Српска независност

6Р0Ј 121. УТОРАК. 19 АВГУСТА !«82 ГОД. ГОДИКА II.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ: ПР11И ПУТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЛЕ СВАКИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОСЛАНО 50 ПАРА ДИН. ОД РЕДА. Рунописи шалу се уредмиштву, а претплата адтинистрацији „СРПСНЕ НЕ3132СНССТ 2". РУКОПИСИ НЕ ВРАТхАЈУ СЕ. НЕПДАЋЕНА ПНСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

2Е2Е 31 СРЕ2Ј7 I ША ГОДИНУ 24 ДИН., НА ПО ГОДИИВ 12 ДИН., НА ЧБТВРТ год. 6 дин. 31 ССТАДЕ ЗЕХлЕ 21 Е12Х1ЕС2:2 ССЛ7СТСК7. НА ГОДИНУ 30 ОРАНАКА, НА ПО ГОДИНЕ 16 *р. НЗ ЧЕТВРГ ГОД. 8 «р. 31 17СТРС-7Г1РСН7: ■ А ГОДПНУ 1б «ОР. У БАНЕ.. НА ПО ГОД. 8 •. НА ЧЕТВРТ ГОД. 4 О. 31 СВЕ ССТ12Е 2Р21ЕЕ : НА ГОДННУ 36 ФРАН., НА ПО ГОДИНЕ 18 ФР., НА ЧЕТВРТ ГОД. 10 Т.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ УТ0РНКК01. НЕТВРТКОИ, II НЕДЕЉОК УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА У КУКИ Г. ТоНЕ АНДРЕЈЕВНБА 0Б1!ЈИТ.ЕВ ВЕНАЦ.

Српска црква и — -Бидело" „Видело" је сва пнтања држав- | ног жпвота, што су нх његове госе овако славно замрспди, сретно п ј бдагополучно решило, оеветлпло п размрспло тако , да му сад остаје само да оправда поступак својпх старешнна са — мнтрополптом Михаплом. Ми смо у своје време доказалп незаконнтост тога поступка толнким доказима. да нам неби требало више нп једпе речи потрошптн, у толпко мање, што „Впдело" ни једног јединог нашег доказа није оборнло. Но „Вндело", уздајући се вал>да да је српски читалачкп свет после толико месеца нашега ћутања о тој стварн позаборављао наше доказе о незаконптости владнног поступка. доносп опет уводнп чланак о мптрополитском питању под насловом: „Миропомазана је глава — глава цркве". Мп се впше уздамо у добро памћење евојнх читалаца, него што пзгледа да се „Вндело" узда у памет својпх упЕснпка. те не бпсмо пп сад чмали потребе да се обазпремо на то лоново потезање довољно н предовол>но објашњене ствари, да се није у том виделовом чланку појавно један „високоученп муж", наоружан свнма споменпцнма српских старпна, пун и натучен евакојаких навода из пове.га и хрисовул >а српских царева п крал>ева од св. Саве и првовенчанога крал>а па све до Милоша Обреновића.Та сно.Ђна књн жевна и етаринека спрема даје томе чланку некн озбиљан. високоучен вид. који може да обмане ијоле повер.Ђивијег читаоца. То нас изазнва да обавестпмо читаоце , да скпнемо са надувеног писца лавовску кожу научног натрпа те да му покажемо право лице. Свима својим наводпма хоће ппсац да оправда владнн поступак са митрополитом. Свп тп наводн доказују, вели он, да су српски владаоци навек пмалп „право да деле црквене чинове". „То право". уверава нас високоучени виделов повел>ар, „наследили су од Грка српскп владаоци из дома Немаљића. а њих је опет наследио господар данашње Србије Милап I. Краљ Србије". Из тога изводи внделов старпнар овај свој закон: „Каогодшто владаоцу истините источне цркве нису руке везане да дели црквена достојанства п власти лицпма за то достојнима. исто тако има влаети и силе, да их одузима од лица недостојних тога цоложаја - .

Мп смо овде речи „право'* и „си ла" штампалп крунннје, јер се тнм речнма писац нехотице издао. Пре свега морамо изјавитп да мп ннкада ннсмо у сумњу доводили ни једнога права владаочевог. Права су владаочева , као и права свнх осталих земаљских власти, одређена земал>ским уставом и законпма узакоњенпм на основу тог устава. Зато потезатп ираво владалачко онде, где може битп разговор само о једном чину владе, значи сплом увлачити владаоца у дискусију, значп бегати од своје одговорности п сакрпвати се за скут владаочев. Тако јунаштво долнкује заиета само такпм витезовима. као што су нанредњачке старешине. Зар напредњацн мпсле да то повлачење по њиховом прљавом новинарском пазару годи угледу круне? Или, ако

протпв непрпјате -Ђа земл>е н народа. Но то је баш она еила, што је ви нећете, на сваку другу бисте с драге воље прнстали. Но баш кад би се пз тих старих споменнка могло изваднти Фор- ! мално араво владалаца тадашњих на уклањање црквенпх достојника без исиита и суда , зар виделов Ј споменпчар незна каква су права за то цркви, била ујемчена? Зар не зна, да су свештена лнца онда имала много већп уплив него данас? Па зар не зна, какве су дужности [ према црквн личво вршили Нема- ј њнћн? Чини се као да су наг.редњацн наумилн да у свом новом уставу уступе црквп та права и обвежу владаоца несавремевпм, прежпвелпм обвезама, само да му могу ујемчити безусловно „право одузимања", упразнају да му не годи, зар им Је тако | в0 е амо да извнне евоју незаконитост. Пт се зар могу наслеђивати и вршптн „права" без икаквих дуж-

ној, него у ошпте иравној држави, онако, како се ни ћесарева, нн маџарска влада није усудила ностунити према карловачком патријарху Прокопију, кад га је ставила у пензију, а ви сте првог српског незавпсног мнтрополита отерали просто као каквог надннчара. Ваистину! Под напредњачком владом ужива Коларчев завештај и Чупићева задужбина већу заштиту и самоуправу, него — српска црква!

мало стало до тог утледа? Но погледајмо еамо мало на историјскилбо умовања виделовог учењака. Он је својим наводима доказао, о чему се, у осталом, нико нпкад није ни сумњао, да су грчкп и срнскп владаоцп имали право иостављати црквене високе достојнике, те да је то нраво и еад у српског владаоца. Но иоставити кога на какво достојанство у цркви ил' држави и скинути га с

ности? Је ли то ваш „напредак"? Онда можемо у вашем уставу можда наћи н понову старе властеле заједно са свима правпма на прилику ј ц 5 ргјтае посНв, а без тадашљпх заслуга п дужности. То би било достојно крунпсање вашег „напредовања" у рачијем правцу. Вп као да нам тпм чланком на-

тога, то су две врло разне стварп говешћујете, да сте у свом тајномуси два врло разна права. Ово пос- ј Т аву наумилп начпнптп владаоца,„миледње право, право скидања цркве- ропомазану главу" — главом цркве, них достојника, или као што пи- хоћете од српскога краља да начисац велп, „ одузимања достојанс- НИТ е Далај-Ламу илп КалпФа, јер тва" 8аН8 рћгаве, т. ј. оспм суда, само С у у хих ве ра владаоцп ујед-

па ппак по некој тужби и некој крпвици, тога права у владалаца грчкпх п српских нпје писац доказао нн једном речицом пз српских споменика на које се позива. Зато он сам , врло мудро и паметно, и не зове то иравом , него искрено, јасно и разговетно признаје, да је то сила. То је цела истина. Грчкп, византијски владаоци скидали су црквене достојннке сило.п. Да лп су се Немањнћи п у томе у њпх угледали , о томе нам споменицп не нричају. Но зиамо да су они грчкп цареви и један другог скидали са престола, па знамо чак ј и то, да их је у тој славној осој бини наследио и по гдекоји Нема' њић. Да лп впделовачкп споменичар то одобрава, то је његова ствар но ми не бисмо бпли радп да се таI ке појаве понављају у српској исторпји, зато нам не може битп право кад ко срнском владаоцу намеће ! наследство силе византијске или НеI мањићске, оснм једне једине силе:

но и главе цркве. У свима хрпшћанским црквама глава је цркве Исус Христос, а владалацјој само може битн заштитник. Ако писац виделовог чланка стојп у каквој вези са министром црквених послова нека му достави ту поруку, која му је још као „псалтирцу" морала бптп позната, ал'је очевндно заборавио од кад се заминпстрио. Напослетку пмајте на уму, да су српски читаоцп могли и заборавитп на овај плн онај од наших разлога пз првога доба борбе око митрополитског пигања. Но нп један Србин неће сметути с ума, да се са слободннм српским грађаннма, па ни са службеницпма или достојницима цркве ил' државе не поступа по споменицима, повељама и хрисовуљама, него по уставу и закону, а сваки се живи још сећа, да сте ви, уклањајући митрополита због неке крпвице а без пспита и суда, поступили протпв закона, онако како се не ради нп у једној, не устав-

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Миепрцп Араби-нашини заробили су нре неколико дана дванаест Аустријанаца, једногоФицпра, једног лекара н десет аустро-угарских матроза са ратног брода „Наутплуса". Од како је настала права војна између Енглеза и Мнсираца, ови последњп још ннсу имали прилпке да заробе бар једног енглеског војнпка; — у толпко већма пада у очи ла су аустро-угарскр војници први пали шака Арабп-паши. Веле да је аустро-угарски брод „Наутилус" допловио испред тврђаве Абукара н да су се ту искрцали тп дванаест људи на обалу. да из ближе носматрају борбу која се очекивала између енглеских и Арабппашинпх трупа. Но чим су Аустријанцн изишлп на суво, опколише их Мпснрци п одведоше као робље у логор Арабп-папшн. Командант ратног брода чим је дознао за тај несрећни случај, одмах се обратпо енглеском команданту и молио га за посредовање. Услед тога, као што јављају најновпје вестп, наредиоје Араби-паша да се ухваћени Аустрнјанци одмах пусте , што је досад већ и извршено. Многи аустро-угарски лпстови, међу љнма у првом реду „Пест. Лојд", бесне од стида и срамоте што се то деспло са њиховимјуначким спновима п не знају већ на кога да натоваре кривпцу не билн бар колико толико скннули бруку са себе. Они крнве п радознале војнпке, који су као млади мншићи изишли из рупе да упадну у мишоловку; а криве и команданта „Наутилуса", како је могао п смео дозволити да се та шака људи, радн уживања п весеља, изложн онасности, те да и монархпји спреми понпжење и срамоту. — Свакако је то малер за велику силу, а још већи што је та еила морала тражити туђе посредовање. — И Аустро-Угарска је добнла своје Нихплисте. Нездраво унутрашље стање у тој монархији избија у последње време све више на иовршипу. Од како је ТаФеово