Српска независност

— 541 —

садашња се управа ио могућству трудп око умножења реиертоара, а мрда нешто и да принови ио коју представљачку снагу, али шта пчмаже, кад је све запело за пегуиз гегит, за новац. Чујемо да позориште има дЈта на 2000 дуката (24,000 динара). То још не показује, само по себм, ни да се невешто управљало ни рђаво руковало; то свсдочи само, да су велике позоришне иотребе. У Загребу народно позориште има државне помоћи (на драму и оперу) 45,000 Фор. а. вр. (око 100,000 динара), па опет мало које године да нема деФицита, који поједини владини одели (министарства) нодмирују из своје уштеде. У Француекој републици, у мноп»људноме Паризу, имају позоришта по 500,000, 300,000 и 200,000 државне помоћи, па опет не могу увек да изађу на крај. А како ће позориште у Београду, на 30,000 становника, са субвенцијом од 30,000 динара, а без још каквог МеценатаУ ! Али, и уредницима позор^шта морамо рећи : Управо ! Управо! бринеш се и трудиш за много, а једно је пре свега потребно да се преобрази, а то је економско-новчарска струка. У закону о Народном Позоришту члан 10 гласи: л Ближа опредељења о уређењу и управи народнога позоришта прописује, арема аоказаној аотреби , мпнпстар просвете". Према томе је, 7 марта 1879, тадашњи министар просвете прописао Позоришну уред,бу , п ка основи десетогодишњег искуства и арема иоказан&ј аотреби , а сагласно са чланом 3, 4, 5, 6, 8, 9 и 10 закона о народном позоришту", која је обзнањена у службеним новинама од 13 марта 1879 број 57. У тој З т редби члан79гласи: „Новчар продаје билете на каси, па у јутру после представе полаже благајнику рачун, предаје новце н враћа непродане билете". А у члану 81 стоји ово: „Ради бољег ] надзора, благајник и новчар не могу бити састав /ђени у једној особи. Има пак година дана, како је учињено томе противно, под изговором, да од 200 талира новчарове плате, 100 талира добије благајник као додатак својој маленој платп од 350 талира, а другпх 100 талира (500 динара) да се уштеде. Али, да би се уштедело 500 дпнара, оставити 60,000 дииара без контро.ге, то нам се не чини баш да је разумна штедња. А што се тиче благајникове повпшице, за то има у истој Уредби друго наређење: л Да се не бд благајник на штету позоришта, због могућег унапређења, често мењао , он може , ако каса допушта и ако заслужује, ка својој плати од државе добпти додатак из позоришне касе". (Чл. 77). Члан 78 проиисује, да-благајник прима од управитеља билете у табацима под рачун, недељно или месечно , а даје их новчару колико треба за једну представу. После представе прима од њега новце и ненродане билете, које се пред управитељем уништавају. Број проданих билета ваља да се подудари са одресцима, нађенпм у кутијамабилетарским-. Чујемо да се ни то не врши. јер је сад све усредсређено у благајнику. Ако је тако, онда позориште сваке веће нредставе може бити огитс&ено са више дуката, а да су рачуни са свим исправни. Неки тврде, да је иоменута позоршнна уредба укинута, од чести или сва. Ми то не верујемо. Закони, уредбе и наредбе мењају се, допуњују и укидају онако исто, као што се и постављају. Према томе, треба и укидање да се прогласи у службеним новинама к. о и постављање. Али баш да је та Уредба и укипута. зар се у интересу позорнгпне касе не би требало и даље придржавати тих и таких наређења, особито кад ваља још одуживати и дуг од 24,000 динара ? Свакако је мало необично у чиновничкоме свету, да министарство Финанције за 7 година дана заборави да унапреди тога чиновника своје струке, а он опет од своје стране , са 350 талира (1768 ј дин. 20 пара) нлате, да ни сад не тражи унапређења, то јест премештај. На то нека нам одговоре чиеовници које му драго струке, како се може. на данашњој

скупоћи у Београду, и са 2.500, 3.000 3.500 па и 4.000 динара плате, просто само нзлазити на крај , а камо ли , од онако малепе нлате , остављати још по штогод на страну, путовати ради забаве, и т, д.! Још само нешто нека нам је допуштено навести из наномињате Уредбе. Члан 66. „При исплаћпвању, у први ред долазе плате позоришном особљу, 1 и 16 сваког месеца, иа онда други рачунп. Рачуни се исала&ују аосле издане алате , према стању касе, по реду пријаве прибележене код благајника. Преко реда могу се исплатити само с одобрењем управитељевим.- — Члан 67. При издавању плате „ благајник треба да је улудан и аредусретљив. Ако што не може учинити, ваља да каже дотичном члану да се притрпи док се не расправи ствар код унравитеља". — Члан 68. „Тако исто треба да се влада и арема грађанима, који долазе на касу ради исплате својнх рачуна, нли иначе каквим послом позоришним". Мора да се много грешило противу свега тога, кад су стручни људи, „на основи десетогодишњег пскуства п према показаној потреби", нашли да треба да уђу у позоришну уредбу и така наређења. „Кад су управнтељи позоришта слаби или немарни", вели једап познавалац позоришнпх прилика. _онда аод-уаравитељи ничу као печурке из земље, да загорчавају живот својим аотчињенима. а Еле, га(Пх т а 1 о г и т — ^ п ае 81 ига (корен је зала благајништву)! Ми смо ово за сад само наговестпли, у главнлм потезима, а ако за неко кратко време не буде помоћи, бићемо прпморани да изнесемо на среду чињенице. без и каквог обзира. <»*о дописи Неготина. 25 Септ! У след позива управе на главни годишњи скуп дружине за нотпомагање Српске књижевности, подружина ова решила је да она буде заступљена на том скупу са ових 9 чланова својпх: Г. г. Мита Миловановић, Стојча Здравковпћ, Мнјаило Ј, Петровић, Мита И. Лиловнћ, ЦенаМишић, Ђока Владић, Тодор Николић, Мита А. Машнћ и Тома И. Антонијевпћ. који ће ову пријатну дужност обавити. Ниш. 25. Септ. 1882. -Видело" је похитало да по двапут напада наш допис у 131 бр. овога листа, како министар Новаковић крстари по овом крају да силом власти миннстарске агптује за звоју партију, перфпдно маскира скромним задатком прегледа вежбаоничких предавања на која су две групе учитеља сазвани у Неготину и Нншу. То је непобитан доказ, да је наш допис силно звекнуо по глави „Виделове~ патроне н потркуше. Нека нам је допуштено изјавити, да нам није неповољно такво дејство нашег дописа. Разуме се. да је „Видело 1 - тим нападањем желело да наш доппс побије, да његово дејство паралише. Но да вндимо шта оно вели, шта оно вели шта наводи. кад :г.ели то да постигне. У своме 128 броју оно из своје редакције у рубрици -преглед новина- вели, да је нама несхватљиво како је могуће да се један министар одлучи, да пропутује један део евоје отаџбнне ради бољег уверења о стању п потребама ствари које спадају у делокруг његове струке .... Пардон ! Ми то нисмо казали н нсби могли тако глупо шта год казати. По чему је -Видело- могло извести, да је нама несхватљиво тако путовање једнога. па ако хоћете и све господе министра кад би таког путовања доистау ствари било? То нам оно није изволело казати: али нека нам дозволи да ми њему кажемо. да нама такво путовање не једнога министра по једном делу отаџбине. него и свију мннистра по свима деловнма огаџбине. ни мало није несхватљиво. На против иама је зхватљиво да јс то

права нужда данашње господе мннистара, пошто су њпну „слободоумну, мудру и патриотску" полнтику осудили и спречавали изласком из скуппггине близу половина народннх посланика , и то баш опнх, за чије су изборе ликовали та иста госнода министри; и кад народ, та сила па коју се „Вндело" и његови патрони разметљиво али тим више погрешно позивају за себе, још јаче осуђује и спречава политику исте господе министра одликујући својим изборима огромним всћинама опозицилнаре посланике своје неухгорно похитавши по двапут на биралишта у сред свакојаких преспја. У већој бедн н невољи ннсу сс могли наћн господа мнннстрп са својом „слободоумном, мудром и натриотском ц полптиком, него кад они истичући за своју девизу: „чисту уставност и строгу законитост" у исти мах затварају врата народне скупштиме онима које је народ пзабрао и са прописним нуномоћствима иосланпчким послао у народну скушнтину, па док њнма затварају врата, онн аову у народну скупштину за послапике она лица, која народ није изабрао и посланичко пуномоћство издао него их аолиција шаље с аасошима !! То је тоталан морални пораз, кад се својпм сопственнм делнма мора утеривати улажсвоја сопствена девнза! Но тај је пораз тим већи, што је чињено све шта се могло помислити, и шта је распикућство и груба сила кадра па ј се опет није успегн. Ту није могао помоћп ни сав лом целокупног чиновништва и учитељства, ни „пречишћење" чиновннштва полиц. и судске струке, ни ! сплество нових начелника и капетана, ни опробане снаге К*оче Радовановнћа, Мијаила Миловановића, многа имена Богића, Богићевића, и т. д. — него шта више напасникв на биралиштима народ ухватн па веже п уапси док сврши свој посао нзбора. А овамо тек сад треба остваривати велике реФорме! -Слободоумна- господа тек сад треба да увету кајмакамије, оне исте којима је ударен шамар оног часа кад су тек у пројекту помолиле своју грозну главу турскога порекла; тек сад треба установити онакав горњ:: дом који ће битн само за „високу- ^.виделовачку" господу, која су дигла своје главе да неби и сами видели пред собом оне своје отрцане јучерашње онанке: тек сад треба установљавати све шта је иужно, да се васпостави „чиста уставност и строга законитост", и све остале „слободоумне" установе , којих ће органн бнти већ васпостављени сејмени, како би се створило и обезбедило етањс, да више неосвану дани 15 и 31. мај као ове године. Па кад је то све на коцки, онда се мора палпти и последњи Фишек, онда морају поћн главом господа министрн, да онн лично као најсигурније обећају или приирете коме се још шта може. Ми то све појмнмо, а то нам може веровати сад после свега овога што смо навелн овде ради тога да нам и -Видело може веровати, да нам то нпје несхватљнво. С тога ми нисмо нн једном речпцом у нашем допису дали израза пребацнвању за путовање миннстрова са општег гледншта потребе и могућности. Али мислимо да ће нам сваки који уме и оће да објективно суди, допуститн да није све једно нутовати са отвореном том цељу; и путовати под именом прегледа вежбаоничких предавања учитеља у Неготину и Нишу. Разлика та два путовања вндн се по свачему, а нарочито сс доказује практичним резултатом њиним, што се за путовање ради прегледа учнтељских нредавања, добија дијурна из државне касе; а за путовање ради : агнтацпја за партијске цели, незнамо из које би касе госиодин мннистар имао права да наплати своју масну дијурну. Та разлика, видите нама је добро схватљива. Па баш зато мн и подижемо глас: како се сме иутовати на широко и дугачко но народу ради агитација за партијске цели, а под именом задатка нрегледања предавања учнтељских у Неготину и Нншу, да би се могла наплатити дијурна нз касе државне?! То је нарФидија, подвала, што ие само изазива да

се подигне глас против, него то треба жигосати. _Видсло ц пак најмање може имати нрава да нам то замери. Прво зато, што се оно хвали слободоумљем и толерацијом својим и своје г напредне и странке — а како бн слободоумље и телеранција била кад нам се неда изаћи са нашим протнвним мишљењем у новинама да застуиамо равноправност партијску и нашу државну касу? Друго, што је „Видело^ само објавило . да министар Новаковић путује само у Неготин и Ниш, на вежбаоничка аредавања учитељска која су држана само у та два места; па на томе основу ми смо изашли са нашом примедбом, зашто се то путовање изметуло далеко даље мимо Неготина и Ниша и за цел сасвим другу. цел партијске агитације. „Видело- је дакле само дало повода да се за исто путовање Новаковићево нанише онакав наш допис. Са* би оно паметније учинило, да господину министру своме патрону поднесе своје нзјашљене те да се правда и моли опроштај за своју лакоумност, а да ненапада на наш допис, кад тим нападањем само себе утерује у лаж, а тиме још јаче износи на сокак своју наготу својих подметања и перфидије своје и својих патрона. Даље, „Видело" у истом броју и рубрицн вели, да је нашим дописом казано, да г. Новаковић није књижевник! Међутим у нашем допису казано је од речи до речи ово: _да се он бавн књижевношћу за добре хонораре свих могућих друштава, Фондоваи задужбина, а никад се није бавио и не бави педагогијом". Мислимо да је за свакога јасно, да ми тим речима кажемо , да г. Новаковић јесте књижевннк. и још од добрих кад ради за добре хонораре. Сасвим је очевидно, да је нзвртање и подметање то што је овде -Видело" казало, коме се сад може с правом пребацити „заслепљено партизанство": или нама, кад нисмо казали оно по чему нам се то пребацује; или -Виделу- кад нам подмеће оно, што нисмо казали , само да нас напада макар и за оно шта нам оно само подмеће ?! Напротпв, мп смо нзречно казали да Новаковић ни школом ни практиком није педагог, Зашто нам „Видело- на то ништа неодговара? Ми смо баш ту запели па чекамо његова одговора н доказе. А то и јесте главна ствар овде , кад Новаковнћ долази да прегледа предавања учитељска као стручан педагошкн посао, док на протпв ту нема места н никаке везе титула књнжевничка. Види се на нрвн поглед мука -Виделова-, да се ником не може доказати да је Новаковић педагог, па се морала дохватити титула књижевничка, да се њом мало пропарадпра по „Внделовом" начину извртања и подметања. Сирото „Впдело", како се нри свој евојој способности као виртуоз извртања и подметања, са тим Л племенитим" задатком својим овде уплаткало. Напослетку „Видело" је своја извртања и подметања закитило једним курпозумом. Оно закључује тај свој напад речима: „да муком мучимо како је српски народ свуда куда је министар прошао, дочекпвао га и ноздрављао са одушевљењем, дубоким ноштовањем, и учтивошћу, и да је његов дочек у Нишу одговор па наша иотварања"! Ми пишемо у новине допнс о доласку мшшстровом, „Видело 1 * нам одговара на тај допнс тако ретким извртањем н подметањем, па то нсто „Видело" у томе истом свом одговору закључним речима каже да ми мучнмо муком! То је заиста жалосно смешно. На такав закључак држнмо да је доста одговора кад кажемо, да нама заиста није познато и да ми не верујемо да је народ српски дочекивао Новаковића министра нигде а још мање свуда куд је он пролазно, онако, како то сад -Видело" узвикује. Но ако јесте, зашто је „Видело" муком мучало а није хтело но свом начнну благоглаголиво напричатн како је то све било, јер то би био његов посао а не наш. и зато је оно плаћено? А у Нншу апсолутно није било никаква дочека од народа срнског, него кад је министар од-