Српска независност

— 476 —

? Ј

себи немајт викакове прнзлачие сше. Они даие ииег кадри ни Цетоиу донети ерећу и бЈагодети цивилизаоије. но су кадри сахо да га заробе. да стење у оковнма горим л опаснн^им и од сахит ттрских. Исток еамо мохе бити г»но пгго је некада био. ако се оствари оно за тим руекн варод веклвима тежн. а то је ако се сви правосдавни Сзовени осЈободе. те поетану самостаЈни. и пођу путем евога правог "предеЈења заједно са Русијом. Руска традидионаЈна поЈитика је узаишена и племенита. а ми не треба да хаЈнмо ередства да је пгто пре остваримо. Оаши непрнјател>и треба већ једном да осете да они немају никакова послз тамо где је наш исторнјски задатак. Немпе треба нзЈечити од Фнкее мнсли: -Огапс пасћ 08*еп. - јер онн немају ннпгта на нстоку. На нстоку нма посла само Русија. а тај њен посао је ослобоћење правосЈавних СЈовена. са којнма она мора поћн веЈИком пил>у и подмЈадка куЈтуре Европске "

Д0ПИС2 Прокупље 1 ч авглста ЧитаЈнсмо неку вајну нотнцу у 112 броју _ВндеЈа~ где се говорн како је нама у новоосЈобођеним крајевима горе него пгго је и под самим Турпнма 6 нјо. Јадни -вндеЈовпи- они }ош неће да увнде да су овај јадан народ довеЈн на нвипу пропасти. Мн \ овим крајевнма за пеЈО се осећамо горе но под Турпима од како су овладаЈИ _виде јовии ." Н нсутуупитању турскетапнје. јер нико ннје могао пре грабнти. као пгго то сада чине ваше пристаЈнце.пачак и компаннја председннка ваше с-кушптнне АЈексе Протова Да нн сте ви дошјн до вјзсти . одавна би аграрни односн онји урећенн код нас и то у корнст народну а не турску. А овако ваше комиенје и комисари само вуку велике дијурне а не раде ништа. но се еамо веселе н пр<:>ваћају по Нншу: вн шаљете непрестано ваше прнеталипе међу нас. под вндом неких комнсија, а овамо у самој ствари те ваше прнстаЈице раде на утврћењу ваше странке. коју снјом хоћете да створите овамо у нашим крајевима где вас свако мрзн. и гди сте црњи од угЈ»ена. Вешти с-те ви у награћивању вашнх верних. Мадо је што им дајете кЈасе нем НЈице н преко реда. но нх још шал.ете по неким комиенјама. само да бн добнјалн велнке дијурне. Тешко аграрном стању нашем. док га вн будете урећивалн. Та ваш је рад у свему тојико .користан - да би се и Нишава и Тошнца оеушила кад би ви у њу загазнЈи. Све пишти и ј адикуј е од вас и вашнх прнсталша н ви још иматг образа да другоме пребацујете. Народуовнм крајевима дахнуо би душом кад за вас- не би ни что а камо јн вас ГЈедао н ваше покоре еносно. ЗнаЈиемо ми за зас још док смо 6ији под турским јармом. ми смо вае још и онда мрзиЈи као протавннке ^сЈобоћења и једннства српског. па сад кад смо још

испијк горку чашу вашег -усрећења ви сте нам потпуно дојаднЈИ; н кад би се вас опростиЈН мн бн се канда на ново родиЈи! Бог је бЈаг н малостив. ваљда ће нас скорнм од вас осЈободнти. Мн му се непрестано за то мсанмо н он ће наше тоше моЈитве услншати. Н. С

ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Шапца пишу нам. да је прошле године Панта П. Куртовнћ пнвар. пашанац министра унутрашњих послова ЗЛ. Гарашанина. прнјавио надЈегној ВЈастн само 600 хектоЈнтара пнва. а његово пнво троше у Шапцу 40 каФана. сем подринског и ваљевског округа, док је мећутнм г. "Борђе Вај^ерт пивар из Београда. пријавио властн у Шапцу 1600 хектоЈитара пива за проппу годнну. а његово пнво троше само 14 каФана у Шапцу и 3 у^Лозннцн. Чинимо пахливвм надлехне. да се увере постојн ји ово у истннн. јер ако је овако у ствари. онда је државна каса крнј\"мчарењем н варањем Панте Куртовића јако опггећена, па би требало предузсти нужне мере. да се уће овој нечистој радњи у траг. Као пгго се чује о овоме се дознаЈО и већ се почеЈо непгго као трагатн, алн то све нде тајно јер се снгурно штеди Куртовнћ. као власнички роћак и пристаЈнца .видеЈОвачкн - . Вндећемо да ји ће се према Куртовићу поступнти према законжма. ији ће се н то онако по .поштеном - обнчају .видеЈОвачком - забашурнти. А ји бадава забашурујете. _чистн - вапш траговн свакнм даном све више се обеЈОдањују. Ако сада и нема _вндеЈОвцнма - суда нн пута. доћнће време кад ће битн. Пека се само све беЈежи. а сућенн данак ће већ доћи а пре а посјс . Биће времена где неће .видеЈовцн 1 " моћн своје _попгтене'" радове забашурнвати. Из Крушевца јавл>ају нам. како је у канцеЈаријн среза Крушевачког наступио веЈикм неред. Капетан Богићевић је отжшао у нект комнснју и оставно најуЈаћег писара да га у дужностн заступа. То је даЈо повода да су се писари међу собом грс-зно покаваснЈн. У овај неред су се н писарске жене \"мешаЈе. тако да се свет скупно ко на какво чудо. И државне н општннсне ВЈастн мораае су ее умешати да \таЈоже кавгу писарску. Од веког времсна нмшга се не радп у среској канцеЈарији. народ којн доЈази посјом . мора да се враћа кући. јер нема коме да се пријавн нити с-а кнма да сврши послове. Писарн место да врше своју дуашост у канцеЈарнјн. они ову напупгтају те се евађају и бнју. Тегако народу под -вндеЈовцима -

Из Крагујевца пишу нам. како је пре десет дана отишао Гвозден Банковић. еел>ак из Г>ал>ковца. канцеЈарнји среза крагујевачког, те потрахио од Светозара Марковића писара. да му пЈатн тр*јшак чиновннчки. пгго је учннио прнЈнком напЈаћнвања таксе, када је пет пу< та од селака внше трошак напдатио. те и опет стругнуо без збогом и непЈатнвши Гвоздену ни паре. и ако му је појео 9 попно внше од 2 дук. Кад је Гвоздан дошао канцеЈарији. Светозар у место да пдатп њему трошак. нзЈетн из кавцеЈарије у ходвнк и шчепа Гвоздена за прсн. почпе га бити н гурати, те викне и пандуре који Гвоздена избаце на уЈнцу. Ово се све деснјо пред мноштвом народа. Гвозден је поднео тузкбу мнниетру. па пгга ће битн идемо да вндимо ? Овај Светозар је и иначе презадужен. Дал>е нам јавЈ»ају из нстог места. како је Аксентије МијанЈовић вачеЈник ереза Крагтјевачког направио воденицу од приЈнке нијик на сувачу. па сваки дан тера апсенике те му место коња окрећу воденицу. а он у место воденичара седи у водеиицн те надгаеда и узима ујам. Како капетан Акеентије. тако и пиеари МнјанЈо Гагић и Светозар Марковнћ. не раде ништа у канцеЈаријн. ннти се у опште зна ко пије ни ко шаћа. Њнхов је једнни посао да растурују _ВпдеЈо - а _Српску Независност - да не пуштају никак.1 у народ. -Вндедо - преко Гагнћа шалл многнм општннама и ако се ове нису претпЈатнЈе. аЈН снротн кметови не смеју да одрекну. него ПЈаћају нз својих кеса. само да ее капетану и писарима не замере. јер ако бн се замериЈН онда тешко њима. За начезника окрухиог пншу нам нз иетог места. како је узео у место пандура једно недоношче. праву наказу. те га внше употребљава код своје куће на приватне поелове но у натедству. Он прима ПЈату из драивне касе као и остази сЈужител>н. а служи код начеЈника као приватан СЈута. Сем тога шал>е вачеЈник апсенике те му стружу дрва ла зпмовник. Најзад нам јављају н то. како је председник окр. суда крагтјевачког увео у канцеЈарнјама свога надлештва .велпку " уредност. УсЈед те .веЈнке уредности не стазо је једне моЈбе Радована М. Вучетића бнв. практнканта којом је потврдио једно пнсмо председннка Вел>ка. како му препоручује да му узме од извесне лпчностн неку суму новаца. пгго му је обрекао због нздате масе у знак бЈагодарностн. Дакле да му ради на подмићивању. У евоје време нзнећемо н писмо орнгинаЈно. ДОМАЋЕ ВЕСТИ

Мн смо у нашем Јисту јавиЈИ. да се тшјо у траг -попггенор трговннн са реквизиционим признаницама. које је водно АЈекса Протов са својнм казаузнма. Сада нзносимо цифре да се што бол>е расветЈи та »поштена - радња .внделовачкнх - -чиетих" руку и -дугачкнх ноката - . Цн*ре су ове верне. Зна се да ће .виделовцв - са својим -правичннм - комнсијама употребити све могуће мере само да се ствар забашури, али планнне зала почеле су се ронити. њих ће мучно н сва хитроет и Јукавство -зндеЈОвачко - моћн зауставнти. Па кад се оне потпуно развале н распу, онда ће тек -попггење - -виделовачко' изнћи у потпуној јасностн на видик. Ово што је са Алексом Протовим и кумпаннјом изншјо на јавност. тек је један маЈи дезнћ од покора што су их -виде!овци - починији кроз све редове њнхове јадне партнје. Нема сумње да је и овај -поштени" кшеФТ АЈексе Протова и номпаннје огромног замашаја. ала нма још огромннјих ствари. па кад и оне све изаће на внднк. онда ће мо тек добити потпуну црну слику .видеЈовачког- -поштења. - онда ће се видети да ће та СЈика надмашити све пгго се тек и могјо замншл>ати. АЈексина а*ера је еамо почетак. па кад је почетак тако ужаеан, пгга ји мора дал>е бити ? Но за сада износнмо циФре. нек свет видн и диви се .вндедовачком - попгтењу. Ево тих ци»ара у .поштеном - кшеФтовању А. Протова и компаннје са реквнзнционнм признаннцама: Сено,

Зоб. Ј*чал

Пшеница.

Е~\ла

и Овае.

520.000.

75.000.

24.150.

11.300.

300.000.

52.700.

У.400.

%.400.

72-2 јОО.

43.000.

23.000.

22.000.

120.000.

25.000.

56.950.

41.700.

400.000.

2*000.

775.000.

9.000.

560.000.

43.000.

.ЗУ7 ..ЧКЈ.

31.000

45.000.

351.71».

Купуса. КроЈшира. Пасу.м.

4.300. 2.400. 2.000. 1.40П 2.600. 3.000 . 4.000. в.аоа 12.9 иј З. Кукуруза. Волова. 13.000. 10. ком: 32.500.

2.140. 1.600. % .

117Ј>00. ока.

( Маца. 120. 170.

Крава. 10. ком :

45.500. ока. Оснм овог прегрдног трахења као да је дахо село Кушић реквизнцнју. пгго је прешхо у својину Перншнну и његових патрона -ВидеЈоваца - он )е још

МОДЕСТД 1ШБ0Е0ВА ПРНПОВЕТКА X. Балзака Нревод е фравцЈ-ехоганлсташ) Прва комо-ница херцегнњина одведе Модесту н оца јој у њнхово одел>ење. где је Фрањица Кошетова већ све уреднла. а које еЈеганцнјом и одабраношћу удивн пуковннка, коме Фрањица рече, да у дворцу нмаде тридесет оваквнх гаавннх соба. — Тако ја себн замишл>ам пој>ско добро. рече Модеста. — ГроФ ДеЈабастн саграднће тебн такав замак. рече пуковник. — Ево. господнне, рече Модеста и пре .аде комадић хартије Ернеету: идите, екините терет са срца нашем пријатељу. Ова реч каш аријатчл зачуди ре#ерендарија. Он погзеда Модесту, да би дозна-, је ји озбил>на ова заједнипа у

чуствима. ноју она као да прзмаше : а девојка. која је разтмела ово питање. рече му : — Но. па иднте. чека вас пријател> ваш ! Лабријер сав поцрвенн и оде пун сумње. страховања и забуне сзерепије од очајавања. Прндазак срећи може се код правих л>убавннна сравнитн еа оннм. што је католичанека појезнја тако згодно назвала узаском у рај. да бн тиме изразнЈа место мрачно. мучно. тескобно и где се чују последњи крици највећег ухаса. После једнога еата нсктпијо се сјајно друпггво потпуно у салону, једни картајући се внста. другн разговарајући се, хенске заннмајући се снтннм пословима, чекајућн да их позову на обед. Велики ловац доведе код господина Мнњона реч на Китај. на његово војевање. на Портандијере. Естораде и Мокомбе. провансалске породнце: он му пребацнваше, пгго не тражн државну слу бу. уверавајући га, да бн сасвнм лако 6 ијо датн му у гардн његов чнн пуковнички. — Човек вашега пореиа и са вапгим имањем неће се генити мњењем данашње опозицнје. рече кнез емешећн се. Ово одабрано друпггво не само да се допаде Модести. него ће она за свога бавл>ења да задобије ту усавршеност у

манерама. коју без овог откргвења ннкад у своме веку не бн позназа. Показатн сат роћеноме меканику. увек ће бнтн као да сте му открнЈИ свукоЈнку меканику: одмах он развнја КЈнце пгто ј су у њему. Исто тако знаде Модеста прневојити све чнме еу ее одлнковале херцегиње МоФрнњезовнца и Шознјевнца. Све је за њу бнла поука. тамо где бн граћанке примиле еамо емешнести да им подражавају на свој начин. Девотка од добра рода. Јепо одгојена и са даром. као што је бнЈа Модеста. доведе се у скЈадноет н нађе разЈнке. које деЈе ариетократскн свет од граћанскога. провннцнју од подграћа сен-херменскога.она ехвати оне готово невндовне нуансе, најзад она познаде Ј>упкост велнке госдоће. не очајавајућн да ће је н она задобнти. У среднни овог Олнмпа наће она да су њен отац и Лабријер несравњено •лој>и од Каналиса. Велнки песннк. оставЈ>ајућн се своје праве н неоспорне сиЈе. снЈе душевне. бно је сад само нзвестнлац за моабе н жалбе. којн би хтео да постане посланнком. да добије комендаторски крст. којн мора да угаћа свима овнм прнлнкама. Ернест Лабрнјер. не имајући частохубних тежња. остао је с.нај који је био: а Мелкнјор поетао дераном. да се послухимо обичном речн, па Јаекаше кнезу Лудону, херцегу Ре-

тору. виконту Сернзу. херцегу Мс>»рнњезу. као човек. којн }ош ннје у стању да говори слободно као пуковник Мнњон. гроФ Лабастн. којн се поносно учињеннм усЈугама и уважењем Наполеоновим. Модеста опазн. кахл се славнн пееник непрестано стара. како ће заемејаватн друпгтво, како ће досеткт какву рећи те да му ее диве. какво ласкање. којим би задобио ове внсоке снле. мећу којгма )е Мелкијор хтее> да ее одрхн. Једном речи. овај паун омитарн се. У по вечерње забаве Модеста ееде са великим коњушарем у један кут од саЈона: она га је одвеЈа тамо. да свршн борбт, коју није више могји допупггатн. а сама себе да не презре. — Господнне херцеаке. кад бнсте ви мене познаваЈн. рече му. вн бнете знајн. којжко еам днрнута вашом пажњом. И баш оно дтбоко поштовање. што га оеећам спрам вашег карактера, оно прнјател>ство. пгго га улива душа као ваша. повод је да не бнх хтела ни најмање да повреднм ваш Ч јонос . Пре но што ћете ви доћн у Хавр. ја сам л>убнла нскрено, дтбоко и за сав век човека. којн је достојан љубави. а коме је моја л.тбав још тајна_ алн знајте. н овде сам ја искреннја него што су девојке, да нисам нмала ову добровол>ну обвезу. ја бих вас бнла одабрала. јер сам т вама позназа тојн-