разреда: 1. За унутрашњу управу ; 2 За Финансију; 3. За правду. На челу сваког разреда стоји управитељ". Ту нема разреда за иросвету. Тпме је ћесарева управа званпчпо признала пред Јевропом, да она није ни наумила ширити просветууБосни и Херцеговини, него да су јој једпнебрпге: 1. УЈ"емппти своју власт 2. Исцедитп земљу ; 3. Наместптп судове који ће битн на руци насељеничким скакавцима да жнве од народног зноЈ 'а п од народне муке, да упропасте онај народ, а онп да се угњезде на тековпни и бапггинп му, те да се тако п у народносном, не само у полптичком, погледу пзврши претња, обећање ли , Андрашнја. да је окупацнјп задатак ударити клип у живо тело српетва. расцепптн га на двоје, те после те две

распале ноловине од нб муке савладати. „П. Лојд" поздравља тај указ као први корак приевојењу . анексиЈ 'и, Босне и Херцеговине и руга се, правпм пештанско-семитским безобразлуком, свима онпм „пдејалннм мозговпма" н оној* „племенитоЈ* мнсији" , која се задовољава пустом окупацпјом. Веће бруке ваљда још није видела ни доживела разглашена и прехваљена ј *европска цпвилизација. У онај истп час кад ћесаревина мисли да може сасвпм зграбити н прогутатп Восну и Херцеговину , у тај исти мах поступаЈ*у њенн власници према тој ' земљи тако, да бп им то наопако поступање морало одузети право и на даљу окупацпју. кад би у опште била на свету она ствар што се зове „јевропска култура" и кад би се пазнли н поштовали бар наЈ'простији постулатн п проппси мећународног права. Тлесарска политика према Боспи н према српству у опште скпнула је оно мало образине са маторог, вечито гладног лпца н сваки може читатн како у борама те нсториЈ - ске ругобе стојп дубоким писменпма урезана реч: Грабеж ! Кад се нак Босна прогута, онда долази на ред — Србнја. тај повећн залогај, од кога би могао страдатн и прождрљиви желудац бечкп, да му није бечка „царска змија" својнм загрљајима већ изломила кости и обложила га < војом пљувачком. Онда ће касно бпти запомагати Јевропп п Русији и целом свету. Свако ће слећп раменнма и казати жртви која се сама спремнла за залогај: \'о1еп(1 11011 Д4 тјипа. (Сама си тако хтела)!

ППЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Турска влада прогласила је и од своје стране Арабн-пашу за бунтовннка, п тиме је знатно поравнала пут — ЕнглескоЈ*. Сад су прилично све спољне сметње уклоњене због којпх се одуговлачило решење мисирског питања. По свој прнлици отпочеће енглеске трупе већ за кој* и дан да оперираЈ *у против Араби-пашнне војеке, п то на сваки начин без суделовања турске војске, Ј *ер је ве лпко нптање хоће лн турски командант са његовнм генералштабом, који се већ од неколнко дана бави у Алек сандријп, доћп тако скороупријатап положај да об - ћанпм п на хартији стављеннм турскпм батаљонима командује. Свп су пзгледп, п због тога што за Турску ннјС баш тако лака етвар ^1 један део своје вој-