Српска независност

— 444

стране . укочити точак ртског народног н државног жнвота. Русија је, ако хоћете, н са Ннхнлпстима мокна да остварн своје планове. па је у томе неће поместн нн заједвнца самих .Срнских Новипа~ са целом аустро-маџарско-семнтском штамном. — Пз Мпсира јавл.ају чудновату и скоро невероватну вест, да је тамошња народна скунштина на иредлог Араби-паше збацнла султана Абдул-Хамнда и прогласила шернФа од Меке за султана. По свој прплнци распрострлп су ту вест не прнјател.и мнспрског диктатора у намери, да султана изазову против Араби-паше, јер, као што се дознаје, султан никако неће да потпише указа, којнм се Араби-паша нроглашава за бунтовнпка. — Енглеска ће за који дан озби .Ђно отпочети акцију против Араби паше. Сва уеил.авања Цариградске конферевцнје. да Енглеску одврате о засебне акцпје и да је приволу да радн у споразуму са европскнм великпм силама, разбише се о енергично држаше енглеског посланика. који је изјавпо , да ће Енглеска. ако Турска неби пристала да закључи војну конвенцију под условима којп су јој од енглеске стране предложени , сама решпти иисврсЈсо питање. Услед тога сложиле (?У~су се остале европске велике силе у начелу да не сметају енглеској акцији у Мисиру, у надп. да ће Енглеска ношто се рат сврши. изнети сама постигнуте успехе рата нред ковференцију, која ће онда пмати нрилике да каже своју последњу реч. Цео овај поступак јасно показује, н ако не немоћ европских велнких сила према Енглеској, а оно свакако то да изме ћу великих си/а европскнх нема споразума. Само се тако може нротумачитн одсудно држање енглеске владе, која се , без сумње . оснгу рала за сваки случај п нротпв свих евентуалности. и но томе је очевндио да она није усамл.ена и ако Фактично сама улазн у акцпју. А ко су јој савезнини , то ће се показати чпм озби .Ђннје нрнлике наступе.

дописи Ражањ. 2У јула. Одговор на питање у 107 бр. Српске Независноств. Бадава ће се чекати на одговор г. 1>огнћа познатог -Ресавског јунака" а бив доглавника Милутина Гарашанина, који за мало више од пола године доби унапређење од 500 на НХК) талира народних пара. Г. Богићу не иде у рачун да одговори. Но може бити да он и незна баш како треба личност о којој је питање, па неће ни умети да каже све шта треба. Ми ћемо се потрудити у колико знамо да одговоримо иа ннтање. Ег&о г. Живко Ракић који Фнгурира као земл>одјелац из Лесковца и који је нослао Богићу паре, славан је човек. Рођен је овди у Ражњу и познаје га мало и велико. У својим младим годинама прошао је доста света и пошто је нроФућкао што јс од свога оца Марка Ракића насљедио бавио је се но Крушевцу. Године 1879 дође овди у Ражањ у намери да отпочне ситничарску радњу. Није се баш како вал.а ни сместио. јер сутра дан ио његовом доласку стигне му забрана на есиап. Он тад побегне из Ражња н потуцао је с*> којекуда , а ова општнна тражаше га да плати дужне данкове. Једном беше келнер у Старом Здању па и одатле замете траг. Кад дође на влает „чиста уставност" оп се виђао ночешће око г. Богнћа. који му је поклонио јсдан капут нов новцит, а зашто? зпаће г. Богнћ. али зди језици говоре свашта, казују чак и то, да је Живко једном истераном нрактиканту тражио неколико дуката, па да му код г. Богића изради поврађај изгубљене службе, Брак бре. Брак г. Живко. Но то су мала посла што се тиче истераног практинанта. Иоред Милутинова доглавника и Живко иостане важна личност не зато што постаде практикант поште београдске, и као такав место на дужности да је , или је код Милутина или Богића нли у скупштинској згради одакле је поред практикантске плате примао и 5 дин. дневно некакве дијурне за време скупштпнског рада, но рад чега је све ово чињено Живку зна г. Богнћ. Но да завршимо, преко Жнвка Ракића ностаде и бивши овди ср .писар М. Матнћ капетаном. Видите. како је волшебан тај Живко; он јс у истом времену и у Београду и у Лесковцу, н одма по његовом нослатку новаца по неко буде унапређен. Добро би било да и друге поште претресу своје теФтере, с да ли би виделе, дал' се и тамо није јавио Живко са послатком каквнх динара г. Богићу п то у истом времену кад је у Београду нрактикант ноште београдске на илатној квити за илату Фнгурирао.

Чуј свете које Живко Ракић иодписани земљедјелац који шаље новац г. Богићу нз Лесковца. М. Б. џ. 1».

Врања. јула. Е међер су виделовачкн кајмакамо-конзервативци праве ђозбојаџије. Они се разуму у ђозбојаџилуку, и нроизвод тога свог високог умовања изнели су нреко какве црвене Фарисејске браде, у свом изанђалом органу „Виделу" бр. 103. Ко не верује нека нрочита уводни чланаку том броју. А шта мислите гоеиодо са онаким брљотинама ? Мислите ли да можете маскирати вашу бруку и поругу коју сте починили за ово кратко време. Јадно ли вам ваше поштсње. Ви говорите о г најзнаменитијим лицитацијама'* за време либералне владе. Ђоја тимс хоћсте како неиоштење либералима да иодметете. Зашто сте тако малоумни? Ако мислите да мало окуражите ваше верне пришипетље то је друга ствар, а ако мислите да обрнете иравац данашње струје на страну, која вам годи, јако сс варате. Не бојте се. Није народ дете. Та ми сви знамо. да лиФерације које су чињсне за нреме либералне владе, чињенс су јавно. и рачуни од тога у напшм су рукама. Ако нма какве неуредности. што их ие изнесете, а ако има каквс кривицс што нропуштате. Знамо ми, да пи ннсте милостиви, знамо ми. да би све либерале попили у чашн воде, па зато и не можемо вам веровати да нмате у себи нс кре доброга. Дед чик. Ми вас чнкамо. Изнеснте шта има, али знајте, кад сиђете са ваших столица, да ће вам се све изнетн, и изаћићете пред народ у вашој најцрњој боји, са свима „врлинама" које красс ваше онакажене катактере. Ви имате образа да говорите о лиФерацијама. А гдс вам је ваша лиФераци ја, ваш красни Бонту? Што нам не изнссете шта је записано у његовим књигама . што нам не кажете шта страни листови о томе веле. („Бечки Тагблат" и „Нрашка 1Толитика"). А што ћутите ? Што не кажете колико је ко чалабркнуо. 0 , ала се заноспмо. Та који је тај злочинац којн је својевољно прнзнао свој злочин, који је тај пропалица — банкрот — да иокаже колнко је и у чему нредигао својим повериоцима. А „виделовцп?" Опи су узор поштсња, они су идеал добродстсљи и патриоти.ша, само јс жалост што нема ко да их хвали , јер чини нам сс, да су од њих дигли руке п они за чију 1 су љубав жртвовали и најдражије интересс ове земље. Ви госнодо хоћсте мало и ироније да пншсте. Пишите н дал»е. Незнате ли како вам то лено стоји? Ако је у томе нсвсшт 1-арисеј сацрвеном (мургастом) брадом. нагоните његова зета, немогне ли он, онда климснта. иа онда врсна сина оног доброг

„малог Глишице" што је хтео у Земуну „во времја оно и да учини чувсно дел« на ако и он не мо.пс иишта да учнни, ви онда сви бугун засвирајтс почсв од талога ваше сланнп четице „оченашлије а па до „Џетлмена" т Гаврана и и нодоб. и тако постићићсте цсљ. Иронија остаће вам иронија, а народ ће добитиједно увсрењс вишс, да сте заиста Бранковићсви нотомци и да вам је темсљ увек онамо где Србнна највише боле. Хвалитс се јаднн са трговачким уговором. Но какс вајдс имамо садаодњега. Али ви пас упућујете, да чскамо, докле? Ваљда док нам и срч из костију не исцеди наша „мила сусстка" па онда да нам добро учини. 0 , јадне ђозбојаџије, докле ћс вас нодши наша обест, дпкле ће те терати такав грозан занат. А шта да кажемо о осталим вашнм врлинама. Та ви стс .у свсму први". Ви имате вашег Богића којн је на лак начин за кратко врсме млого више стекао но што јс иримио нлатс од државс од како је у служби. Он има свога Живка овај каквог Бабића нли другог њему равног и то је свс. Тако , само тако , али кад нрснс тиква на далеко ћс се чути." На крају овога дозволитс нам госнодо да вас замолимо, да н у будуће наставитс онако писање. Знајтс да нам то чини добра. Норед добра смеха што га производе ваши умнн изметци — богаљидајетс на.м још п матсријала за нисање. Велика вам хвала на гоме, а сад до виђења. БЕСТИ ИЗ НДРОДА Из Крагујевца пишу нам како нолиција стајс на иут ширсњу нашег листа „Српске Независности". Полиција наговара ееоске општине да нам листа враћају, а тражену претплату не нлаћају, под изговором да онс ннсу лист наручивале. У томс се нослу иајвише „одликује" Мита Петровнћ, ппеар срсза гру- „ жанског. Он наговара кметове да нашем носреднику одговарају ннсмом да неће да плате за лист, а та писма да шаљу преко њега, те да нх он саопштава нашем носреднику. Многе оиштинс неслушају тс иолицијске наговарачс, јер знају шта вреде новине. Још када нс би онозпционе новипс писалс п браниле народ н његочс интересе зло н наопако, јер су „внделовцц- иначе притисли народ" са сннју страна. Али ^внделовци" су са својом полнцпјом нрегли да заузму и у том иогле/у све стазс и богазе, тс да ие пуштају ни једне онозицијонс новине у народ. „Виделовци" се ненрестано размсћу ио сномс органу, како су они уерсћили земљу и како они јединн раде на бољитку њсном. Па ако би све то та-

Ј

Л И б $ & к МОДЕСТД мињоновд НРИПОВЕТКА X. Балзака Прсвод с ♦рапцускога. (НАСТАВАК) — Ја бих рекао, да Бича има ираво; бог уме да нрави врло ленс пределе, рече Каналис посматрајући овај јединствени изглед од оних, са којих су обалс сенске са нравом на гласу. — Нарочито у лову, драги бароне, прихвати херцег, кад је природа оживљена каквнм гласом, каквим шумом у оној типјнни . тада предели, којс гледамо на брзу руку, изгледају заиста узвишсни са евојим промењивим учннима. — Сунце је неисцрнва палата, рече Модеста поематрајући пссника као у некоме чуду. На примедбу Модсстину, да је Каналис као замишљен, одговори он, да се нредао мислима, а то извињење имају само писцн, а не и други људи.

— Да ли смо ми збнља срећни, кад свој живот преносимо у по света. ширећи га тисућама уображсних нотреба н својом раздраженом сујетом ? рече Модеста ири погледу овога богатога иредсла. којн иреиоручиваше живот пун Философека сиокојства. — Та пастирска песма, госпођице, увек сс иисала на »латним таблицама, рсче псеник. — А можда је замишљена у каквој таванској собнци, прнмети пуковник. Бацнвши продирућ ноглед иа Каналпса. који он немога издржати, Модеста зачу звопа у ушнма. све јој потамнн пред очима н она викну са леденим нзразом : — Ах ! та данас је среда! — Ис да бих ласкао ћудн госпођичиној, која ћс зацело бити врло прелазна, рсче свечан херцег Ерувил, коме је ова за Модесту трагична сцена дала времена да мнсли; али ја вслим, да ми је свет, двор, Париз толико огадио, да бих уз херцегињу Еруниловицу која би имала љункост и дух госнођичин, смео обвсзати се да живим као философ у моме замку, чинећи у околини добра, сушсћи моје мочаре, одгајајући децу евоју .. — То ће вам се, госнодинс херцеже, узети у рачун, ирихвати Модеста и подуже задржа своје очи на овом племе-

нитом плсмићу. Ви ми ласкатс, настави, I ви ме ие држите за лакоумну, него ирстпостављате у мени толико дзмневна богатства, да бих могла у самоћи живитн. Можда ће ми то н бити судбнна, додаде гледајући у Каналиса с изразом сажаљења. — То је судбнна сваког имања средње руке, на то ће песник. Париз иште вавилонску раскошност. Каткада сам себе нитам, како сам то могао досада издржати. — Краљ може одговарати за нас обојицу, рече херцег искреио, јер ми живимо од доброте његовога величанстна. Да ми у нашој кући после госнодина Леграна, као што су звали Сенк-Мара, нисмо увек нмали његово звање, ми бисмо Ерувил морали продати црној чети. Ах! верујтс ми, госнођице, то јс за ме | нрло велико ионижење, да морам новчана нитања мешати у мо) брак... Искреност ове исповести долазила је од срца, а где је жалба била иекрсна, гамо ес одзивала Модеста. — Данае, рече несник, нико у Француској, госноднне херцеже, ннје толико ј богат, да ћс учинити глуиост и оженити 1 се каквом женском ради њенс личнс врсдности, ради њене љуикости, њенога карактера или ради леноте њсие...

■Ј

Пуковннк чудно ногледа у Каналиса. пошто је иепитнвао Модесту, којој лицс нс ноказивашс никакво удивљење. — За људе од части, рсче сад иуковиик. лепим сс може назвати уиотреб- •' љавањс богатства, кад се оно даде на лсчење уврсда нанесених временом ста- * рим историјеким кућама. — Тако јс, татп, нриметн девојка озбиљно. Пуковник иозва херцсга и Каналиса, да обедују код њега бсз церемоннје и „ V јахаћсм оделу, давајући им сам примср својнм нсдорувом. Кад дошавшв кући, Модеста оде да се нресвуче, иосматраше она са љубопитством ону нариску скуноценост, коју је онако сверено прсзрела била. — Како лено знају данас да раде ! рече Фрањици Кошетовој, која јој је ностала њсна коморница. — А онај сиромах момак, госпођице, који је добио грозницу... — Ко ти је то казао?... — Господин Бича. Он је дошао да ме моли да вам кажсм, да ћете псћ бити нриметили, да вам је он на уречени дан одржао евоју реч. Модеста се сиђе у салон у одслу краљевски простом. — Драги оче, рече велегласио и узе пуковнпка иснод руке, расиитајте како |

и