Српска независност

— 543 —

Несавесно трошење народнога блага. Све, све, — али се неирестано народ тжта, и међу се разбира, зашто се уводе код нас читави ескадрони (400 редова) чувара јавне безбедности (народом прозвави ^сејмепима"), и зашто се на н.их толика грдна сума народнога блага троши — у г мутну Марицу а баца — ? ! Вели се, — т. ј. само конзервативци и њихови аминаши. — да ће нас ти чувари чувати од лопова и хајдука — ! каква иронија ! Зар тако српски народ наде морално, те да га чувају од лопова и хајдука (својих сипова) , скуио плаћени (за 400.000 динара годишње) све сами , који би и Христа продали, — зар је народ српски тако ниско пао, и огрезао у лоповлуку и хајдуковању! — те требају читави ескадрони, да некога чувају — (?), народ иаиста не, а конзервативне принципале може бити. Не, господо конзервативци! далеко сте забасали. па сте и заслепили. те не видите шта радите. и како неразумно народно благо арчпте. Али је српска изрека света: г ко другоме јаму каиа (односно спрема) сам ће у њу пасти и . Да је вама госиодо конзервато-нанредњаци. заиста народње благо пасрцу^ви би му у томе са свим просто , олако и јевтино помогли, а ево како: ?.ко је се и појавио који лупеж — хајдук у нашој земљи, то није велико чудо, тога је било и до сада; и у целом свету (у свакоме житу има н кукоља), — иа таковог на нростији начин и утаманити, т. ј. ослободитп онај крај у коме је. Дакле треба дати и објавити: „ко ухвати главнога хајдука или му главу донесе, добиће 20—30.000 динара". За ову суму за цело би таковог хајдука и сам јатак убио, иа ако би се освете бојао, могао би се на други крај иреселити и себи скромно имање купити. И само би се на овај начин, најлакше п најјевтииије лупежа оиростили. — дакле колика је разлика између ове једном за свагда суме. и 400.000 динара сваке године!! То је господо напредњацн грдна разлика, и ви је увиђате, — али се цељи мимоилазе. Даље за овако грдно велике издатке, који се у море бацају. моглс би се дивне зграде за надлештва иодићи не само у Београду, где се силни народни новци за кирију дају, већ н у унутрашњости, те би остале па вечита времена држави. Ова сума, која се баца у ветар а наплаћује се од народа често иродавањем котлова (ко не верује, нек упита садањег архи напредњака младога секретара мипистарства полиције, некадањег учитеља, који нам разбијаше уши са оваким изрекама: — Г. учо ! јеси л' писмен ? — А како би био учитељ , да нисам писмен. — Е, па, молим те г. учо, да ми напишеш једну жаабу, тужбу, молбу на г. министра, како ме тужно срце боли. на ако ми не прати извез до међудневица, оће да ми звекећу бакрачићи пред судницу — Било би паметније, благородније и за сриство далеко корисније, да се ма и десети део ове велике суме употреби нашколовање, изображење и зближавање потлаченог нам народа српског, а не да се нсти јури, отуђује и разрођује, — као што је то било прошле и ове године, да је мнпистар просвете на далеко чувени г. Новакови11, нреко ЛОЦмладића срнчади из Црне Горе. Босне, Старе Србије и других српских предела и покрајина, отерао, тако рећи ибезпасоша, недавши им ни окренути се ! Ми мислимо и исиоведамо, да је задаћа сваког српског миниетра просвете, да шири просвггу по могућству ио целомс српском народу, а не јурити је и бацати у чсљусти фратора и дервиша. вековних душмана срнских. У корист свега овога, што у крагко рекосмо, подижсмо наш глас, да народ добро проучи овакс нсилодне и некорисне пздатке, и да их ирви — народом нзабра1 Види се по Бонту-у.

ни — иосланици укину, па на племените а и корисне цељи употребе, кад то народна потреба захте. М. дописи Крагујевац. 15 Сентембра. Још деветог овог мес. суд ово-окружни одиочео је претрес над оптуженим Милошем Дамњањ-вићем учитељем из Јарушица и осталима, због убијепога Лазара Цукића из В. Крчмара, па тек данас ствар се оконча и суд Милоша осуди на 10 годипа заточења. Десет година заточења, ох, та то је грозно и страшно замислпти , а камо ли кад какови човек дочека ни крив ни дужан да буде осуђен ? Та кад сс чак и ко као неутралалан на тако што обазре чисто га језа хвата! !! Мене истина иије стало као писца ових редака до осуде над Дамњановићем, колико ме као пратиоца ове ствари природа гони да свету на јавност њшесем меродавност независних судија суда округа крагујевачког поднапредњачком владом и како они суде ни по бабу ни ио стричевима. Прије него што ћу карактерисати поступак независних и пречишћених судија, ево како је ствар текла: Прво је састављеп колегиум за решавање судбе Дамњановићеве. Председник Вељко разуме се, заузео је место председавајуће, а за доглавне прибрао је: с десна секретара Симицу радикалца, а с леве г. Косту Ннколића суд ју (кабул еФендију). Кад је претрес одпочет могао је сваки присутни приметкти на шта председник циља. Он је тако то потанко дело испитивао да је чак сламку у јајету тражио. Он је позвао преко 50 свсдока да би пошто по то Милошу кривицу створио и ако противу њега није билоникаквих доказа, окром што су две скитнице пз белога света што као сумашедши нешто и то несугласно сведочили, док међутим та њихна несугласност побијена је са десет и више сиособник сведока. Противу Дамњановића судије су скрпиле један јак доказ и три јака основа подозрења те је морао бпти осуђен, али иде дело на видело па ћемо видети шта ће рећи већи судови. 0 овоме само површно износимо за сада с;:ету на јавност толико, а у своје време изнећемо цео рад по томе делу. Један од присутних. Обест наредњачха у Брави. Шта чине господа, која се називају ^напредњаци", зацело то је права обест. На пример , сада се госиодину Живку I л Буздовану и прохтело да по механама јсде и пије, а да неилаћа.... Ма колико да су впспрене те напредњачке идеје, ма колико да је за народ српски усрећителан тај _иапредњачкипрогрес, онет овај „назадни" свет, којк није могао или није умео стићи да се преобрази знамењем напредњачким, за чудо како баш неможе никако да се прилагоди таквој „идеји", таквоме -,прогресу и напредњака. Е шта ћеш им: прости били па и осташе. Никако немогу да појме каква је то „идеја с , какав је то „напредак" друштвени и народнн у туђим каванама и механама јести и пити а неплаћати. Него, они у својој простоти иду још даље; они не само што немогу да се прилагодс и да на то пристану, псго се тога н отресају. У једној механи кад је ручао, иа није хтео нлатити, -Буздован" је испраћен варјачом по глави: дакле добнје и уздарје само да се више не враћа. У другој опет кавани. кад „Буздован- по своме нанредњачком начелу, није хтео платити свзј рачун трошка , кад му јс то поискано после врло дугог чекања на част чиновннчку и његовс браде, кавеџија га тужио суду за нанлату. Е. али је „Буздован" тек на суду показао силу нанредњачку. Суд га осудио да нлати што је понио, а „Буздоваи" потсгао жалбу: квко јс то смело бити да га суд за то осуђује.

Збиља, чудан појав. Напасти приватно право својине, кад се у туђим механама једе и пије а неплаћа, — то је зар могао и учипити силовити „Буздован", мислећи, да се ова сирота раја несме ни жива ноказати пред његовом силом , и да су сироте механџнје већ удављене крчмарином трошарином и свнм остлалим наметима нанредњачким па већ немогу ни имати гласа да се њему противе ; али једној власти, једномс суду узвикивати своје \е1о — то је нешто више него необично. Такав случај кадарједа карактерише доба напредњачко. С тога је дотично лице, Алекса Костић кавеџија, изнео тај случај на јавност својом изјавом у 94 бр°ЈУ „Српске Независности" ове године. Но сада се тек „Буздован" размахнуо као да је Алекса кавеџија дошао _мечки на рупу". „Буздован" местода се ушима покрије, па да ћути од бруке своје, којом брука и своју партију, он се поДигао да тужи суду Алексу за исту изјаву! Својом охолошћу оће да забашури своје ништавило. свој шкандал. Мислио је, да ће некака невиђена величина његова, некаквом мађијском силом појавити се из те његове тужбе. Мислио је да ће пасти све на колена, ако његова тужба страховито загрми: како је смео један рајетин дирнути његово „буздованско" — напредњачко достојанство! У суду окружном, коме се имала предати тужба осећао се као код своје куће кад би својима подвикнуо да чине шта он хоће противу кога. Први ударац морао је имати еФекта: на тужбу његову т\ж нијеАлекса по закону морао бити нозван да одговара... „Буздован" се замахује сева... Ал.) путеви судбине неМспитанн су; па зато се често незна, шта ће од чега напослетку бити. Ио садашњем напредњачком закону о штампи, у опште свака тужба због штампања мора се нрпмити и одговор од туженога узети , на тек према томе суд решава. има ли ту кривице. Тако је морало бити и овде, макар било и обратно да је Алекса тужио „Буздована". С тога „Буздован и није се имао чим поносити, што је његова тужба тек узета у такав ноступак. Лудо надање лудом радовање. Но још мање се могао ноносити изгледом на свој „буздовапски" усиех, кад је тужсни дао на ту његову тужбу свој одговор. Тужени је у своме одговору изиео ненобитна Факта за све шта је казао својој изјави за коју је оитужен : и та Факта расветлио је тако . да је свакоме очевидно било, да ништа внше у изјави није речено него колнко досеже садржина Факата п колико је сасвим прпродан реФлекс њин. По такоме одговору било је у свнма круговима јавног мнења. да оптужени но тој тужби неможе бпти крив. Но баш ту је дошло оно што ми рекосмо, да путеви судбинс нису нспнтани и да се не може унапред знати шта од чега наиослетку може бити. Ту је био тренутак, када је напредњаштво имало учинити иа иучпнило своје. Председник суда позвао, место једног судије секретара, да решава ннтање о стављању туженога под суд, јер један судија може се одвајати како хоће. Таким аранжманом буде решено да се по истој тужби оптужени стави нод суд.... Сад се може мислити. како ли се тек сада „Буздован" размахивао, севао. Али ко остане да се напослетку смеје, тај се на извесно смеје. Така је судбина била и „Буздовану". и он јеубрзо своје морао прекннути уздахом : „Авај наше за мало бијаше". Јер, Ио жалби оптуженога, касационн суд ноништио је то решсње варошког окр. суда о стављању оптуженога под суд, и ослободио оитуженога испод суђења! Дајући израза нашем истинитом признању иравде и законитости за овакав излазак ове ствари на касац. суду. ми елободно и отворсно изјављујемо наше мишљење , да је етављање под суд оптуженога било намерно ради прспоруке неких. Поштовани чикица председник или ваљда сс боји да га неби послали у пснзију , пошто јс всћ иавршио проиисни број година службе да већ по закону сад може у пснзију; а благонадсжии го-

сподин секретар очекуједа што пре буде судија, па кад друкчије није могло бити. и већ га престижу другови, онда ајд да и он буде увиђаван и готов са партајским улогама. У потврду овога мишлења навешћемо два Факта, која ће надамо се, за сад бити доста. Такве услуге према Живку нису сад првина. Тај исти господин Живко мшао је у Београд летос о Феријама и бавио се колико је хтео. То је видео и поштовани нредседник, јер се никуд није макао из Врање. Кад су истекле Ферије и суд почео радити. првог дана г. Живко иодноси молбу за одсудство, наводећи, даФерије није могао употребити, јер је за све времс њихово био на дужности аудитора окр. команде, па ако неоде својој кући у Шиљеговац онда ће бити сто несрећа и буди бог с нама каквих чуда. Ту молбу поштовани председник одмах истог дана спроводи министру са мишлењем да му се да тражено одсуство, а неспомиње се молиочево идење у Београд о Феријама. носле кога је та његова молба безобразна лаж. Но министар је био наметнији, наравно као министар, те је узео на ум да се морало видети кад је г. Живко пропутовао од Врање до Београда и обратно, па зато је вратио исту молбу без одобрења одсуства . и са напоменом да је молиоц Живко дојуривао у поједина околна села, те се нздаје за старалачксг судију и захтева да му се донесе по мало _сирења и што је Бог дао", што су људи и доносили: а наш поштовани председник није нашао за вредно да ни главе на то окрене. а камо ли да мало пропита г. Живка за тако л достојанствене и прохтеве његове, који ни мало неостављају достојанства суду, у коме служи. Међутим исти председник је био усрдно готов да оптужи од стране суда министру унутрашњнх послова једнога среског нисара, којн је бно отворени либерал, кад је овај вратио суду један захтев дослеђења изазване кривице, премда би за исти захтев дослеђења имао да поцрвени остарели образ председников пре него писару. који је тај захтев одбио и успео да одржн своје гледиште. Кадје поштлванп председник готов да тужи некога страног ла оно што може бити нредмет тужбе, онда зашто нс чинн своју надлежност ирема свом млађем. који се служи обмањнвањем? Нека председник себи објасни шта сс из тога даје нзвести. Да се вратимо опет на Алексину ствар. Да ли је било објективно суђење независних судија при решавању да се оптужени стави под суд, или су други разлози то диктирали . то се још најбоље може ценити по самој одбранп оптуженога. С тога молимо читаоце да прочитају п ту одбрану, коју овде износимо! Споменута одбрана оптуженога Алексе Костића на тужбу ^Буздованову-, гласи од речи до речи овако: Суду Окр. Врањског. Ио гужби г. Живка Матића иисара тога суда. због моје изјаве противу њега, штампанс у 94 броју г Срнскс Независности-, у остављеном ми року ево подносим мој одговор н доказе за моје речи. Тужилац је навео моје речи, за које ме тужн у ове три тачке: 1. н пајгатшији поборник— прншипетља напредњачки. 2. Заиста жалосна појава од једног чиновника под владом чисте уставности и законитости. 3. Та зар и он може иматн знања п поштења н т. д. Но тужилац погрешно сматра да су те речи казниме, кад су за њега изговорене. по оним делнма његовнм која су у нстој мојој изјавн изнесена. Ио закону може бити казнимо дело као клевета кад се на другога износе сам<> неистинита дела , која би га нзлагала мрзости и нрезрењу публике : или као увреда, кад се речима нли делом коме учини само оно. што се по општем мњсњу и по нравима народа као бешчашће н грдња . и у опште но сгању лица као увреда части појављује. То ни једно ии друго нисам учинио мојом изјавом за коју сам оптужсн.