Српска независност

— 482 —

БЕОГРАД 20 августа 1882 г. У Септембру пр. год. изашао - је у иодлистку „Орпских Новина" — бр. 192. 193 194. и 195, опис Мариле нове климатске бање .}' Банату. која је недалекп од Оравицс. Пнсац г. Др. Ј. В. ишао је тим описом на то. као што он сам вели, да обрати нажњу својих другова (лекара) и болесника на то местанце у коме се и са мање трошка удобно проћи може. И заиста кад сам речени опис прочитао и кад сам видео да се у том маленом местанцу скоро сва добра стекла, као чист ваздух борова и јелова шума, тих и пријатан живот, ирекрасан и обилат кост. а притом јевтиноћа. јер по истом опису све ово са квартиром и послугом још, некошта више од 46 динара недељно, одма одустанем од намере да у наш златибор идем и решнм се за Марилу. При концу јуна кренем се на пут. Од Београда лађом до Базјаша а одавде истог дана до Јасенове железницом. Овде сам морао нреноћити. но и ово задржавање у Јасенови није ми било тешко и досадно јер је скоро са сваким влаком иролазио по који мој познаник и у разговору са овима иролазило ми је зреме олако. Сутра дан око 11 сахати стигнем са железницом у Оравицу а одатле се кренем колнма за Марилу. На целом путу најнеудеснији је пролаз кроз саму Оравицу са велике пра ишне. Пут од нравца к Марили нење се косом брда Симеуна и после једног сата н нешто више вожења, скреће у лево од][главног пута који води ШтајердорФу и Анини и спушта се крозјелову шуму у Марилу. У дну једног малог и тесног нроиланка сазидана је заиста лепа зграда од једног акционарског друштва — узгред буди речено еврејског — и ова је зграда намењена грудоболним и осталима којима треба лечење, ваздухом, ладном водом, сурутком и ннхалациом. Шума је ноглавито јелова а има и неколико посађених борића. Висина овог места но казивању лекара тога завода износи 2500 стопа над морском површином а овако стоји записано и у књижици тог купатила која је изашла ове год под насловом „КаИугаввег — Ггас11а1а1;1ои8 — МоЊен ипс! Тгаиђеи — Сигапб1а1 ш МагШа1ћа §е(1гиск1; ће1 Ј§. Боћап^. Но да ли је пак заиста на тој висини, ја незнам, а рекао би да није, јер по карти аустријског генералштаба брдо Симеон, који је уз Марилу велико је 905 метара а Марила једва да је на половини те впсине, и по овоме мислим да Марина не стоји више од 1700—1#00 стопа над морском површином. Ја сам се био решио при поласку за у Марилу да тамо остансм најмање 4 до б недеља но једва сам издржао 3 и већ сам био сит становања у истој, које због непрестане кише и магле, које пак са администрације кућње којом се и последња пара болнику, под маском „потреба и нужности" из кесе извлачи. За љубав истине и нашнх болника из Србије нећу да иропустим ову прилику а да их неупознам са животом у Марили и правилама куће. Како болннк у Марилу дође и стан добије, одма је обвезан да предстане доктору на иреглед — 54 кућ. правила. — Кад га овајјЈпрегледа, онда му одређ}је начин лечења, одређује му у коју класу ране долази и т. д. — и све ово забележи у књижицу једну коју болеснику преда. — § 14 кућ. ир. Против овог ни један паметан болник неби имао шта да примети, само кад неби иза ових његових наредаба вири.?а на прво место његова себнчност и грамзивост за новцем а на другом што већа добит за акционарско друштво, коме је и ои члан, па тек на трећем и последњем месту. добро болннка. Да се неби рекло да ја можда неправо сумњам у његове наредбе, то ћу их ја изложити овде. На првој сграни горње књижице стоји под насловом ..Кигуегог(1пип& и да је за мене, на кога гласи та књижица одређен дан за иријаву доктору наредбодавцу — нонедељак. среда и су^ота. Трипут дакле па недсљу ја сам дужан њему лекару да нредстанем. Оваква је наредба за сваког без разлике. Зашто ме дакле гони лекар да му трппут предстајем сваке недеље, ако пе за то, да"' ми у рачун сваке недеље три внзите урачуна. или другим речима да ми најмање три Форинта недељно изнуди. Ја држим да сваки болник. који је већ учинио пут до Мариле да себи лека тражи, да тај болнив- велим, има толико љубави према себи, да н ће изостати и сам да потражи савет лекара, кад му овај потребује. На што дакле овакова пресија?! Овакови л паређењем користи се само он као лекар, но да би што год и за

друштво акционарско од болника изчупао уз то наравно и за себе пошто је и он акционар то одређује сваком без разлике употребу ладне воде као средстро за лечење у разном облику, једанпут, двапут или трииут дневно па и ноћу. Истина. ја нисам лекар да зиам да ли се све без разлике болести могу ладном водом лечити или не, али то знам даје један онамошњн Србин М. умр'о баш у моменту кад су над њим извршивали једну од разних онерација ладном водом на су га мртвог из куиатнла изнели. Знам неколико случаја где су се неки поболелп баш усљед употребе ладне воде, и то једна стара госиа из Тем... и један адвокат из Сен... и још неки други и ови су се сви разбегли из овог завода. Може бити да би онај Србин М... и онако ускоро умр'о и без оног купања у ладној води, али зашто баш до последњег тренутка сматрати га за жртву, да се баш и у носледњем моменту штогод од њега очерупа?. Зашто баш гонити људе снлом на употребу воде, и у оним слз'чајима, у којима сви остали лекари забрањују купање у опште, као што је то са оним адвокатом из Сен. — било?. Нестоји дакле казивање докторово нисцу оног описа г. Др. Ј. В. да он заболнике употребљава где треба инхалацију, или хладну воду ирема индикацијама. — (вцд. бр. 194) него напротив он употребљава јединствено и поглавнто ладну воду за све и сваког. Питаће когод па зашто гони тај доктор болеснике на купање ладном водом ? Каква интереса ту има он као лечник ц ја кажем да он ту као лекар не ма ннкакви себична интереса, али има као члан тог акционарског друштва,јер сваки болник који употребљује ово купатило (а сваки га мора да употреби) плаћа недељно 3. Фор. и 50 кр. друштву — Оспм овог плаћа слуги у купатилу 2 ф . а уз то подарка бар још 1. Фор. другом момку свега 2 Фор. што износи већ на 8 1 /* ф . Покрај овог за 2 чаршава 60 кр. недељно, што чини са оним горњнм 9 Фор. и 10 к. а од друштва морате да купите једну ланену капу за ( ; 0 к. п два иара рогозних папуча опет I 60 кр. Зашто баш 2 пара у једанпут, ј ја не знам, но довољно је платити ма их никад очима невидили. Ја сам био по несрећн и у Ишлу и ј употребљавао сам и тамо инхалацију, но | каква разлика пзмеђу оне у Ишлу и ове I у Марили! Тамо је једна нространа ви| дна и висока сала одређена за ту сврху овди пак један мали собичак. Тамо се | осећа у ваздуху који удишемо мирис од боровпне, овди пак гледамо само пару која се диже из оног суда у коме је боровина и ова пењући се управо у горње слојеве, тог ниског собичка, излази праваце кроз три отворена прозора на.иоље, без да остави иза себе икакова мириса од боровине; па ипак, тамо за удисање плаћамо у колико се ономињсм 30 кр. а овди за само гледање 60 кр. Зашто су сви просори — има их свега три на два дувара, — у горњој половнни отворени, ја незнам, а послужитељи , веле да је с тога, што би нри затвореним прозорима. а због мале собе, добили главобољу. Факт је, да се при оваквом начину инхалирања болник само ј глоби се по 60 кр. дневно, без да ика! кове користи има. Рана се дели на две класс и тако болI ници прве 7 сласе имају. а. За доручак: — једну чашу млека ; сладка или кисела. уз ово и мало масла | (бутера) или меда., б. за ручак: говеђу чорбу (супе) го! веђнну. печење и тесто; п за в. вечеру као н за доручак. Друга класа добија а, за доручак сладко или кисело млеко, или каФу од какао, I б, за ручак као и I класа: а за в, вечеру једно јело од меса са доI датком (гарпирунгом). I класа плаћа 12. Фор. и 18 к. а Н-а 13 Фор. недељно. Већином су јела рђава к то скоро увек а да се и педоноси у довољној мерп, то нетреба ни сумњати. — Једе се заједнички а по иотреби може се јело и ван општег астала добитн у собама, но тада свака особа плаћа још по 1 Фор. више на недељу. Као додатак меснатом јелу ималн смо скоро сваки дан кромпир обареп, или пасуља или грашка и тим подобно а за тесто врло често ваљушака, кнедли а резанаца у дебљини прста са сиром, савијача с купусом и т. д. Да ли овакова јела одговарају правилцма дијететике, ја незнам, а из искуства знам да лекари та јела у ред тсшких, стављају. Живина је и сувише мршава, управо пгго код нас веле као Фењер, | о лебу, који је од ражи и по све гње! цав и непечен, да и не говорим. Ја сам употребљавао и сурутку и за ! једну чашу винску плаћао сам 30 кр.

Скупље но у једној бањи. Но овди има и нешто више него на другим местима. По § 19 кућ. прав. лечење сурутком врши се од 6—6 3 / 4 изјутра почетак овог пијења оглашује сс звонењем § 31 ист. прав. Овако стоји као што рекох наиисано, но тако се не врнш, јер ако болник. ма из којих узрока, није одма после звонења дошао, него се задржао 3 До 4 минута он је изгубио правода добије сурутку а слуга -оји се сипањем сурутке занима, изговара се на доктора да је то његова наредба. Сурутку пак и за тај дан, кад је педобије, мора да плати. Овако јс дваиут учињено са мојим другом адвокатом из См. г. Ст.... Ков Собе су удесне и добро намештене. Једна особа нлаћа нсдељно 7 —8 Фор. и 40 к: две особо од 12 20 к. — 13 ф. и 20 к. Но, ако је једна соба са једним креветом а две особе станују у истој, немају олакшице, него плаћају исто онолико, колико се плаћа и за два кревета. Свака особа дужна је да плати тако | звану п Куртаксу" у 4 ф . за целу сезону н осим тога сваке недеље још по 50 к. Кад се сведе рачун суботом, јер је тада плаћање, изнесе исти далеко већу | суму, него што је видимо у опису г. Др. ! Ј. В. Не дакле 46 динара недељно, него 40 Форината кошта болпика једна недеља, нерачунајући у то апотеку и друге и^датке, ван горе побројаних Као што рекох, плаћање бива сваке I суботе. Ако који од болника мисли идуI ће недеље да наиусти завод, и да иде, дужан је одредити дан пмласка. Неучини ли то, или у току идуће недеље буде изванредном околношћу нагнан, да од! путује дужан је платити за сву педељу пдућу и квартир и рану и таксе за купај ње за послугу и т. д. Уираво што наши кажу ни сркнуо ни куснуо, па опет ваља лкатити. — У суботу сте платили рачун у недељу добијете депегау од куће по којој морате одма отпутовахи и опет то неправда никог пред овим друштвом | акционарским, пред таком себичношћу и грамзењем за новац већ вам наплате сву недељу, као да сте ту живили трошили и уживали?! Ја несумњам да је г. Др. Ј. В. у доброј намери писао о Марили. Не сумњам ни то, да је он и рану и остало у добром стању нашао, и као таково и препоручио но држим да ће и он веровати да се је то све могло изменути или удесити од стране доктора, да се за време бавлења г. Др. Ј. В. све у лепој боји покаже. Та кад је цео њин штатут скроз и скроз провејан еврејским шпелулатив! ним духом зар је чудо да с} 7 они могли | у напред нрорачунати, колико ће нм користи донети једна само добра реч г. Др. Ј. В. те да цео свој поступак удесе да му седопадну?! Ми иак болници. који смо на реч г. Др. Ј. В. отишли и дуже се времена тамо бавиле. хш велим, најбоље знамо шта вредн Марнла са ова' ковом администрацијом. Оволико сам био дужан да кажем о Марили, шта зпам. Кад се за наш новац натимо на страј ни, неби ли могли у нашем Златибору | наћи какво удесно место. где би се моI гло лего нровссти? Ја сам дознао од једног ваљавог лекара, који је дуже времена по ужичком округу пролазио, да има на Златибору ј јсдно место које сезове „Рибннца' - које | је по све удесио за грудоболне н оста| ле којима треба чист, горски ваздух, но на томе меету нема никакових зграда до једпе мале механице од тални начињене. Шума борова, добар заклон од ветрова, ладиа вода, речица са пастрмкама, стада оваца у близини, недалеко од среске куће у Чајатини, све добри услови за живот. Неби ли се могло саставити једно друштво од 10—20 лица те да заједнички начинимо удесне бараке за становање, кување и т. д?! — Добро би бнло, да свакн анај. који има потребу да овакова места посећује, да се, ако се са овим слаже, јави уредништву ов »г листа, како би се доцније лакше споразумети могли о начину извршења овог, те да одмах идућег лета наш Златибор посетимо. Уг.

којој је покојник после једног с ахата пошто је у њој донешен издануо, да покојника толико задржава и да га тек после 48 часова сахрањује?! Наравно да се покојник пошто је напрасно умро, тако усмрдио, да није у стању било свештеницима да га у цркви опоју, пего су морали на нољу нред црквом, а онима који су му дошли на спровод није било могуће пи да приђу код њега да га виде а камо ли да га целивају, тим више, што му је лице услед јаке навале крви тако поцрнело. да је изгледало као да га је неко катраном намазао, а услед толиког задржавања он се наравно још и надуо тако, да се није могао лепо заклопцем поклопити те је услед тога сваки морао држати мараму на носу који би поред спровода прошао. Нама је заиста чудно, па смо због тога и радознали за узрок што је п<>којник толико задржат. Међутим морамо да напоменемо да је ово плод Владановог уређеног санитета, јер кад се овакви случајеви догађају по болницама на очиглед управитеља. тамошњих лекара и још наше санитетске иолиције, онда шта ће ее догађати по обичним кућама? Кад се такви случајеви догађају у престоници Београду који треба да предњачи примером у свакоме погледу, онд.ч шта да рекнемо за остале вароши п села? 0 овоме треба водити бољег рачуна, а не да ее непажњом пли лењошћу неких. трује ваздух по улицама тедаграђани поред осталих непријатности морају трпети и ову заиста не малу непријатност Страни. Енглези су па доиста чудноват начин заробили Махмуд-Фемн пашу, десну руку Араби паше. 0 том догађају пишу ј енглески листови : Кад је енглески генерал ушао с војI ском у село Касасин. нриближи му се ! једна достојанствена личност и отпочне | разговор на Фраицуском језику. Док се ! генерал с тим непознатим човеком забављао. допрати стража једног заробљеног мисирског официра. Тај ОФИцир смотривши у пролазу Араби-пагпиног доглавника како се безбрижно разговара с генералом, окрете се овом последњем и рече: „Ви се разговарате са Махмуд; Фемијем. првим генералом Араби-паши! ним." Махмуда одмах ухапсише, и јсш истог дана испратише Исмајилу. Као што исти листови нричају МахмудI Феми кренуо се железницом из Телелкебпра да осмотри земљиште око Касасина. те је пред тим селом оставио влак и испео се на прво брдо да боље види. Међутим је управник влака. спазнвши : снглеске војнике и побојавши се да им ! не падне шака. брзо издао зановест да ; се влак натраг крене. Махмуд-Феми неј знајући прави узрок због кога се влак 1 вратио. спђе сс у цратњи једног момка ! г брда н упути насипом у село, у тврдом уверсњу да су тамо енглеске трупе. Но село беху већ посели Енглези. Махмуд знајућн да је пропао ако се изда. скуни сву своју моћ и ладнокрвно нриступи енглеском генералу Ео\\-е-ју , те отпоче с њиме разговор. Да га није случајно онај мисирски официр издао, ј он би се по свој прилици срећно избавио. Махмуд је један од најспособнијих ! ОФпцира мисирских. Образован у војничкој академији у Капру, био је главни инспектор градова, а у последње време ј министар грађевина. — Главна скупштина ^Матице Сриске^ | држаће се 4. Септембра о. г. у Нов. ! Саду. Тог истог дана заказанаје скупштина : ерпске далматинске омладине у Скрадину.

Огласи

ДНЕВНИ К Београдски. У уторак 24 ов. мес. сахрањен је Бла, гоје Стојановић баштован овд. Покојник ; је наираспо умро још у недељу 22 ов. мес. у 2 часа ао аодне. а као што по! менусмо, сахрањен је тек у уторак у 3 сахата иос,ге иодне; дакле иосле 48 часој ва од како је издануо. Ми не знамо шта ј је принудило управу варошке болнице у

ГОСПОЈЕ И ГОСПОЈИЦЕ ■ које желе да и:1уче еваковрсво 1 женскоодело ха.гине каон вреоР буке кројити, дал,е коме треба ■ раденица у кући. века се обра8 ти унравите.1>у штамнарије код { Св. Саве. 1—3

власник „Доушина за потпомагањв Српскв Књижввпос^м 11 шгдмилно у штлЈ «илрији „ко* Ов. С авк 14 кнбз михлил.

одговорни урвдник Др. Лаза Ности*