Српска независност

— 524 —

Беч, где ће се по ваиред удешеноа програму неколлко дана задржати. Видећемо, хоће ли та бечка лапарала имати куражп да своју претњу нзврпге ?! — Аустро-Угарске делегације сазване су за 13. октобар у Будимпешту. — Жз Туниса јављају да су урођепицп напали на Француску топограФску експедицију коју .је Француска коњица пратила. Бој је бпо жесток, јер је нападача бпло преко 400. Командант Француске коњице је погинуо. Осим њега ра њено је 7. Француза. Нападачп су, које мртвих које рањених, изгубили близу 100 људн. — Наши чптаоци памте, да је у Лавову вођена истрага протпв галичких Руса због уображене велеиздаје и да резултати те парнпце нису потврдилп оно у чему су окрпвљени бпли галичкп Руси. Наши читаоци знају такође п то, да је у оптужном акту споменут као главнн потпомагач рускога покрета у Галицији против аустријске владе г. Побједоносцев, мпнистар прквених послова у Русији. Ова безобзирна и тенденцпозна увреда, која је од стране аустрпјске властп нанесена лицу на тако високом положају у Русијп, дала је повода, да руска влада затражи објаснења преко Волкепштајна, аустрпјског посланпка код рускога двора, о узроцима тога поступка. Ствар је ова узела врло озбпљне димензије. Не зна се чиме ће се свршити; али како стране новине о томе говоре, могу се отуда врло велике посљедице очекивати. Запетост је наступлла измећу руског п аустрпјског двора. Узбућеност је код рускога народа велпка ; а траднционална мржња рускога народа према Немцима и Аустрпјп може свакога тренутка букнутп у пламен, којп ће од Аустрпје направити прах и непео. ; Лендербанка и наша в/пда По „Пест. Лојду", полузванпчном органу срнске владе, закључила је ова са Лендербанком п СотрГоћ- <Ј' Евсошр1е ове послове: 1, Аграрни зајам у сумп од шест мплиона дипара. У тој цел>п примају здружени новчани заводи наше облигацпје са пет процената но утврђеном курсу. 2, Српска влада залаже 54.000 лозова за зајам у суин од 3,000.000 динара на три године. 3, Лендербанка п СошрКнг с1' ЕвсошрЈе добилн су концеспју за оснивање „СрпскеКреднтне Банке". Капитал ће бпти само неколико милпона, а прва уплата само једап мплпон и 200.000 динара. ИЗ ЛИСТОБА а.) рзгсасизс „Русв ц пише приликом царева доласка у Моекву између оеталог и ово Само овдеуМоскви може најчистиједа окрепи цара пашег дух народни, дух велике историје наше, дух наше задаће и позива. Тај је дух велики, свет и животворан, који је саздао Русију, који јој је дао силу да прође кроз све незгоде, сва искушења, и што је горе но сва искушења, А потисне утицај туђих начела, која су почела кварити њен духовеи и земаљски строј. 0, нека би тај историјски и народни дух лебдио на свагда над царем нашим, нека тај дух никад не престане живити и стварати.

У нас има и силе и моћи, као штоје нема готово нигде у свету. У нас је и врховна дужавна власт силна и задахнута духом историје и народа нашег, као што је то ретко случај у свету. II љубав народа к тој власти је ту. Та љубав своме владару не зна за границе. Ми имамо оно што мало ко у свету има.^Ми имамо у себи све услове дејствујуће силе. И кад се год нојави цар у правом средишту свога царства, у својој народној и држгвној престолници, дух животворећи, дух наше народности и историје, тек се онда појављује у свој сили својој, кад се домаћин враћа у свој дом. У Москви је седиште силе, која покреће и оживљава. Никада се не би овде могао потписати берлински уговор, не за то што би се за власт појавиле с иоља какове препреке. Што је могуће на даљном крају државе, на такозваном пробијеном прозору на Европу, то је немогуће, да, морално немогуће нити се да замислити на догледу Кремља, цркава, тих светих покретача руске земље, пред лицем народа, који је својим хиљадугодишњим трудом створио руску државу и који је са таким безусловним новерењем предао своју судбу својим вођама. . . . Тај ће нример да објасни све. .!! и ДОПИСИ Неготина, 12 Сентембра. Нама неготинцима канда је судбина немилостива. Она нам задаје ране баш онде, где смо најосетљивији. Она се окомила да нам све што је ваљано и честито покоси нре времена у нашсм подмладку. Однеговати добар подмладак то спада међу највеће врлине грађанске и патриотске, јер у томе лежи најјаче јамство за лепшу будућност државе и народа. Знајући то, сваки је свеснији Неготинац сматраоутоме своју најсветију дужност, да одгаји свој подмладак онако , како ће не само њему н породици, но п држави и народу бити од користи. Међу те свесне суграђане неготинске који су тако озбиљно схватили своју родитељску, грађанску и патриотску дужност спада и наш честити суграђанин Младен Ђорђевић. Он је имао три спна, и сву је троицу добро васпитао и одгајио. Али судбина канда се онемилостивила и према њему, те му најпре умори два сина, а сада и трећег Светозара, баш онда, када су почели сазревати плодови њежне родитељске бриге, када су својим примерним животом и корисним радом, постали оно, чиме се родитељи, друштво и народ поноси и користи. После смрти два сина, једина утеха, потпора и нада био му је његов трећи син Светозар, но и њега ево нестаде, и он пре времена у најбољем цвету свога живота умре. Колико је покојни син Младенов Светозар , својим примервпм животом стекао љубави и поштовања у грађансву сведочи, што му је на погребу била готово цела варош наша. Млади покојник Светозар био је не само приљежан у своме раду, него је он угледајући се на свога честитог оца, био и ваљан патриота, који је свим жаром млађане душе и срца свога љубио свој народ и своју отаџбину, и одушевљавао се за све оно, што је ваљано и узорито. Тежак је ово удар за њежно родитељско срце, но губитак у ваљаном подмлатку оее^а и варош, држава и народ. Безазорно се може рећи да је покојни Светозар био у сваком погледу добар и ваљан, па по томе и његова смрт штета је не само за родитеља, но и за општи наш живот. Погреб је покојног Светозара био леп, а израза тузи целог грађанства дао је г. Петар М. Коркоделовић, млади трговац, у надгробној беседи која овако гласи: „Рука домна, тело измождено, А клеца ми слабачко колено! Боловање око ми понило, Дође доба, да ндем у гроба!" Ове је речи исиевао, наш врли песник, покојни Бранко, и то у ономе добу, када је већ видео, да ће га неумитна смрт

отргнути из наручија својих милих, из света милог и премилог. Но ово се није догодило само са њиме. Смртна коса не пггеди никога; она одузима родитеље од нејаке дечице, брата од сестре и децу од родитеља. Она је и овде показала своју грозну моћ, и својом косом, покосила је живот, овоме цвету, који беше дика и понос својих ро^итеља. У најбољем цвету својега живота у 25 години, угаси се живот овој сени, која до јуче беше међу нама, као друг са другом, као брат са братом, као син са оцем. Пред нама лежи Светозар син Младена Ђорђевића трг. ов. који се је родио 9. Фебруара 1857. год. — Овде је свршио основну школу и 4 разреда гимназије, а затим је слушао у Ораовици у Аустро-Угарској, трговачку школу, после чега је ту неко време служио и у трговини. Као трговачки момак путујући по тржиштима у околини, прозебао је, и ту је био зачетак болести, која га напослетку, ето , и лиши млађаног жиI вота. По позиву очевом, врати се са стране кући, где је с њима заједно радио трговачку радњу, све докле му га ево немила смрт из наручија отрже. У радњи не само да је био добар трговац, но послушан син и будни пратилац трговинскх односа, и нашег народњег живота, али поремећено здравље, није му дало да своју тежњу види остварену у сноме степену у коме је он хтео, 1 а смрт пак прекиде све. Родитељи његови видећи у њему вредног и ваљаног сина п доброг радника на нољу трговинском, нису жалили средста: ва да га од неумитне боље спасу, с тога је покојни Светозар проиутовао по целој Аустро-Угарској и Немачкој: Глајхенберг и Рајхентал походио је три године, свуда тражећи лека својој болести, и сви напори његови и големе материјалне жрј тве његових родитеља, одоше узалуд, јер прерано намењену му смртну чашу. мораде испити, после тешких патњи у боловању, и ето лежи пред нама ладан и непомичан, нечујући тугу и јаук родитеља, невидећи, како се и од његових другова и пријатеља сузе за њим проливају. Но родитељи и родбино Светозарева, тешнте се. Тешите се за овај ваш велики губитак, једно тиме што овим путем сви отићи пре или после морамо, а друго тиме, што и ова многобројна пратња његова до вечне куће му, састојећа се из свију редова овд. грађанства, јасно сведочи. да је покојник и ако кратак али примеран живот прожпвео. Теби пак наш брате и друже Светозаре, нека буде лака црна земља, нека ти творац да блажена насеља у рају, а ми ћемо те се дуго и дуго сећати, дуго и дуго пуштати пријатељске сузе, кад споменемо: нема Светозара међу нама. Нека ти је вечна памет, и лака црна земљица твоме млађаном телу амин.ВЕСТИ ИЗ НДРОДД Из Селевца у округу смедеревском јављају нам, како је Никола Крупежевић, познат у народу под именом „Крстоноги и , на дан рођења Краљевог, ове године дошао у механу селевачку те назвао Бога људима, којих је преко дваестину седело у механи, за једним повећим столом, један до друтога и частили се јер су тек били изашли из цркве, која је близу те механе. Сви су они добро видели кад је „Крстоноги" дошао у механу и поздравио их, али ни један није хтео главе да окрене на њега а камо ли да му се поздраву одазове. „Крстоноги" помисли да га људи нису вндели кад је дошао, те приђе мало ближе. скине свој језуитски шкрљак-шешир, поклони се мало и назове поново људима добро јутро. Но нн на овај поздрав његов нико му ни словца не одговори. Кад то виде „Крстоноги", он изиђе брзим кораком, као опарен из механе. Ето то је одговор на разметања „Крстоногова" како је јака „напредна" странка у смедеревској Јасеници, и како ће она победити ири новим изборима. На-

равно да „Крстоноги" кад тако говори, узда се највише у полицију, да она својом влашћу и силом примора народ да бира и опет „Виделовце". Сав народ на све стране, па и у Јасеници смедеревској вели „Виделовцима" далеко вам лепа кућа од нас, Жалосно је кад се дотле дотера да народ неће ни поздрав да прими, но грозно презире. ^14 » ДОМАЋЕ ВЕСТИ Пре кратког времена, одређен је од стране главне контроле г. Димитрије Пујић прве класе рачуноиспитач, да изненадно оде и прегледа касу општине варваринске у срезу Темнићском, јер су се млоги грађани из те општине жалили на рачуноизлагаоца истс касе, да је новац проневерио, и на ту цељ, Главна Контрола издала му је своје пуномоћије. По оваком пуномоћству и наређењу контролином, г. Пујић одпутовао је пре неки дан, и чим је стигао у Варварин, он је са пуномоћијем својим одмах приступио послу за који је изаслан био код општине Варваринске, јавио се иадлежном старешини општинског суда чију је касу имао прегледати, а механџији дао је на писмено своје име и презиме и карактер. Г. Шурдиловић капетан истог среза дознавши, да је г. Пујић дошо, без призрења, што је овоме по устројству контролном требао рукопомоћ да буде, позивао га два пут позивом преко пандура да му у среску канцеларију предстане, негледећи што је г. Пујић преглед рачуна одпочео коме пр екидања несме бити, и кад му је г. П^јић отишао и јавио преко пандура свој долазак, он га није одмах хтео к себи пустити, он га је оставио да у гонку чека, докле га њег^ва — Шурдиловићева — милост к себи није позвала. У канцеларији као што дознајемо предусрео је Шурдпловић г. Пујића недостојним изразима, говорио му је да он није смео да барата по његовој општини без његова знања (:охо, ала знаш свој позив) узимао га на одговор протоколарно због недоласка на позив и претио му да ће га казнити апсом, и још којекакове неуљудности, које кад изближе сазнамо изнећемо на јавност. Сирома Шурдиловић, колико је забасао: Он сматра да је и комесару контролном старешина који је и по положају и пначе по устројству контролном старијиод њега и нама је чудно нгго он незнајући устројство контролно, није требао овога ни да пита, а толи да га позива на одговор и спречава у послу, већ шта више мора контролору на сваки његов званични захтев највећу рукопомоћ да укаже, јер он — контролор — није дужан нити сме по контролном устројству другоме се јављати , сем оном старешини где хоће ревизију да чини , па према томе поступак Шурдиловића у овоме сматрамо као незакон, и он је овим својим поступком нанео јавно увреду и највећем рачунском суду — главној контроли, за коју би требао као и за спречавање чиновника у радњи званичној, строго да буде кажњен. Ми незнамо да лп ће Главна контрола противу оваквог незаконог поступка Шурдиловићевог што предузимати, али евакојако држпмо да она неће остати равнодушна, и да ће она умети да одбрани част једног свог врло поштеног и ваљаног чиновника, нарочито од лица које или незна илп неће да зна наше законе, већ самовољно ради шта хоће, и то још противу чиновника, а шта ли чини са другим људима. Сем тога дознајемо, да је Шурдиловић још и даље толико забасао да је честитом свештенику варваринском г. Аксентију Милићевићу забранио долазак код г. Пујића, као да је овај свет поклао. — Лепа заштита и лична слобода једног поштеног грађанина. — Као што смо иоуздано дознали Живко Анђелић комесар. пошт. оделења у мипистарству унутр. послова, продао је или боље речи нривезао — држави