Српска независност

— 557 —

биром називљу — једно је од најопаеннјих и за живот најтеретнијих са сваког погдеда места у целој нашој домовини. То беше узрок те напредњаци још у почетку своје владавине сташе у овај крај — шиљати људе на које најгоре мрзе. а у ствари који су најбољи и најпоштенијн међу целим чиновничким сталежом. Те тако ми место познатог Љубе каиетана. добисмо у први мах честитог и поштеног капетана Глишу Ђорђевића за којим је народ овог краја плакао када се са њим растајао, а када се он одавде нремести, буде за овамо прсмештен каиетан Сима Јевр. Поповић. који дотле беше старешина среза Кључког у Крајини. Народ жалећи за премештеним капетаном Глишом, који је у овом крају истина мало био , но много добра учинио и добар глас оставио теши се, тиме, држсћи да ће морати и нови му старешина бити добар и честит. како га виделовци са њиховог Дунава бацају амо у ове шуме и пустиње. И народ сс није преварио. Капетан Сима је потпуно оправдао његово очекивање. Он у брзо постаде љубимац целог среза. Свак у њему гледаше оличичену правду и поштење. За пуних неколико месеци Куршумлија беше мирна. Толико времена беше доста да народ заборави оно тиранисање и аговање канетана Љубе и Жеравчића писара. Народ беше задовољан, али беше не неко други, ком се ово није ни најмање свадило. То беху напредњаци. Дуго се мутило и премишљало како ће се п доскочити. — Сви грађани ове вароши, цео срез беше увиђавајући честитоет и врлине свог капетана уза њега, готов да га у свему слуша и потпомааге, па зато му није било лако започети. Најзад се нађе један човек. на жалост. човек који се све дотле рачуњаше као ватрен либералац. То беше капетан Вучковић. Ми нећемо овде да се упуштамо на начин којим су га виделовци за себе задобили. нити да истражујемо узроке са којих је он међу њих ускочио. доста то да је он вером преврнуо, а наш народ лепо каже: потурица гори од Турчина. Но како као војник, старешина овд. војеке није се могао у непосредпу борбу уиустити, а како пак они амо ненмађаху ни једног свог нристалицу, решише. те за тај посао чак из Београда послаше једну иротераницу и протуву свецку неког Пећанца, који је још поизодавна чувен са својнх недела. због коих је био протериван из Туреке. Аустрије. Влашке, Русије и Бугарске па и из Г>е1трада. У турским апсанама још ■ данас труну браћа наша због ове иротувс свецке. Када је он стигао , Вучковићу беше сад много лакше. Сад му више нетребаше Ђока и СоФроније подпоручици, јер добише свог заступника који је доиста вичнији и од Ђоке и од СоФронија у сплеткама и интригама. Он је само измишљао начин како п овоме Нећанцу као и поменутој двојици давао упутства а овај је први после ишао и свуд ландао и проносио лажне гласове н обмањивао прост народ. нарочито скорашње досељенике. који не разумевајућн ништа, готови беху да иу у свену верују. Но а то им није ишло најбоље. да ли зато што су Ристу као непоштеног многи познавали. тек од једном дође памодтуд и његов шурак, који је тамо код неког папуџије служио. и отвори овде — тргозину. Како то? Од куд то ? — питаху се многи. а неки причаху о овомс да је он на ту цељ доГ»ио од некуд 300 дук. Обоица трчахуна све стране. лагаху, како само они умеду. но све им непоможе. Најблаже да се изразим . сви их презираху. Они неучинише ништа а овог ненрестано питаху: шта би!'? Дакле беше одсудан тренутак. Вучковић чувенк јунак на 'Дежеои- заборави да је војник. заборави шта је позив војника и официра не хтеде да зна шта је то политички иротивник: он постаде звер, и једног дана оаш оног вечера, кад је, овд. грађанство у својој читаоничкој згради било сакупљено да прослави проглас Србије за Краљевнн^ етајаћа војска нападаше на њих, сад сс т\' више није штедно нико. не ми ни

ма ко. Жене и малена деца највише су страдала. ту је бидо излупаних глава тог вечера понајвише деци и женама. Сутра дап беше жадосно погледатн локал читаонички: прозори, врата, све то беше у триста комада изразбијано и поизваљивано. Ово се све догађало пред Дежевским јунаком г. Вучковићем који је ту на 10—15 корачаји нреко пута — у каФани био и по његовом обичају пијо! Сутра дан оаштина се тужида депешом г. Министру војном, но као што сам већ реко, напредњаку је све дозвољено, за њега суда нема. макар он упроиастно и државну касу, тако н од ове општинске тужбе не бн ништа, шта више, као у пркос овд. народу, ми о доласку Краљевом видимо, Вучковића Дежевског јунака у његовој пратњи. Овде ћу да речем две трн и о доласку Његовог Величанства. И ако је народ све био за дочек спремио што је и Министру јављено, опет је Вучковић на пода дана раније посдат да се за дочек постара, а у ствари да са својнм пришипетљама ствари удеси и Краља преваре. Тада је се он сам дично могао видети у средини светине, говорећн јој, како је сиротињи крив једино капетан . и наговарајући ју да се противу власти тужи Његовом Величанству. А узасе је имао по једног сензала и у тој прилица рекао: ево овај је пријатељ добро нисмен. он ће вам те тужбе џабе нанисати. Док је Вучковнћ био овде живио је право сајтариски. Ни једна ноћ није прошла да са својим прншипетљама није пијанчио и овима оканицом главе њихове и своју лупао им боље рећи оканице о главу пуне внном. па је после заједно са њима се на туру по бари од вина возио и патос прао, ту ти су се отварала половачад пива те је закрвављеним очима и пападао на мирне грађлне. Тако једне ноћи напао је на г. Илију Аџемовића овд. џумругџију и на правди Бога овог свог испребијао. А свему томе била је последица та да кад је ил Куршумлије полазио, оставио је у каси Дефицит од неколико хнљада динара. Оде Вучковић а на његово место дође за команданта поштен човек. ваљан и вредан војник. Сад су грађанп били од стране војске са свим мнрни, но Ристо који од кад му оде Вучковнћ поче из Прокупља од онога што краде државно сено да добија инштрукције. Он са још неколико бескућника сваким даном правише но вароши нереда, па у том чак дотле идоше да су чак и на општину напали. Но ту им се кола скрхаше. Риста и компанију овд. власт ухапси. Сведоци су испитани и дело суду послато. Што Ристо и остали педооише заслужну казпу свак зна, те зато нте нужно да говорим. Они се нису надали да ће нх полиц. власт смети у хапсити, и сад пошто су више од 2. месеца у затвору провели па пуштени они за неко време беху пренеражени ван себе. И овде народ одобраваше поступак ово среске власти али они одозго не појмаху ту кураж да се њихови људи апсе , па рекоше сви ка из једног грла: Сатримо га ! И они се решише да га сатру. па какоУ истина власт им је у рукама алп код њега пема кривице а иосле тај капетан Симп је прави џентлмен. при том је имућног стања . на да га и ставимо у пензију. гим нисмо ништа учииили, но треба њему ма како створити кривипу. одузети му част, показати га свету у гпто црњем облику. — Не бирај те средетва, чините све могуће и немогуће дозвољено и .чезадовољено, призивај те у помоћ цео изрод пакла. само да му убијемо част, да га тим сатремо. тако довикиваху поједини наиредњаци. А кад се све спремило, одреди се комисија за економно и административно уређсње са којом као члан њен ево дође и капетан Вучкзвић јунак на Дежеви. н м. (наставиће се). 4» ♦ ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Крагујевца јављају нам , како је Светозар Марковић писар срески, разбно

кућу Јелице жене Милснка Јовановића из Ловаца и њу из исте истерао, па кућу уступио неком Томи, ма да је она као притежаоц те куће свима судовима. па и касационим, признага. Светозар је казао, да су те пресуде погрешне и да их он не верма, но верује простом казивању Томином. На све ово постоје тужбе, а шта ће бити видећемо. Кад су есљанн замолили Светозара, да распрода неку иокретност извесне масе, он им је рекао да неће то да учини, на уз ово послужио се још неким изразима који вређају осећаје морала и Фамидијарну светињу. Светозар је права морална развалина. па је у стању и најгадније речи да нзговори. Светозар је у опште одат пороку пијанства. Због тога долази неирестано до неприлика. Тако су му пре месец дана у касини одвалили неколико шамара и изгурали га на поље из каФане, јер је као пијап вређао и нападао људе. Сада да пређемо мало и на Мијаила Гачића иисара. Пре неко.-ико година била је нека истрага над неким Божом кавеџијом из Крагујевца, због неког убијства, па је ислеђење било прекинуто, а Гачић пре неколико дана нађе тога Божу и покаже му та акта, понудивши му да му да 5 дук., па да сврши ствар јер иначе ће је поново потргнути и њега — Божу — ухапсити, а овај му није хтео дати, а Гачић га позове и ухапси и посде спроведе суду а суд га иусти испод суђења. Исто је тако узео Гачић један дукат од Милана Раденковића 13 Бањковца, преко неког скитнице Давида, у цељи да га спасе 1д неке Цвете удовице што га је тужнла због лишења слободе. Даље нас. извештавају из истог места. како председник окружног суда, свим могућим средствима кињи и гања људе, који нису „виделовци-. Ономад је ставио у притвор и оков браћу Томиће из Страгара због тога што као бајаги пада у некој кривици и на њих сумња. Ово је председник за то учинио, што су они рођаци Спалајковпћеви и лекара Катанића. Ова двојица су невиии а и богати су људн, и по томе сав свет уверен је да на њих сумње бити не може. Преседник Вељко окомио се на либе^але највећма, л напредњаке„ брани а заклања и радпкале. Зна ^а сродство и везе, иа неће на њих. Из Књажевца пишу нам, како је јаван рачун г. Ристића произвео онакови утисак каковп може само поштен, светао и чист рад произвести. На против овоме, ствзр је Алексе Протова заталасала и онако велико огорчење противу „виделоваца". Излазе њихова дела на видело, те ће их свет познати тако рећи од главе па до пете. Даље нам пигау, о прљавом случају _виделовца и начелника среза тнмочког, кога зову иначе .Фрајла Рома", а ствар је у овоме: Он има једнога нандура. који га је пре неки дан тужио начелству што му неће да нзда месечну плату да би га тиме ирисилио да остане и даље код њега у служби. За узрок наводи тај пандур то, што га Ромић тера да врши са њиме ванпрпродан блуд. За тога капетана прича се ваздан којешта док је био и у краинском округу. Овога Ромића су „напредњаци- поставили за каиетапа, јер је познат као њнхова присталица још од вајкаде. и у Крајини им је вршио услуге у прошлим годинама. Честнтати треба _напредњацима" на њиховом „пасивно активномпристалици. У тој хаотичној гомили има сваш:а, само не доброга. Значајно је и то да се јави из Књажевца,, што тамо црква никако не служи, због заплетених рачуна. а влада не сме да покрене да се они пречисте, због свога „двогласца" ироте књажевачког. Кључеви су од цркве у сликара, коме се још није платио рад, те кад је он отвори, народ чим види у цркви проту изиђе из цркве. Тако народ презире „виделовачке" присталнце.

ДОМАЋЕ ВЕСТИ Динамит јо.гази] у „Пестер Лојду" има вест да иде једна лиФерација динамита У лесет хиљала килограма Аинамита или сто нових метарских товара. Наруџбина је из Пасаве преко Земуна за Београд. Да би се одклониле страшне опасности Министарства у Аустро-угарској издала су проиисе како ће се овај запаљиви и експлозивни транспорт без оиаености водом провести. Тако не сме па једној лађи бити више од 2000 килограма. Лађе да иду уУ 2 часа одстојана. Њима да нредходи дереглија са црном заставом на х / 2 часа. Долазак да се јавља варошима на 2 часа раније депешом. Лађе се с динамитом смеју зауставити само на */ 2 часа даље од вароши. Да ли се и овде зна за овај долазак и т а ли су учињене нужне ирипреме за долаз, сигуран и удаљен смештај овог страшног матреијала у оволикој грдној количини ? ? ДНЕВН И К Страни. „Српском листу јављају са Цетиња за овај интересантан догађај: — Туномадне за једн\' незнатну ствар умал да се није на Цетињу породило читаво кабинетско питање. У новоме здању руског посланства, у коме се сад пошљедње ствари увутри зготовљавају и уређују, радио је бавећ се малерским послом неки Анђело, аустријскп поданик, којн је за читаву своју радњу унапријед потпуну подмиру у износу 6С0 ф. добио. Дочув за то барон Темел пошаље знање Анђелу: и кад је оваЈ^предањ дошао, окоси се барон на њега и рече му, да он без његове особите дозволе песмије у стану руског посланика који је међутијем сад отсутан — радити те му нареди да некоје ствари у аустрпјском посланству обојадише. Анђедо наравно саеже се у раменима н посдуша. Но Спиро Бјелица каваз рускога посланства, коме је повјерено и надзирање радња у реченом здању, видећ да му Анђела нема, и дознав. да је код барона Темела, упити се к овоме и сусријев га на пијаци у друштву г. војводе Вукотића скиде капу, покдони се и пријеђе пред барона. те му љуцки рече, да Анђело нп'е могао у њега на радњу прије него сврши ону у рускоме посланству. за коју не еамо да је унајмљен био, него је и новац претплатно добио. Барон Темел на то недао Бјелици ни да објели н стао га безобразником називатп. На што му Бјелица са свом ладнокрвношћу одврати, да има право и да н он сам признајес воју безобразност тек се шњиме у говор упуштио. Барону се то на жао дало и узаврије у њему крв, те стаде гонити смјелога Бјелицу н грозит му се да ће му чинити стотину тољага ударити. Бјелица хаје и не хаје. ладан као што може бити прекушани брђански хајдук, сагне главу и мирно отповрне; „удрите, бароне, да их бројим-, Темелу тад прекнпи и полети врло господину Божу, од кога заиште да Бјелицу онај час чинп уапсити, јер иначе да ће он прекпнути личне одношаје. Г. Божу жао бјеше што се барону догодило, а још му бје жалнје што би за токову маленкост онакав корак учинио, но придода да он Бјелицу неможо уапсити, јер да је Бјелица руски поданнк, алп обећа барону да ће учињети оно што може, наиме да ће телеграФпрати у Добровнпк по вице -консула Пасека. те кад дође да они двојица ствар уреде како боље знају. Уврнјеђеном барону не бје повољан тај одговор, и службено изјавн да он прекида све личне одношаје, саопштавајући надаље да евојем замјеником поставља гроФа Ваша. Али и послије те нзјаве бароп не хоћаше мучати, јер у пркос прекппутнјем личнијем одношајима управи он неколике ноте на г. Божа, које овај није хћео да прими за то што оне бијаху од Темеља потписане. Стање је ушљед тога постало напето и мпслидо се да ће ее некаково големо иитање излећи. А кад тамо ниигга. Међу-

А