Српска независност

ловић. Миленко М. Драшковић, Живко Марјаиовић, Алекса С. ТеоФНловић, Аитонцје Миловаровић, Никола Костић, Панта Петровић. Јоснн Миловановановић. Радоје Марковић. Никола Јованорић Снасоје Вуић Т. II. Јовановић. Максим Поповнћ, Никола Чобановић, Димитрије 0брадовић, Млрко Илић, Ннкола И. Давидовић, Милан Марјановић, Средоје Вожић, Димитрије Мирковић . Никодије Николић. Стеван Гаић; МИлорад. Ђ. Ивковић, Андрија Н. Бирчанин, Томо Мијаиловић, Јосип Вилотијевић, Адолф Вондек, Лука Андрић, Стеван М. Аџић. Живко Станковић, Новак Кнежевић, Јован Ђукановић. Тривун Илић Рако Павловић, Димитрије Миладиновић. Светислав Крунић, Владимир Крунић Мил. Молеровнћ. Аца Дабић, Лука Марковић, Коста М. Радичевић, Коста Ноповић, Мих. Вражалић, Мирко Мнхаиловић, Максим 0брадиновић, Ђуро Живковић, Урош Аћимовић, Васо Божанић, СтеФан Глишић Крста Стојановпћ, Вукосав Ђорђевић, Станоје Марковић, Данило М. Спасојевић, Јанко Николић. ЈозеФ Алхингер Живан Станић, Јеротије Томић, Милисав Веселиновић, Јеврем Лазаревић, Филип Павловић, Марко Ђ. Шаргић, Мићо Врбошко, Гр. Лаушевић, Милован Тимотијевић, Матија Иурић, Мићо Мариновић, Рајко Јевтић Вукашин Павловић Васо Петковић, Владимир Фелбабов. Алекса Струнџалић, Марко Јеремић, Сава Радосавд>евић. Манојло Пањевнћ. „ Сраској Независности и Кургиулигија , 18. Октобра. Све могуће ујдурме великпх и малих разбише се о здраву свест овамошњег народа, јер среска скупштпна опет изабра жалиоце комисије: намесника Нлачковпћа , председника Давидовића и Недељковића да поздраве Његово Величанство Крал»а. Живела свест. =ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Париске власти ушле су у траг једном новом тајном друштву под именом „Анархија.- То друштво има своје седиште у Паризу, са пододељењима у свој Француској и у неким државама европским. Само француско одељење има око 80, италијанско девет, енглеско пет, и швајцарско четири дописника, који су у непосредној свези са централном управом. Француски лист г Тами а изнео је потпуну органпзацију тог разгранатог тајног анархијског друштва и крајне целп његове. Више страннх посланика у Паризу обрати ли су нажњу Француском мипистру спољних послова на опасностп тог анахијског покрета и доводе га у свезу са женевском интернацијоналом, која је последњих дана велику делателност развила. Вели се да је Француска влада услед те интервепције страних сила нозвала свог швајцарског посланика из Берна у Париз. да усмено реФерише о стању ствари. У самом Паризу влада нрилична узаврелост: од прошле среде чувају војници и иолицајци двор председника републике. — У ирошлу недел»у отворио је краљ Карло румунску народну скупштину ирестоном беседом, у којој се скоро искључно номињу само унутрашња питања. као државни буџет. железнице, које је држава прекупила и овогодишња обилата жетва. Скупштина је примила беседу с великим одушевљењем. — Црногорско-турски погранични спор као да ће се ових дана ^аначно решити. Као што са Цетиња јављају, поставио је кнез Никола за гвоје застуннике у тој ства-

ри иредседника сената, Божу Ие! тровића и секретара Филииа Вуковића. Турска влада одредила је такође комесаре. Изасланици обеју држава састаће се за који дан на Цетињу, а сва је прилика да ће се том^приликом постићи споразум. дописи Смедерево, 13 Октобра. Ветар бесно дуваше Густи црни облаци лећаху електричном брзином.. Кад кад чу се — као из пакла нотмула тутњава.... На мах се разведри... олује неста а сјајно се сунце на обзорју у својим чаробним бојама указа.... Ето тако нам изгледаше прекјучерашње јутро-дана, који Србију и срнство у мал што у црно незави. — Провиђењс је својом моћном десннцом растерало црни облак, који се над Србијом вијаше, олуја је одклоњена, драгоцени живот зенице српског народа, Његовог Величансгва Краља, спасенје. Чим је стигла вест о црном атентату наступило је огорчење н изненађење, да је се могла наћи српска крв, која своју нечовечлу руку диже на Краља Србије Милана I, чије име спада у најсветлија нмена историје српског народа, на Крал>а Милана који Србији и последњи ланац турског господарства скиде, границе српске прошири и Србију независном прогласи. 0 ! да грозне! 0 ! да гнусне убилачке руке!! Јуче је држано благодарење V вел. цркви и на истом је чинодјејствовао о. окр. г. прота који је својом језгровитом беседом пропратио значај јучерашњег дана. који Србију сачува од несреће и пропасти. Црква је била дупке пуна...... Грађанство, чиновниш1во, све је то похиталода вишњем творцу заблагодари на сачуваном драгоценом животу краљевом и да се у Божијем дому иомоли за дуг н срећан живот свог омиљеног владаоца. За тим је следовала телеграФом честитка, у вече је бпла варош дивно осветљена. Весеље се продужило до после по ноћи.... Сат црквени оглашаваше два сата по поноћн. а бурнн усклици, по поћној тишини разлегаху се далеко: Живео Крал,! Жнвела Краљнца! Жнвео Крал>евић! (V) С пута од 23 априла. Да је Његово Величанство краљ Милан први, походећн. као краљ свој мили пород доиста походио н Куршумлију, као што је у програму свога путовања означио, то је познато само по програму али у нашнм родољубннм новинама узалуд сам тражио што извееннјс о томе, да ли је баш походио нли не. Њнма је ваљда нзлншно било забиљежитн. да је први Краљ нове Србије походио Топлицу ту колевку беемртннх косовекнх јунака Милана Топлице. Ивана Косанчића и Бана Страхињића; Ту крваву дугу ограђену бедемом ерпскнх костурова од крвавог Планика до внсоког Самокова, Преполца и Копаоника, а малтерисану српском крвљу н сузама н потомке тих бесмртних споменнка, којн су данас полу-живи што од рана а што од црних дана! И све ово., господине уредннче, није ме изненаднло колико ваш одгвор, на моје нитање у ком ми јављате, да нисте примили ове моје путне бедешке послате вам још маја ове годнне. ла дивно чудо кад још и овако невнне ствари уједају змије и скорпије данашње наше полицијско-виделовачке-поште. С тога ево ме поново где се лаћам својих путннх црта, да вас обавеетнм укратко и истннито о томе. како је тај јуначки народ предусрео свога краља и избавитеља. а ви г. уредннче ако аађете за умесно, изнесите у вашем цењеном листу. Одавно ме жеља вукла. да видим тај ново-ослобођени српски крај и ту па-

ћену браћу, коју ни пет векова тешког робовања полудивљем Азијату, Черкезу и Арнауту непринуднше, да одустану од тешке борбе за српско име и свету слободу. Из дана у дан спремајућн се указа ми се прнлика, која ми удвостручн надост, да виднм, поред других знатности тога краја и то, како ће тај јуначки народ предусрести свога краља. Баш онога дана (23 априла; кад Њ. Вел. долазаше у посету томе јуначноме народу, пођем пораније лз Крушевца. Дошав близу границе окр. топличког указа се преда мном, поред величанствене триумФалне капије група људи у свечаном оделу око свога честитог началника, а по нздаље на више места гомилама народ. Приближујући се капији иохитам час пре, да се и ја нађем међу том дичном браћом, која с нестрпљењем исчекиваху, као што и на капији виђех, првог краља, нове Србије. Мало за тим дође и Његово Велич. које нредусретоше искунљени многобројним усклицима : п Живио Краљ ! и а честити началник окр. поздрави га с' таквим речима, какве се само могу пожељети у таквом моменту. Но кратком одмору Њ. Вел. нродужи пут, који беше урешен са свију страна честим гомилама сабраног света а хораше срдачним усклицнма „живио краљ ! и У том пријатном часу стигосмо на границу среза косаничког (исти округ). Ту беше подигнута друга величанс^.вена капија. окићена многобројним тробојкама и надиисима, а око ње старешине среза Косаничког, изишли са својим врлим канетаном г. С. Јевр. Ноповићем, да сусретну свога величанственог госта, које га при уласку капије, поред усклика народних поздрави један од тамошњих свештеника, за ког ми рекоше *а је то бивши прота и судија, г. Лазар Јовановић. Његове речи беху прави старосрпски поздрав, какав и доликује тој седој бради, кад предусрета свога владара и избавитеља. Изненађен неописаном радошћу с' којом предусреташе тај дични народ свога витешког владара, готово сам занемио — док од један пут зајечаше високи Копаоник и крвави Самоков, као да и они хтедоше рећи; и мисмо учасници онога драгог камена, који светли у сред круне овога Величанственог госта, и као да н они хтедоше, казати своме избавитељу своје јаде, кроз оне пет-вековне дане кад пх чепаше нога полудивљнх Азијата, Черкеза и Арнаута, и као да с' тим хтедоше рећи: Стресамо више зулум, стресамо ропство, Ху! Као нзван I себе запитам шта јече брдо, па по што ; ми рекоше: „топ н нрангија сашанчева Куршумлијских оглашавају долазак краљев и . Мало за тнм указа ее пред нама поузвишено међу-речје са неколнко скромннх кућнца, за које мн рекоше „оно је Куршумлнја". С нестрпљењем хитао сам, да час пре стигнем у оне гомиле народа, који се беше слегао нз свега среза н окитио сву Куршумлнју, тај драгоцени музеум српскнх старевнна. Пред Куршумлнјом па левој обали Топлице, еусрете Краља баталион стајаће војске, са бурним усклицнма: -Живио Краљ-! Пошто Њ. Вел. размину војску, пође ираво к' црквн нли боље рећи к развалини цркве, коју је, како всле, градно Немања први. Ту га предусрете г. епископ нишкн Виктор са 12 свештеннка н једно 60 ђака. Пред вратима црквене порте, поздрави Га једна ученица са овнм речима, које сам на моје захтевање од исте добио оригинал : п Ваше Краљевско Велнчанство Наш нзбавитељу! У знак победе, коју сп одржао над непријатељем, пружамо Ти ово цвеће, које је изникло на ове међе бесмртних косовских јунака у овом кланцу српске Шпарте, који је пет векова боила крвца наших прадедова. дедова и очева кличући Ти : добро дошао наш нзбавитељу, добро дошао и живио!^ Онда Му пружн венац и киту цвећа, а други ученици поздрављајући Га својим тробојкама. обасипаху Му стазу пролетњим цвећем, кличући радосннм ускли-

цима: „Живио Краљ ! Живио наш изба| витељ!" По свршетку благодаренија поздрави Га г. епископ нишки са неколнко срдачних рсчн. Па н саме тичице, које се беху искупиле, да у те ра:{валине, праве своја пролетња гњезда, као да слављаху Бога, поздрављајући госта са оно своје : „Ћију-ћи ! и што се једном ослободите непрвјатељских граната, које су им немилостиво косиле, њихове певине тичице у те св. развалине Немање првога, о чему и саме развалнне сведочаху, са својим порушеннм олтарима и звона; рама. При повратку из цркве поздрави Њ. Велнчанство један ученик, са првом од : идућих песмица. I Пошав од цркве, при уласку у варош | беше подигнута узвишена капија и окићена многим тро ојкама, кандилима и надписима, за коју ми рекоше, да су је подигли честити грађани ове варошице у ночаст Велич. госту. С каквим одушевлењем сада поздрављаше тај горски народ свога владара, то се неда описатиЗапитаће ко одкуда толики народ? ево одговора: иоред домородаца нз Копаоника, ту су досељеници из сваког кута српског, а највише из Призрена, ; Пећи, Косова, Приштине, Вучи-трна; Бо| сне, Херцеговине и кршне Црне Горе. ! Невешти оћаше помислитн да је то српска депутација. Свак обучен у своје домородно одело, не ћаше рећи да су два | из једног места, колико беху различни по одећи, али одушевлење једнако у ј сваку дуту, камо срећа, да су и сви људи што различнији по спољашвости, па да их изближе веже унутрашњост | с човечанством. ј Но није ни то све. При уласку у стан ј одређини за Краља беше подигнута највеличанственија капија и на њој поред других украса и надписа и слике Њихових Величанства, са три дивно моловане 1 круне, а окићена многобројним тробојкама ј н кандилима. А када сам ушао у порту одређеног стола (где су среске канцелаI ларије н квартири и кућа еастанка г. Нешића у којој је Његово Величанство н ноћило) морало је сваког човека изненадити, а нарочиио страног, они днвни намештаји, готово рећи. створени паркови, јер цела порта — авлија била је засађена стаблама боровим и јеловим, који су тако складно намештени били, те је скупа изгледало, да је ту и поникло. За овим, када сам се приближио вењаку изненадио ме онај, могу рећи краљевски намештај. Посматрајућн све ово дође ми на памет, давно лн је Србин оставно спремати оваке спреме и дочекати владара у својој среднни, па се сетих оне кобне вечере — коју даваше владар у част нрсном имену недалако од овог места (види се с Преполца) , која кошта Српство пет-вековне — слободе и сетих се оних бесмртних синова овога краја, који бише невина жртва, те жалосне српске вечере. — Ратоснљајући се од таквнх мисли, заменим је са молнтвом богу, да се такова више у српском народу незготови. Већ беше наступио час, да замепи овај великн н значајнн дан, ноћпа тишина. Тек што наступи први мрак, кога одгањаше вештачка светлост, а Краљ по кратком одмору нзиђе из свог стана пред вењак н нареди те му дођоше укупно све депутације среске. После обичног поздрава од стране Краља и ње, почне говорити један свештеник врло значајну беседу, која пренашаше човека из прошлости у садашњост с таквом хитрином, да је многом натерала и сузе на очи. Краљ тронут овим речима, (којим Га т како мн рекоше поздравн намесник куршумлијскн) као и осталнм дочеком, изговорно је својом прнзнатом речитошћу неколико значајних речи, које су јакозарезане у срца тих народних представника. а завршио је свој говор овим речима : „Колико се ја за вас старам можете и сами увидети пгго поред тога, што сам вас ослободио дутога ропства и да-