Српска независност

— 513 —

4

старства спољних послова, кад је, као што се види, свој задатак свео на то, да изнађе све добровољне прилоге који су за време р*та с Турцима 1876. и 1877, год. ('рбији послати. Но Одбор ни у ком погледу није свом позиву одговорио. Што је главно, (као што су н. пр. војене набавке), то он није ни додирнуо; а што је урадио, то је сакато и тенденциозно. Паи тај тако недотунавно свршени посао само је најмањи део од онога, што је Одбор имао да уради. Што се мене тиче, ја сам му ево сам изнео оно што је он иропустио изнети, а исправио оно што је он иогрешно изнео. И пошто сам своје учинио, ја могу са вајдубљим убеђењем рећи: тешко нашим државним интересима, ако им рачуни на такве контролоре спадну, као пгго су чланови овога контролног Одбора! 9. Септембра 1882 У Београду, Тов. Ристигћ. ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД „Пест. Ло]д" (бр. 260) дооео је ову депешу: „Нетроград, '/*>. Септембра (огиги најиа деиеша I, Бечки дописник руског листа „ЈЈоа. Времја а јав .Ђа томе листу, да је Аустро-Угарска закључила са Србијом тајну конвенцију, којом се аустро-угарским трупама ујемчава право да у извесним случајевима могу проЂи кроз Србију. Така понуда учињена је и кнезу црногорском. „Нов. Вре.нја " изводи отуда, да се Немачка н Аустро Угарска снремају протвв Руспје". — При оцењиваљу ове вести нека нанш читаоцп узму у призрење да је тај број „Пест Лојда" у први мах на иошти задржан и да су га тек другог дана нустилн у публику. Шта тај маневар значи, можда ће нам ко умети да објасни! — Кнез бугарски који се већ неколико дана бави у Рушчуку, походио је у Синаји румунског крал>а. дописи Са Ибра 6. Септ. 1882 год. Догађај у Ваљеву са дететом, свакога је поштеног човека и родитеља немило дирнуо. То је ужасан и жалостан призор, од кога свакога брата Србина сачувао Бог. Пратећи те и подобне појаве, као и ове који се и око нас почеше појављивати, човек се мора са најдубљим мислима питати : Шта је ово, куда ови и оваки појави срљају код свега и свачега, да човек није ни сучим више сигуран? Сигурно, примером тим који се онамо у Ваљеву догађао, ваљда хоћеду лупежи и на другим местима тако што да раде, те ни овај крај није остао без по неког Деспичића. Ето што је овамо било. 27. пр. м. напало је 5. наоружаних лупежа непознатих, један сахат од вароши а у шуми званој л Берановац и на друму идући од Краљева Крушевцу, на неколико путника. Неке су опљачкали, а неке невредиме пуштали, и ту су се по иричању до неко доба ноћи врзмали, и на посљедку су изнудил и до 20. ока вина од рабаџија који су у Чачак на вашар вукли. Чујемо, да је прво нападнуто лвце доспело у варош Краљево у 8. сахати и одмах нисмено надлежног известило, предавши исто писмо једноме од г.г. кмстова. Да ли је по томе било какових мера незнаио. Само толико можемо тврдити, да сел,аци говоре. да ее ама баш ништа није учннило. (Ако је што чињено, то је сигурно тајно, па они што тако говоре, говоре ваљда што незнају). Дали је што у овоме предузимато, било би врло коректно од надлежвог, да се која радн успоиојења чује,

свакојако сада и да има што, што би бајаги ујемчавало слободно нутовање то је учињено тек много дана доцније, но свакојако прође сивац Крушевац, или после кише кабаницу у трње. Даље: причао је Радоица Вискањац четовођа I класе народне војске, из Кованлука — коме је кућа баш у томе Берановцу — како је у суботу 28. пр. мца. у повратку из вароши, ноћу у Берановцу на „Прокопу", стигао два непозната путника, кои су му казивали да нду у Ниш к војницима, како их је звао на конак па нису хтели, но поискали од њега цигару да принали дуван, и овај кад је једномс од њих пружио, да су га уватили за руке, и хтели с коња на земљу оборкти, но он — Радоица — џарне коња мамузама, е сретно се спасе. Не зови и пе примај никога на конак, кога непознајеш. Рабаџије Живка Буњака трговца овд. виђели су тих дана, ноћу неке наоружане људе на путу од моста ибарског к Жичи, и да је један од њих слуги опеовао Бога, што га је овај вапитао „које". Ноћу измећу 1. и 3. т. м. у механи вриској, г. Вучко Башић свећеник из Мојсиња окр. Рудничког, враћајући се из Ниша, или одлазећи у Ниш, прилично је опљењен. Тако, нзмеђу осталих ствари однели су џубе — још да су му и капу, — али каиу лопов преко јатака може и купити — па би једног лепог дана у место каквог попе имали каквог арамију да нам у кући водицу свети; И зато би саветовалн свакога. да се од непознатог па буди кб он и како обучен био добро чува, јер лопови имају особиту вештину и дар, да се провуку и облаче у разна одела. Исто тако чујемо, да је ноћу између 1. и 2. истог мца. близу „белих вирова" нађен један мутав непознат човек, и то опет крај пута који за Чачак води, а пре тога и тамо негди на друму који се од Краљева за Рашку прави, други. Који су то били нисмо могли дознати. Ето то су ти појави које сам имао јавити. Вере ми они морају човека обезпокојавати. Кад све ово човек ладно стане ценита, готов је изрећи: да му није сигуран живот ни дању ни ноћу, па бадава ће се уздати уопшту безбедност те да сме путовати, само кад се сети извршених чинова, и онда мора духом клонути и одустатн од намере, да трчи онамо, куда би коју цркавицу зарадио да лакше одговори дужностима грађанским, према општини а и држави. Можда ће нам случајно ко пребацити што то нисмо доставили полицији, јер она је сада пречишћена, па би развила сво знање и употребила сву моћ своју, те заштитила путнике и спречила и одношење деце, тим пре што по извесном наређењу начелне старешине сада имају бити више у народу, но у канцеларији. На такову примедбу ми ће мо увек дати врло кратак и стваран одговор: Пре неки дан била је ајка за дивљим зверовима, па је отишао практикант, а како би се ишло за оним, што носи дугу пибодушу, два пиштоља и јатаган, и који уме, дарукује оружијем може битн боље од онога који га гони; и лакше је у вароши водити партајску борбу, нежели с пушком у руци ноћу со највећој помрчини разводити стражу противу арамија. Арамију уватити или неуватити, а у партајској борби сигурно ће се по неки речима изазвати и уловиће се врло лако и то све седећи, па да ни разводника глава незаболе. Све то како му драго, но док се поменута борба води, дотле тмушари по | друмовима путницима одузимају све I и сва. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Моноаолисање соли. Јавили смо већ раније како је влада усвојила мишљење комисије, и решила да се уступи монопол соли Англо аустријској Банци из Беча. Но како ноуздано дознајемо, заступници Банке траже сада неке нове услове да уђу у уговор, којих нити је било у расписаном стечају ни нак у њиховом

ооерту. Између осталих измена захтевају и то: да уговор има важити после 1 Јануара ид. год. на неколико месеци и ово је противно тач. 1-вој расписаног стсчаја и да држава г;раптује за ону суму зајма што дају — поред монополске добити и свом државном непокретношћу. Само овакво тражење Банкино најбоље карактсрише солидност њену и ми се чудимо влади како и може ступати даље у дсФинитивну погодбу са оваким људима који јој у самом почетку оваке незгоде стављају и који могу тражити оваке кзмене које иду само на штету н побијање кредита држдвног. Прописи закона о монополисању соли као и услови расписаног стечаја јасни су. По овима сваки је конкурент имао у својој попуди изјавити да пристаје без условно на све услове који су стечајем расписани (тачка 9 под д.) и само означити цифру зајма и прихода што држави нуди, и ништа више. Па на што сада измишљати неке нове услове и тражити неке нове олакшице. Кад је се влада већ решила на оваку несрећну Финансијску операцију давање продаје соли под монопол које је штетна и по интерес државе и по народну привреду, онда бар у оваком случају дужност је билададобро рачуна коме ће друштву овакав посао поверити, н — ако влада желп ову операцију наметно и на част земље да изврши, — онда треба овај ОФерт Англо-Банке као не законити да одбаци, па другу нову лицитацију да нареди и то без обзира на своје личне пријатеље који су као што се зна у овом питању тако јако заинтересовани. Не ^учипи ли влада овако, онда ће показати само какоје досљедна свима својим досадањим незаконитим радовима што је починила завреме од како јој у део паде да уиравља овом јадном земљом, и у том случају ми се нећемо нимало томе чудити јер смо се на оваке незакопитости владине већ свикли, али ћемо чекати на време када ће за сва незаконадела своја што је сад почпнила одговарати народном суду а то време зар није још тако далеко. На послетку чинлмо пажљивом владу и на гласове који се проносе да је у овом послу Англо Банка само проФорма а у ствари да ће бити неки пештански конзорцијум са свим по примеру а 1а Соп4о1г (Г Евсоп! за грађење жељезнпце те да не испадне и овде други Бонту! — Отворено Питаае НА Г. ПАВЛА БАКНТиА ПИСАРА СРЕЗА МОРАВСКОГ У ОКР. ПОЖАРЕВАЧКОМ. Госаодине ! По члану IV. закона о .трошковима управних власти и њихових служитеља," од 5 априла 1881 годнне, ви као писар срескн кад вршите званичан посао изван места вашег становања а по приватној потреби, имате право да наплатите на име накнаде за храну у новцу пет динара за 24. сахата. Овај закон као што знате ступио је у живот 1. Маја 1881 год. и он је обавезан за све па наравно и за вас. У колико имамо уверења ви као чиновник овај закон не иоштујете. Ето вам примера: Ви сте од стране вашег среског старешине г. Николе Бабамилића одређени били, да као чиновник присуствујете при мерењу одстојања од села Ракинца до варошнце Свилајнца — због сеоских Ракиначких дућана. На овом послу пробавили сте 48 сахати. По горњем законском наређењу требали сте од општине Ракиначке да наплатите на име ваше дијурне 10 динара. Ви сте јој наплатили 27. динара и 77. д. пара, дакле 17. динара и 77. динар. пара узели сте јој више. Ви ће те ваздан изговарати се да сте но закону ову дијурну наплатили, али у залуд, јер сво нустићемо вашу квиту да она каже и да неда лагати ни вама ни нама. Ево је дакле : Квита. Двадссет и шест динара и 10 пара, коју сам суму новаца наплатио од општине Ракиначке на име путног и нодвозног трошка мог, и то : На име подвоза од Жабара до Ракинца и обратно, за два сахата = 2—53.

Од Жабара до Свилајнца и обратно на шест сахати = 15—16. За три дана по 3.36 = 10— 8. 27—77. 15 Јануара 1882 г. Жабари. Писар ср. моравског ГГав. Бакић. Узгредно буди вам речено да и при писању квите нисте били при себи, јер у заглављу написали сте двадесет и шест динара и 10 иара, а у рачуну ставили сте 27—77. но већ за ово како је тако је, види се да при писању ни сте били у нормалпом стању, већ да сте били мало што кажу власи „сенатаће." Као што дакле из саме квите видимо ви се као чиновник при наплати ове дијурне ни сте ни најмање освртали на закон. Какви вас напали подвози те и њих у рачун стављате ? кад о томе у закону господине ни спомена нема, већ чисто .накнада за храну" и то прецизно по 5 динара на 24. сахата. Ви сте госнодине у овој прилици општини Ракиначкој, дозволите нам рећи онако отворено, дигли 17. динара и 77. пара више нег што сте по закону заслужили, с тога дозволиће те нам да вас овим путем овако јавно и отворено запитамо : По ком сте закону могли од општине да наплатите оволико дијурне? и Како се господине овај ваш поступак онако по господски може да назове кад се не сме назвати „јавним отимањем'-. Очекујемо господине на ова питања од вас одговара ког ће те нам разуме се овим путем дати, а дотле остајемо и даље искрени контролори вашег незаконитог рада: 31. Августа 1882 г. у Ракинцу. Неколико Ракинчана.

Позив на претплату. Казнено право зацело је најважнији део правничког законодавства. Имање, част, слобода, па и живот појединих људи често зависе само од добрих казнених закона и од њиховог правилног тумачења. Сва права и све слободе грађана ништа не вреде поред рђавог казненог законодавства, или поред погрешне примене ма и најбољих казнених закона. С' тога се свака држава. која искрсно хоће својим грађанима да ујамчи личну ц нмовну слободу и безбедност, мора прво постарати, да јој казнено законодавство буде с' једне стране јасно и разумљиво, а с' друге стране да одговара наиредним идејама човечанства. Но и ово још није доста за истиниту слободу и сигурност грађана. Поред доброг законодавства, то се може постићи само уз припомоћ разумне теорије казненог права. Ова је дужна да изнесе и критички претресе сва начела, која су нужна основица сваком слободоумном законодавству. Тек то двоје, по гномогнуто једно другим, може дати судији сигурног ослонца при обављању његовог узвишеног позива, сачува ће га да при примени закона на поједине случајеве не залута странпутицом неправде. Тешка је дужност, огромнаје одговорност, сваког судије, и ако само пред његовом савешћу. Његова најмања погрешка у каквом појимању често повлачи за собом ироиаст не само једног човека, који стоји пред њим очекујући правду, већ и целе његове породнце. А опет судски један правилан поглед на извесну ствар, може да буде спас како за каквог оптуженика, тако и за његову Фамилију. Који није био судија, тај не може ни да замисли колико је мучан положај судије, кад га закон п теорија казненог права остављају без помоћи онде, гди му је она, прн примени законских прописа на извесно оптужсње, потребна за измирење њсгове савести са прописима иоложпог закона и резултатима науке. А исто тако мучан, ако не још и мучнији, мора да је ноложај браниоца илн и самог оптуженог, кад опажа, да му сва одбрана зависи од доброг разумевања и примене можда само једног законског прониса, а он не осећа у себи довољно способности, да на ту околиност обрати нарочиту пажњу суда.