Српска независност

— 445 —

4

Прокупље. 31 јула. Кад ве Си било „виделоваца" м" би у овим нсторијом нашом освенгганнм крајевнма , жнведн спокојно , опоравл»ај>ћн се благодетнма слободе, од тешкнх рана које нам је задало петвековно азнјско робовање. Алн таман пгго дахнусмо душом, а »виделовци" нам дођоше на врат. те загорчаше наше сретне дане. „Виделовци- ојадише нашу милу мајку Србију у сваком погледу, несреће се појавише на све стране. А што је најцрње „виделовци 4 * иду на то да заваде тако рећи и два ока у глави. Они бп хтели да све пде . радп п мислп по њиховом несрећном калупу, па кад ко неће онда тешко њему. На сваком му кораку чпне непрнлике. Њихове хвале „слобода" и -чиста уставност* права су иронија, јер њихов рад далеко је од праве слободе п .чисте уставности". Са Турцима смо лакше излазпли на крај. Они су били сурови алп п глупи. Истина да се и о „впделовцнма 1 * не може рећи да супоцрпели „мудрост соломонову", п они су сиротани у погледу способности п знања, али су тим више безобзирнпјп. Законп и правда слабо за њих вреде. Све се тако ради како захтевају интереси њихове партије. Интерес њпхове партпје претпоставља се свпма земаљскпм интересима. „Внделовци- држе да су они држава. Њихово г ја" је све и закон п правда. Па ко неће томе да служи као каковом идолу, тај је зло прошао п на суду и на путу. Док не дођоше -впделовци- на владу ми почесмо напредовати у сваком погледу, осећалп смо се потпуно срећни, али сада од када се код нас довукоше поједпнп агенти -впделовачки- осетпсмо ми зло у сваком виду. Наш материјалнп и моралнп назадак осећа се свуда тако рећи и у најскромнпјој колибици. Помоћи ћеш бадава тражити, јер врапа врани очп не копа. Што се по декоји чиновнпк затекао од добрих времена у нашим крајевпма , те нам беше п отац и мајка, „виделовци" га или пензионираше или уклонише од нас, те нам послаше своје прпшииетље од којих п гора плаче. Млого би се могло прпчати о јадима пгго нас снађоше од како >впделовцидођоше до власти, али о томе други пут. Н. С. БЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Неготине ппшу нам, како је цвет тамошњег грађанстза присуствовао на тужној свечаностп, којује подружнна г за потпомагање српске књижевностп", прпреднла у спомен славном словенском ју-

наку н патриоти Михаилу Димитријевивићу Скобељеву. Полнцнја није хтела да дође на ту свечаност, јер неће да дели осећаје са аародом. Чудна је ствар тај „миг и одозго. Слаби се одмах повнјају као прут на тај миг, а верни једва га чекају,јер им се даје прилпка да опробају своју „ревност" 1 и да докажу своју „оданост". Кад се свршнла ова тужна свечаност, грађанство је послало депешу „Српској Независностц-. али је телегра<х>пста нпје хтео отправнтп, наводећн да има вређајућих пзраза противу полицнје. Међутим у самој ствари ннје било никакових израза који би се могли узети за вређајуће. Казати у депеши да нолицпјски чиновнпци нису хтели доћи на парастос, зар је то какова увреда? Занста то нико не би могао узети за увреду. После су грађани морали онако удеснтн депешу како се то свидило телеграфисти односно полицији. Итатакоскраћена депеша послата је „Српској Незавпсностп". Тако се то данас ради у добу „чисте уставностп-. И телеграФ п пошта морају служпти партајским ћефовима. А што се тиче полиције онајетолпко п пречншћена^ да се у њој сада готово све саме „внделовачке ц прпсталнце налазе. Рад такове поллцпје познат је нсувишесвуда. Она свуда врши „чисту уставност" која се другим и правнмЈ називом крстити може: _впделовачка партанчност". Дал>е нам нз истог места јављају, како је известан допнс који се пре неког времена појавпо у г Виделу- Фабрикован у Б^ограду, где се тада налазио и злогласнп Апуш неготински, тај крајње покварени човек и слепо оруђе „виделовачко". Ту у томе доппсу напалн су се некп поштенц људи, које мрзи прљава клика, али ко ће се још обзирати на такове ствари. -Впдело- н онако ко слабо чнта, ц све оне клевете н лажи, што се ту износе протпву поједпних л>удн само треба с гнушањем презирати. Из среза крајинског јављају нам како се тамо непрестаје са бургајањем од стране „внделовачких- агената. Ннски л>уди па су пм и ниска средства. Народ је стрпељнв, алп и та стрпељпвост пма својих граница. Народ са гнушањем и презирањем предусрета сваког таког агента. алн ко нема образа томе је то мало, но тражи внше, па лако може и наћи. Виделовач22 безобразлук. г Видело~ у бр. 102 побија вест да је образована комисија г. Јовану Антонпјевпћу, б. комесару уплпвом и сплеткама

Коче Радовановића, садањег начелника, већ да је учињено по прпмедбама контролннм. Колико далеко стоји ово од истине, нека Факта кажу: Рачуни г. Антонијевићеви и дан дањи находе се пред главном контролом за сво време, за које се г. Антонујевић окривљује за злоупотребе, и чекају да до$у на ред, те да се ареигеде. Да је ово овако, изволте „видело" увернти се у гл. контроли, бар теби су врата свију власти отворена. Но „Впдело" је ово знало, али хоће тек да каже ао свом обичају другче. Дал>е нпје пстнна да је ова радња према г. Антонијевићу, убрзана усљсд интерпелације г. Днм. Катића, народ. посланика. већ јој је убрзао поступак чувенп Коча, кад је : сео на г. Антоннјевцћево место. До душе постоји једна интерпелација Рапка Тајснћа, из давнијег времена којој је аукј тор Коча Радовановић бивши истинити пријател, и начелнп једиомисљеник у оно време Ранков, а сада смртнц непријатељ, и она садржн Формални реФерат Ко^шн што га је поднео глав. контроли. Дакле није убрзана усљед Катпћеве интерпелације. Према овоме, нека публпка цени и друте ствари виделове, које оно радо пушта у редове своје просторије протнву свнју, који не мисле онако, како 1 оно мнслн. На завршетку пада нам у очн, што нам „вндело" не поби вест, да је .Коча п преко пропнсатпх правпла вршио набавке у место: конкурсом, исаод руке, цли бар што не н!ђе за нужно. да о томе ма шта рекне?! Но кад оно нпје, — рећп ће ко други у своје време.

Свака сгига за времена. а невола редом иде. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Новине -Београдске Општинв" донеле ј су недавно ову белешку коју у општем интересу прештампавамо: Х-геб. У прошлом броју овога лнста штампан је акт г. мннистра Финанспје, управљен на суд општннски, којим је г. минпстар дао одговора на положена пптања од стране ошптпне о еснафској уредби, а уједно растумачио смпсао ове уредбе односно хлебарске радње. Као штоје познато, сва тежина овога питања лежала је у томе, да ли је општински суд у договору са општинскпм одбором, на основу т. 15 члана 35 закона о устројству општнна п ошптннскпх властп имао право да таксира продају хлеба хлебарпма пли нема. Пошто | је ово пптање расправљено, тако да

I нема нити општнна нити која друга влагс I по закону право датаксу одређује, наступиле су последице, које су за становнинггво вароши, а нарочито за сиротнији ред грађана, биле осетно тешке. Извесно г. миннстар унутр. послова : тумачећи овако закон о овоме имао је у виду то, (? У.) да у том случају кад нико I пема права по закону да хлеб таксира. мора наступити конкуренцнја међу сампм хлебарима, но на жалост тога не беше. Место конкуренције међу хлебарима, овладао је у неку руку монопол са продајом хлеба. Хлебарп користећи се овим, на својим еснафским скуповима, отпочеше таксирати хлеб а и сметати свакоме, ко би се подухватио, да радњу упражњава, бојећн се конкуренције, те је тако цена шненпци падала, а цена хлебу остајала непромењена. Грађанство је пребацивало општинској власти да се она не брине, да изнађе начина, како би се становништву осигурала куповина хлеба по цснн, која би стајала у сразмерп са ценом брашна н пшенице, док пребашшању овоме није било место, јер је општинска власт донста и радила на томе. Кад ошптинска власт, по закону, није могла одређивањем таксе хлебу, да осигура становншптву то, да оно хлеб и купује ценом сразмерном према цени брашна н пшенице, на сваки начпн дужност му је била, да истражује друти начин којпм се даје ово постићи, а ту је једини нзлаз тај, да се за продају хлеба створи конкуренцнја, а да би се ово могло постићи, она се и обратила ; г. министру Финансије као надлежном, и молила га да објасни, да ли за печење ц продају хлеба важе она оделења уредбе еснафске. која стају на пут конкуренцији. Резултат овог корака општпнске властн, као што се внди повољан је. Г. министар Фпнансије објаснио је еснафску уредбу односно овога онако, како захтева сама скупштина овога посла, цравда п пнтерес грађана. г Где год је једна радња ио себи аросга | тако, да за њу није нужно дуговремено аракгиковање и изучавање ту нема ариродне аобуде и нема здравога основа за аотребу ао.гашња еснавских исаита. т Ни мало није нуокно да неко служи неколико година као шегрт, аа неко.гико година као аомоКник, да за тим аолаже јавно исаит и да тек онда зна да меси и да аече хлеб, кад му се даде мајсторско уверење да је аримљен у еснаф хлебарски. т Ко год дакле ао.гожи ароаисану таксу еснафску, томе се не може забранити да хлебарску радњу ради-. Према овоме свакп грађанин без разлнке може меснти и продавати хлеб, чим плати потребну таксу.

Модеста се зачуди, да јој Каналис ништа не одговори, па прпппса ту непажњу топоту коњском. — Како се вама допада да мучпте оне, који вас љубе! рече јој херцег. Та племеннтост, тај понос тако побијају ваше тајне послове, да ја почпњем сумњати, да ви сама себе клеветате, кад промишљате своје пакости. — А! ви сте то приметили, господине херцеже, рече она смејући се. Ви таман имате супружанско оштро око! Скоро чнтав километар пређоше ћутећп. Модеста се чудила, да јој Каналис више не шаље своје ватрене погледе, који као да се и сувише дао у посматрање лепога предела, тако да већ то није изгледало прнродно. Дан пре Модеста је показпвала песнику дчвно залажење сунца у мају, па како је он умукнуо био као да је нем, рекла му је: — Но, зар ви нисте вндели ? — Ја сам видео само вашу руку, одговорио је он. — Уме ли господин Лабријер јахати? занита Модеста Каналнса, да бн га мало пецнула. — Не баш особито, али подноси, одговори песник, који је постао хладан, као што је био Гобенхајм пре но што ће се нуковнпк вратнти.

Идући прекнм путем, који је господин Мињон показао, како би убавом долином дошлп на брежуљак један нзнад Сене, пустп Каналис Модесту и херцега, а он задржа свога коња, како ће моћи напоредо јахати са пуковннком. — Господпне гроФе, вн сте искрен војник, зато ћете зацело у мојој искрености видети нов повод да ме поштујете. Кад погађање око брака са свпма његовим дивљим, или ако хоћете, сувише питомим разговорнма. иде нреко трећпх. ту онда свп губе. Ми смо н један и други племићц, исто тако разложни један као и други, н вн сте, као и сам што сам, прешли године, кад се човек чуди ; дакле да се разговарамо као пријатељи. Ја ћу вам претходити прнмером. Ја нмам двадесет и девет година, ја немам никаква непокретна нмања п ја сам частољубан. Госпођпца Модеста менп се врло допада, то сте морали приметити. Па у пркос манама, које себи ваше мило дете за ћеФ придаје... — Да не рачунамо оне, што нх запста има, рече пуковндк смешећи се. — Ја бих се радо њом оженпо и мнслнм, да бих је могао усрећити. Питање о имању има врло велику важност за моју будућност, која данас нпје пзвесна. Све удаваче треба да су љубљене безусловно. Ипак ви нисте онај, којп ће

хтети своју драгу Модесту удатп без мнраза, а мој положај не би ми допуштао да се женнм што веле нз љубавн, него бих се морао оженити оном, која би мн донела бар онолнко. колико имам ја. Што плате, што спнекура, што од ' академије н мога књижара, имам ја гоI дншње око трндесет хиљада Франака, пгго је врло млого за нежењена човека. Кад бнсмо ја и моја жена сложно ималп шесет хиљада Франака дохотка, ја бнх од прилике остао у границама у којпма сад живпм. Дајете ли вп један мнлпон | уз госпођицу Модесту ? — 0, господнне. мн смо врло далеко | од рачуна тога! рече пуковнпк преI творно. — Узмнмо дакле, настави Каналис ! жпво. да нпсмо говорили. него да смо звиждали. Ви ћете бити задовољни са | мојим поведењем, господине гроФе ; мене ће бројптн међу оне, којп су несрећни I са оне дражесне девице. Дајте мн реч, I да ником ништа нећете говорити, па нн госпођпци Модести; јер. додаде тобоже утехе радн. у моме положају могла би се десити промена, која би ми допуштала да је проснм и без мираза. — Ево моја реч, рече пуковник. Ви знате, господнне, с каквом вољом свет у правпнцији, као и у Паризу, хоће да говори о богатству, које се стече и ко-

је се изгуби. Подједнако претерују и несрећу и срећу; мп никад ннсмо нити тако несрећни нити тако срећни, као што се говори. У трговинп нншта није ; пзвесно, но само новац уложенн у непокретно нмање, пошто се рачунн исплате. Ја са великпм нестрпљењем очекујем пзвештаје мојпх агената. Продаја робе и мога брода, уређење мојих рачуна у Кнтају — ништа још није свршено. Тек до десет месеци знаћу, колико ми је имање. Ипак ја сам у Паризу казао господпну Делабријеру, да ћу дати двеста хнљада франака мираза у готову новцу. Ја бих да начиним мајорат у непокретним добрима н да обезбедим будућност моје унучади, израдивши нм да се на њу пренесе мој грб п моје титуле. Каналнс не слушаше, од како је почео овај одговор. Нашавшп се на доста широку путу, сва четири коњаника јахаше наноредо п доспеше на впсину, са које поглед пђаше уз богато корито Сене према Руану, а с друге стране очп још могоше гледати море. (Наставиће се)