Српска независност

— 472 —

не нашкоди угледу љеном у мухамеданском свету; из петих узрока одутовлачила је и са проглашењем Лраби пашезабунтовпика, јерје страхоВала да ће тај миснрскн вођа. који се и тако беше заклонио за веру му хамеданеку п коме је лежало у интересу да раепали Фанатизам Мухамеданаца, у крајњем случају устатп и против самог сулгана као носиоца достојанства и власти Калифе, те ће тако једним ударом уздрматн а можда п поннштнтн ноложај султанову мухамеданском свету. Султан знајући врло добро да га је Европа напустпла и да у хришћанском свету не може наћи ослона и пријател>ства, имао је пуно ираво што се тако дуго опирао да стави на коцку верност и оданост својнх мухамеданских народа. С тога, ако је сада, као што јављају . доиста иристао на конвенцију с Енглеском, ако је донцта потписао војену конвенцнју са хришКанском 4ржавом аротт својих једноилеменика. иротив Мухамедове деце, онда је само крајња нужда морала нагнати Абдул-Хамида и његове иравоверне еаветннке на тај опасан корак. Јер потписавши ту кобну конвенцију султан се сам одрекао калнФства. и од тог часа сви затуцани правоверин Мухамеданцц морају у њему гледатн крвника н душмана вере. имена и славе своје, јер протнв свега тога султан оружа своју правоверну војску и шаље је да у друштву са Хришћанима убија нравоверне , да угуши устанак кога су представници мухамеданске мислп покренули. То је један знак внше. да ће се нз мисирског питања излећи поиово источно иитање у свој страхотн својој, и да ће у том случају Евронска Турска. -— нроигравши спмпатије хришћанскпх држава . а том кобном конвевцијом н поуздање н веру у мухамедапском свету, — као што недавно рече рускн лиет „Нов. Кремја", распаетн се у комаде н тиме се завршити петвековна пернјода шеног гоеподства у Европи. — На грчко-турској граници догодио се пре неколико дана сукоб

нзмеђу грчких и турских труиа. Услед тога ирекпнуо је грчки краљ евоје путовање но Европи и враћа се натраг. Поговара се да је грчка влада решпла, да се један део војске мобилизира и да се нозове ре зерва под заставу. — До "сад су иск.Ђучиво српека нлемена давали непосредно повода да се источно питање покрене. зашто неби то је! даред п Грци учинплн? — Енглези су код Касаенна одржалн знатну иобеду над Арабнпашом. Енглеска коњица поееклаје неколико хи.гада пешака Араби-па! шиви. Код Исмајле је сам Арабппаша био напао на Енглезе, по и ту је индијска каваљеријска гарда починила чуда гонећи ненрпјатеља, : који се беше у дивље бегство одао. Енглезн су отели 11 топова. Њи' хов губитак износи 120 које мртвих, које рањених. — Разглашеног „Словена", ђаковачког бпскупа Штросмајера прогласиће, као што јавља пталијанскн лист ,,Пунголо' : . римски паиау конзисторијалној седници 12. сентембра о. г. за кардннала. То ће вал>да ублажитн тугу тог великог аиостола словенеког католичанства. што му иана пнје дозволио да нрнлнком нрославе Кприла и Методпја одслужи службу на словенском језику. Но хоће ли му иовратити угдед у словенском свету. то је са свим друго нптање. — Аустриски ћесар енрема се да походи тршћанску изложбу. С њнме ће нћи нарица. наследник Рј долф и овога жена (ЈтеФаннја. Бечка влада ради свим еплама да оспгура ће сару демонстратпван дочек од стра не Срба и Словена тршћанеких. — Спроти Словенн. за то су добри. Како Аустро-Угарска уме да се користи Србпма и Словенима кад јој Италпјани еметају? Нема сумње да ће се у другој прилици послужпти Италијанима и другим којим народом нротив Словена. То се тако већ вековима тера. Докле ће ти народи бпти играчка аустријске политике?

Питање Министру Финаисије и посланиЕу попу Крупежеви&у. Знамо да је ире месец дана и нешто више , нримио Никола Крупежеви11 пз министарства Финансије око чвтири хиљаде дуката, што му је нсплаћсно на основу реквизиционих нризнаница. Знамо врло добро. да НрунежевиЈ! није имао те признанице, што би он толико државн на имс реквизицијс дао био веК да је тс признанице прекупио од појединих људи у Смедеревском округу махом од сиротиње. Знамо, да је псплата ових рсквизицнја нопу Крупежевнћу нала баш у оно време. кад јс и Савићу из Ивањицс протежеу Алексе Нротовог такођс исилаћено но реквизицноннм признаннцама. Знајућп све то ми нитамо министра Финансије: 1. Да лн јс зато он нредложио онај закон по коме се и неуредне признашше исплаћују (види члан 11 а.. закона од 27 Јуна тек. г. Бр. 147 -Срнских Новина и од 7 Јула) да нојединим наиредњачким иослантшма олакша овакву шпекулацију са народном "мовином прекунд>ујући реквизиционе нриннанице. 2. Зашто су се баш напредњачким посланицима — Крупежевићу п Алекси Протовом (но Ужичанин је био мало нрепреденији па метуо Савића уместо ссбе) исплаћивалс ове реквизиције: а нарочнто како је то смело бити илаћено Крунежевићу. као ирекупцу Смедеревских аризнаница рсквизицноних. кад још нису у свему иса.гаКени и обезгитеКени иогоре.ги и иострадали крајеви СрбијеУ 3. Јели вол>ан Мннистар. сада носле Ивањичке аФере, наредити извиђај и о Крупежевићевим иризнаницама реквизиционим. јер н о њима се нроносе круни гласови о -часном" попу-посланпку Крупежевићу? А сем овог, 4. Попа Крупежевића, који је невада био толико _радикалаи,- да се је чак и „ногама крстио,- питамо: да лн јеонза то ускочио у ..наиредњакс." да би му то олакшало његове недостојне и недозвол.енс шпекулацнје са народним знојем. 5. Зар је за то он гласао за онај закон о исплаћивању и неурсдних прнзнаница, да би могао на овај недозвољенн начин прекупом нсвал.аннх признаница доћи до ^мало нара пз државне касе V" 6. Како се таква шпекулација са посланичким ноложајем слаже. са поштењем човека, свећеника и још и народњег посланикаV 7. Зар сс тако он стара за народ да он. као ирекупац, диже из државнс каее онолнку грдну суму, докле ногорслци и други страдалци на граници морају да трне највећс оскудпце. што им се не

враћа све, што су некада жртвовали спас отаџбине? На све ово чекамо одговор од Крунежевића. А међу тим тражнмо да министар фипансије нмајући већ задовољно података како су се у једном крају Србије — ужичком округу — „напредњацн- ч поштено и I послужили оним његовнм предлогом и датим упутствим ., — одма нареди истрагу : какве су н Крупежевићеве прпзнанице, те да видимо и г напредњака- Крупежевића, каквим се средствима служио. доклс ' је могао доћи до онако великих наро! дннх иара? Ако министар ово не учпии одма и вајстроже, нека се не изненадн. кад га у евоје време, нспристрастан суд буде смаграо као номагача Крупежевићу; а ако^ министар ке зна, каква следства чекају помагача главном кривцу, може занитати свога колегу Мин. Нравде, па ће му «..н паљда објаснити. Неколнко грађана

дописи

Чачак 11 августа 1883 год. За тсфтер аречигибене и напредњачхе аолиције. Наравно јавили смо, како је п код нас извршена трапсФормацнја у особљу полнцијских надлештва и том прилпком нагласплн. каква је разлика пзмеђу бивших н садањих иолицајаца. Усљед овога нашег дописа. изашао је један безименн дотшспик из Чачка. н у своме донису, штампаном у 23. Ороју нокојне „Садашњости" побијајући нашс наводс поред осталих узео јеузаштиту и злогласног Васу Јосиповића за кога рсче. да је то једап од најваљаних полицијских чиновпика. Тако рече безимени дописник црножуте иомијаре, а ми смо рекли: да јс Васа Јосиповић чини<» разне злоупотребе у Крајини док је био п])актиканат, — да је доцније у војеном министарству крао и злоунотребљавао извесне документе од велике важностп, — да је Ј' округу Топличком починио више злоупотреба. - да је затим побегао у Видин — где је у Бугарској елужби вслику суму новаца украо, па и одонуд стругпуо. — да је као ирактиканат начелства Пожаревачког неовлашћен врпшо неке наплате иа новце ттрошио а акта прикрио. — да је ка<> писар начелства Чачанског препначавао званичне документе. — нодпео лажно нзвешће п тиме извесна лица оштетио. — да је у званичном нослу у опште не иоштен и т. д. н т. д. Сад је питање: Које од нас о овоме Васи рекао истину. а ко нсистину ми. или дошн-нпк п Садашњости." ? За све што емо о овомс. ирљавогкарактера човеку рекли, постоје званична акта. — постоје код Министра унутрашњих нослова две приватнс тужбе, код касвциопог суда стоји на решењу подобно дело. на чак етојн и распис видинскс Бугарске власти којим се тражи лопов Васа Јосиповић нобећавасенаграда ономе ко га ирокаже.

Л88Ф4К МОДЕСТА МИЊОНОВА приноветка X. Балзака Нревод с «ралцускога.

Смело наместивши своју богат>' косу, не употрсбљавајући иикакву маст. иа издигнувши је на глави у облику куле. Елеонора ноказиваше гордо свој снежни врат. своје груди и плећи дражесна облика. своје голе очаравајуће миишце што су се завршивалс чувеним рукама. Модеста. као и све херцегињине противнице, виде у њој једну од оних жена. за које се вели: то је гоепођа свију нас ! И заиста, у Клеонори видео је р човек једну од оних великих госпођа, што су данас постале тако ретке у Француској. Хтети тумачити, шта је величаствено у држању главе. шта је фино и нежно у том или оном новијању врата, шта је складно у кретању, достојанствено у држању, племенито у са-

вршеној сагласности иојединости и целине. у оним мајсторијама што су постале ириродне и са којих женека јсдна постаје света и велика: то хтетн значиј ло би разуђнвати оно што је узвишено. Ова појезија ужива се као и Паганинова. а не тумаче јој се средства. јер нричином је увек душа. која постане видна. Херцегиња приклони главу да поздрави Јелеиу и тетку јој, онда рече Дијани I гласом веселим. чистим. без трага од ! узбуђености : — Није ли време, херцегињо. да ее обучемо ? И она оде, праћена гвојом снахом и госпођицом Ерувиловом, које је обоје узеше исиод руке. Полазећи она тихо говорашс са матором дево>ком. која је пригрлм говорећи јој : — Ви сте дражесни ! А то је хтело рећи : Ја сам вам сасвнм одана за услугу, коју нам сад указујете. Гоенођица Дерувилова врати се да игра своју ролу као ухода и ирви њен поглед ноказа Каналису. да последња херцегињпна реч није била празна иретња. Дипломатски шегрт виде, да му је знање сувише слабо за тако страшну борбу, те му оштроумље поможе да се | стави у положај слободан, ако и не доI стојан. Кад Ернест дође са Модестиним

рупцем. он га узе иеиод рукс н изведе на рудину. — Драги пријатељу. рече му; ја сам човек не најнесрећнији, али најсмешнији у свету; зато ми треба твоја номоћ, да се извучем из осова гњезда. у које сам доспео. Модеста је демон: она је видела моју забуну, она се томс смеје, сат ми је помињала два ретка од једнога писма госпође Шолијев»це, које сам био тако луд да јој повсрим; кад би их она ноказала. никад се ја више не номирих с Елеонором. Дакле иди одмах н иштн ту хартију од Модесте и кажн јој од моје стране. да ја код ње иемам никаквих намера. ннтн каквих нретенција. Ја рачунам на жену нежност, на девојачку нскреност. да ће се са мном нонашати, као да сс нигда видели нисмо: ја је молнм, да ми не говори ни једну реч; ја је нриклињем, да према мени буде строга, а не усуђујсм се да иштем од њене пакости мало саревњиве срчбе. чимс би ми особито помогла... Иди, ја те чскам овде. Кад Ернест Лабријер одс натраг у салон. опази млада ОФицера од хаврске гардс, виконта Селиза, који је дошао из Росна да јави, да мадама мора да нрисуствујс отварању нарламента. Зна се, како је важна била ова уставна свечаност. кад је Карло Десети изговорио сво-

ју беседу окружен целом породицом, а гоепођа ДелФиновица и мадама присуствоваше томе у евојој трибуни. Што је баш овај поклисар био одабрат да изјави жаљење иринцезино, то беше као пажња према Дијани. јер се тада говорило, да је обожава овај лени младић, син једнога министра. редовни нлемић коморски, кога је чекала сјајна будућнос? као једннца и наследника огромна богатства. Херцегиња МоФрињезовица само је зато примала удварање виконтово, да би у прикладну светлост стави .Ја године госпође Сслизовице, која, као што се говорило иза лепеза, беше јој украла срце лепога Лусијана Рибамнрс. — Ја се надам, рече строга херцегиња младом оФицеру, да ћете нам указати удовољство и остати у Розамбреју. Ако је и отварала ушеса оговарању, побожна херцегиња затварашс очи н» лаке иослове својих гостију, које је херцег брижљиво снаривао: јср људи и не знају, игга све сносс ове врле женске, а све иод изликом. да ћс својом дуготрпељивошћу повратити заблуделе овчице у обор. — Ми смо, госнођо херцегињо. правили рачун без наше уставнс владавине, рече велики коњушар: а Розамбреји губи ту велику ночаст... — А ми ћемо бити тим неусиљенији, рече велик једаи сух старац од својнх