Српска независност

— 509 —

Депутацију грађанетва, која је бројала свега девет напредљака п два сметењака, напослетку дочекао је својски. Препоручено им је, да стално потпомажу владу н да свнм сретствпма раде, да из њи• 401 рела буду пзабрани посланпци за велнку народну скупштину. Нека се за аругима не поведс и нека не слушају и негледају овдашље попове. Скоро ће бпти сазвана редовна законодавна скупштина, и она ће укинути конзисторије аа онда ће попови сви битп растерани одавде. Послј тога издао је вачелнику наредбу да га сви свештеници из округа причекујују или ус пут или у местима где ће овраћати. да и њима искаже оваке своје проповеди: па јутрос оде одавде у Пирот. одакле ће дал>е незнам куд. Ето. радп чега путује по овим крајевима министар Новаковић. под именом прегледа вежбаоничкпх предавања двеју група учитеља основннх школа позваних у Неготин и у Ниш! Доиста ово путовање Новаковићево веома се разлнкује од п путешествпја Јоакпма Вујића са рањавом ногом преко Славоније". Вујић је у своме путовању оставио своју књигу за спомен потомству, а г. Новаковпћ нам оставља питање: Зар то сме бити. да се под пменом прегледа предавања учитељских у два места, за који се посао плаћа дијурна, крстари по народу да се проповеда политика једне партије'? Зар то сме да чинп један министар, па још министар просвете и црквених послова?! К.

Шарбановац. окр. Алекс. 3. Септ. 1882. Вредно је изнети на суд јавности овај случај : Код суда округа алексиначког води се од више годпна парннца нротпву наше општине шарбановачке. због својине извесне њене земље. Тужилачку страну заступа г. Жарковић. јавни правозаступник за округ Алексиначкп , а општину заступа г. Нпкола Ј. Бабовић. јавни правозаступнпк за округ Нишки. На овом суду тужилачка страна добије ту парницу. Али на апелацноном суду та пресуда падне, и општина добпје исту парницу у свему онако како је и бранила своје право. Протпву те пресуде г. Жарковић је поднео жалбу касацпоном суду и сад се чека коначно решење. То је све у реду. Али сад г. Жарковић претставно својпм клијентима како је потребно да он оде у Београд, да „подејствује" код судија, те да парнпцу добије на касацији. На то име он узме знатну суму новаца од својих клијената, и већ је отишао у Београд ради свога дејствовања код судија за добитак споменуте парнице. Е, то нам изгледа да није у реду.

Правпо сретство против пресуде апелац. суда по закону једино је жалба на касац. суд , која се има поднети оном првостепеном суду где је парница поведена и пресуђена. То треба и мора да зна један јаван правозаступник. Према томе јасно је да не може бити правно сретство — пћи из Алексинцау Београд да се „дејствује" код судија онако поверљиво нспод руке. Како је дакле могао адвокат г. Жарковић такво | сретство прихватити у заступању повереног му права? Како је могао тако сретство препоручивати својпм клијентнма. кад је он дужношћу адвокатском обвезан, да онима који траже од њега правозастунничке помоћп . покаже само законита сретства за њимо право. Али ' нарочито, како је могао да узме од својпх клијената знатну суму да иде у Бе| оград да он главом унотреби то недозвољено сретство у вођењу парнпца и заступању права ?! Таквим се иоступком саблажњава вера у правцу и законитост на суду. Но тиме је и нанесена увреда садашњим судијама. Јер садашње су судије махом регрутоване по з: кону о судијама: а тај закон је п дело руку и владе напредне странке . тај закон она разглашава као епохалну реФорму правосуђа. Међутпм г. Жарковпћ је познат као ак напредњак, посвећен у све ^идеје^ и реФорме исте странкс, до крајњих њеннх конзеквенцнја. По томе , тај његов I ноступак за г ,дејствовање' 1 код судија, правично се мора сматрати као доказ, да се таким сретствпма могу добијатп права на судовима код еадашњих суI дија Тај поступак његов у толико више ј сад мора послужити за објашњење како сад добија парнпце на првостепеном суду и како је могао добнтп исту парницу. кад се зна да он стоји у најинтимннјсм одношају и јавпом дослуку са старешпном истог суда као демонстратнвни „напредњаци и па могао је најлакше п на њега дејствовати. и кад ннје морао ићи у Београд, него ону суму на нутни трошак успешнпје употребитн. Ми се грозимо таквих поступака. и овај случај износи на јавност, за општу јавну осуду. У своје време пак јавпћемо резултат исте парнице. да се види. колико су могла подејствоватп таква сретства на судије највншег нашег суда, и да ли је наше право на суду условљено и заштићено само позитивним законима. 1Т пн8 е1 пшШ.

ВЕСТИ ИЗ НДРОДД Из Крагујевца јављају нам . како гарашанпновп полпцајцп врше ревносно његов расппс, у коме им налаже да пду

по народу. Канцеларије су сада свуда < празне, знанични се пословп забатаљ\ју, а полицијски чиновници иду по народу и _обаветтавају и народ, како је све .добро" што је г виделовачка и влада починила. Тако је и Аксентије Мијаиловић, начелвик среза крагујевачког напустио свој комодитет, те почео да иде по срезу од општине до опгатине. да народу говори и објашњава ^благодети" садашње владе. Он између осталога говори да је влада регал. монопол и остала давања тако удесила, да сељак ништа не плаћа. јер је велп. регал ударен само на ћиФтарију, па за то ћиФтарија сељаке и подговара противу министара. али пе треба сељаци да слушају ћиФтарију но полицпју. Тако Гарашанинова полиција завађа народ. Но и сељаци су довољно свесни па не верују у те ујдурме полицпјеке. Знају они какови је рад садашње владе. п да ће сав народ без разлике занимања сносити грдне терете које је влада _впделовачка" на народ натоварила. Сем тога капетан Аксентије је рев• ностан растуривач „Видела и . Тако је ттре пекп дан послао свога пандура са пуним бисагама _Видела и , да га растура по срезу. „Видело и прима писар Гагић, јер њему се из Београда шаље по 40, 50 комада. За .Видело" се начинио нарочити раФ, те је боље уређен и ^аспорећено но архива среска , у којој не може никад ништа да се нађе. јер јс у највећем нереду. Даље нам јављају из истог места како преседник окружног суда. неводи никакова рачуна о судским практикантима, но се »ополчио и само на неке судије. Пре је узео на одговор једног судију само зато што се пет мпнута задоцнио. док међутим практиканти долазе по четврт па и по пола сахата доцније. Сем тога поставио је у ррхпву некога Илију Обрадовића писара, па овај тражи од људп по који динар ако хоћеју да им нађе акта, иначе их нема. Он нушта неке .впделовачке" прпсталице у канцеларију те њима даје савета по читаве сатове, док остали свет мора на пољу да чека. Пискарачпма су сад отворена врата од судске архнве, али међу њима има најјбољег приступа неки Гаврило. он улазп у архпву чак и без дозволе. Тако је председник Вељко поставио и неког практиканта Вуксановића за експедитора, код њега <*е сада и копирају акта. но овај практиканат оставља свој званичан посао те сам копира сељацима акта, и од њих се за то наплаћује како хоће. Председннку је сада само до тога стало . како ће да задовољи своју партајску страст. те да се искали над онпма који не припадају „виделовачкој и партпји. Но што је најцрње, председник је издао наредбу, да онајкојпдође са стране као ненознат да тражи код суда штогод, не може довести никога да осведочп да I га познаје, сем Аранђела Димитријевића и Спасе Николића, који су познати као присталпце „впделовачке. и Ова двојица за то познанство узимају јаднпм сељацпма по 4—5 дннара. Тако то све иде под „виделовцима и .

Д0МАЋ.Е ВЕСТИ Ономад је капетан са локалне лађе г Арад и својим небрежењем и самовољом учинио грдну штету неким рибарима. која је била скопчана са великом опасношћу. Случај је био оваки. Два рибара бацили су пређу код паробродског штека. где пристаје лађа земунска. Кад су се они мучили да извуку пређу приспе лађа. Немогав тако брзо извући нређу викали су да лађа мало стане док они не извуку пређу, која се случајно била за нешто закачила. Капетан који је њпх добро видио и чуо им вику и запомагање. нпје се хтео на то освртати, но је свом снагом лађу прптерао штеку. Свет који је видео ову опасност за сироте рибаре, викао је са штека на капетана, да с лађом мало застане, али бесни капетан није се ни на то освртао, но је јурио са лађом напред, док није оба рибара са њиховпм чуновима притиснуо уз штек. Једног од њих ухвати точак од лађе и смрви му чун а он падне у воду, из које га је једва извукао присутни народ. А други сретно испод точка измакне и спасе се, алп и њему је чамац сав разбијен. Један од сиротих рибара оде на лађу да запита капетана. коће му штету накнадити али бесни капетан заповеди матрозима те га избаце из лађе. Чујемо да капетан неће да зна за нпкакову накнаду штете јадним рибаримз. који су билп жртва његове разуздане бесноће. Ето шта нам чпне разуздапи аустријски чиновници на нашој обалп са српским грађанима, и то још на очиглед нашнх власти. Разузданост аустријских Финанса и паробродсвих чиновника позната је свима, она је нашем свету потпуно додијала. То су сигурно све плодови г впделовачког ц прпјатељства са Ј,суседком и . Чудно је заиста да иаше власти свему томе не траже лека н несузбију ароганцпју аустрпјскнх чиновника на нашој обали.

ТЕЛЕГРАМИ Лозница. 10. Септембра. Кундовнћ кажњен нао кмет 48 дпнара узрок што није послао зваппчно пресуду Нешпћеву, начеанпку Нешпћу на промотрење. Поштом опшпрннје. ЛпЗНИЦа. 10. Септембра. Зато што Нешић начелнпк ннје дошао на познв председнпка Кундовпћа. онштинскп суд осудио га на 30 талира.

шире да да је то мучно објасппти. па с тога је мудро са тиме рачунати п не резонирати." Време је показало да је Леополд и тада мудро поступно, што је отпустно католичко министарство, коме такоће припада право на признаље штоје н само сматрало да интерес земхе иште да одступи. Пројект закона потпомагаза је већина парламента у тренутку када је поднет. Када се строго узме уставност је изпскивала да се предлог не трже натраг, а међутпм са пзвесне стране тврдили су, ако се уступп протестима са сокака да ће власт изгубпти углед и моћ. Но крал. је добро урадио што није терао полптику отпора, на коју су га наговарали извеспп уплнви н његова гордост и частољуб .Ђе. У нашем модерном друштву треба водити рачун о двема околностима. прво о мишлењу у варошима и о општсм нокрету духова у народу. Ма да варошн прп пзборима вреде ирема броју становника који гласају. опет у времепима кризе од њих завпси победа или пад влада. Ко за себе има само сеоско становништво, тај пе стоји на тврдом земл.ишту. Данас је јавно мнење краљпца света, а јавно мнење

образују они који уче. ппшу и говоре. Човек којп мисли. ма да н не гласа. има внше уплпва на стотину другп којп гласају без да мпсле. Владати супрот л.уди који мисле . значи осудптп сам себе да га нико други не потпомаже до груба сила и број : не треба губптп пз вида да увек наступа трепутак када се број и сила потчињавају разуму. Нсто тако не треба се противнти природном току духова. јер највештијп мучно ће се на месту одржатп. а невештп обпчно бпвају бачепи у бездпу. Дакле. крал, је добро урадно што је допрпнео да се предлог узме натраг. П1 Крад. јеЛеополдо последње године своје владе посветио организацији војске и утврћењу Анверса. Крал, је остављао партијама да саме регулишу унутрашња нитања државе, а нзлазио је из своје резерве чнм је бно у пнтању опстанак Велгпје. Утврђење Анверса узбудило је јавно мишлење, н одбор исте вароши решн да се обрати краљу е' молбом да се одустане од усвојеног нлапа да се варош утврди. Практика пар ламептарне владавипе нзпскнванл је

да крал. на то одговори, што је он п урадио. Крал. је између осталог казао п то: да нпсу требалп да се на њ обрате већ на представништво. јер он је уставпи крал. и био би државни удар када би изменио одлуку представнпштва. Ма да је Леополд у овом пптању имао право, опет због тога што је његовом пннцијативом парламент рсшио да се варош утврди, крал.евска власт изгубпла је један део свог угледа. Владалац не треба нпкада да веже своје пме и своје достојанство за ма какву законодавну одлуку, коју нова већнпа може да измене. IV. У овом одељку пошто је писац оппсао узоритп приватан живот крал>ев, посвећен науци п благостању народа. пита се: у чему је узрок што се нео свет диви успеху дуге владе ЛеополдоЕе? Успех је у томе, што је Леополд потпуно разумео каква треба да је улога уставпог владара у данашњем друштву. Каже да би за владара био пајбољп какав лорд енглески, који је навпкнут расправл.ати велнка нитања у срединн слободног парламента и народа суревњивог за своја права. Леополд је

био савршена слпка великог енглеског благородннка. п имао је својства потребна за владалачки ноложај, а тосу мудрост и уздрж .Ђпвост. У Француској сматрали су парламентарну владавину за сувише тешку п слабу, па с' тога је уведена представнпчка владавпна , но која никако није могла постати нарламептарна. По француском систему владар влада средством мпнистара које бпра по својој во.ђи ; народно представништво востпра законе и буџет, али већипа нема права да одреди правац народни послова. Нема сумње да успех еваке људске установе зависи у многоме од карактера оних који их уводе у живот, и да ће н рђаво п донети добре резултате када се мудро руководе а околпости су повољпе; алн према ономе што се обнчно може очекивати од људи и од среће, нредставничкн систем свршава са абсолутнзмом пли револуцијом. (Наетавиће се).