Српска независност

— 581 —

— велимо — да се што пре епале варљипе образине , те да ее једном сваки види у правој својој слики — да се види: које вера, а ко невсра? — дакле доле са образинама. Јошт јсдна околност, која избпја на површину овог великог злочина, јако нам пада у очи и неда се објаснити, на име: Како је се могла проклета крвница, привуКи тако близу Краља п на њ' испалитн метак, како се — велимо — могаде протурати кроз толико л>уди — на три корака близу а да то никоме не падне у очи, кад се зна. да је проклетница још од тополске завере забележепа?! Сво питање занима свакога овамо, па ће нас ц даље занимати све донде, док нам се са надлежног места пе објаени овај нечувени ребус. Чачашш. ВЕСТИ ИЗ НАРОДА Из ЗаблаЂе пишу нам , како је глас о атентату на Краља дубоко потресао сав народ и изазвао у њему гнушање и осуду. У исто време кад је народ разабрао да је промнсао очувао живот Краљу народ је обузела велика радост, и сви су грађани ове ошптине похиталп да заблагодаре Богу на његовој мнлости. Ио свршеном благодарењу у цркви иослата је депеша Краљу, у којој је народ изјавио ,своју радост што је благи Бог спасао жпвот првом Краљу српском, и гнушање и осуду пакленог дела, које је иокушала зликовачка рука да изврши, те да баци у велику беду и несрећу отаџ'•ину и парод српскп. После благодарења изговорпо је вал»ани свештеник Владимир Поповић , скунљеном народу врло лепу беееду. Са Рашке јављаЈу нам, како су „Виделовци" додијали народу у сваком погледу. „Виделовачки" кмет Кашић, чини све оно што је за строгу осуду. Он је више пута хватан у криумчарењу дувана из Турске у Србију, те је због тога кажњен са по впше хил»ада гроша. У марту месецу нађена је у његовој кућп крађена со и опанци, које су Турци покрали са нијаце. Ето такове л>уде „Внделовцихвале и бирају их за кметове. Но треба и оне приказати свету који такове л>уде подржавају и бирају их за кметове. Међу овпма су главеи: практиканти Андрпја и Ђока и овдашњи поштар. Први бије л>уде кад доћу код власти. Он је по г виделовачком" оопчају дигао без решења две државне Фуруне из државне механе и однео их за своју потребу у кућу своје жене. Глава је тога човека увек занета силом алкохола. Други је истериван једном из службе, кад је у срезу краљевачком дигао неком сељаку пет дуката, но то шгје сметало Тарашанину да га поново узме у службу странке од реда око Њега, да сачувају Србију. Он пма црава захтеватп да се нађе земљиште, на ком ће се сви грађани од реда борити, за напредак земље. Нема позитивног миш.Ђења, да ли је атентат само лично дело, јер се атентати обично само онда чине, кад је за то згодно земљиште. Тврдо верује да за стање у земљи сви носе одговорност. Узрок је томе, што су партијске борбе сувише развијене, на с тога н могу напредовати елементи нереда и морално упливисати на народ. Познва странке да се здруже око ирестола, јер изван тога нема спаса. Он има енергије да стане на пут нереду, но жели да се нзна1>е заједничкн начин за спасење садашњости и осигурање будућности. То је његова жеља као Србина. патриоте, владаоца. Овако не може да буде и да остане. Он анелује но све странке од реда. јер, не дао Бог, да бн рекао да је једна нартија крива. Ваздух је иун електрицитета, но о" •••••V ^ .»т. м-- • а њега,

и пошље овамо. Како он веле, он нма ту мисију, да на све мотри и све доставља министру и начелнику Кочи. А како овакови човек врши ту „поштену" службу, може се лако замислити. За поштара се зна да он све државне ствари употребљује као своје и њима се служи. Он је узео некога ђорђа, кога је његов отац цстерао из куће као сасвим поквареног, те овај сада вуче момачку плату, а не ради ништа, но сву службу врше други момци. Овај се Ђорђе уиисаоу „виделовце и и то му је сигурно награда. Жалоени попа Глиша био је овди душа „Виделовачка а он је купио и оживљавао све оно што неваља. Тако је и Ђорђа Симоновића, који је нокрао био свога газду Ииру Димитријевића, те из Чачка испод суда побегао у Турску, па се тек отуда у Србију вратио пошто је ствар застарела, водио у Београд и препоручивао га за делижанса. Овако су сви овдашњи „Виделовци „чистих** руку. Но народ је знао себи лека наћч те је разкметио Кашића. 11 сада ће тек п виделовачка" недела да изађу на јавност. Свн они нарушавају државне интересе, и себе државним добром користе. Али ако им и за сада и неможе ништа бити, јер врана врани не копа очи, то ћемо ми износити њихов прљав рад свету на видик, па нек их позна још и боље какови су и шта су. ДОМАЋЕ ВЕСТИ Ми смо већ јавили да је Коле Рашић био спречен да дође на главни скуп дружине п за потномагање Српске Књижевности-. Нознато је још из раније да је Коле сгављен под суд , да се из слободе брани. због неке кривнце коју му п виделовци" подмећу и стварају, и он је спремајући за Београд, јавио се суду и поднео јемце, но и опет за то ннје му дозвољено да путује. Дотле се дакле тера партизанство. Човеку кога сваки познаје као поштеног човека, не допушта се да поред јемца може путовати у Београд, и .виделовцима ц који су починили големе кривице. да у се чак п загранични пасои и. Кривица коју _виделовци и подмећу Колу нпје такове природе, какове су кривице жалосних „Виделоваца" па и опет за то њима је слободно чак и у стране државе тумарати. а поштеним људима, не да се да оду и до Беогрвда. Тешко народу са „впделовачком иравдом. — И други кандидат за правозаступника г. Стојан Јовановић. полагао је и положио правозаступнички испит 24. Октобра у здању касационог суда. Г. Стојан је свој испит одлично положио. Ми му, као и сама испитна комисија, честпколико за Србију. Он као Србин. владалац и натриота немарн ако у таком стању падне, само жели да Србију наследи Александар I јаку п моћну. Он то говори као Србин и отац. што га боли, што осећа тако Под првим утисцима несретног догађаја није хтео да предузима основне мере нитп да чини меродавне кораке. Мислио је да му је дужност, да узме себи времена и да озбиљно размисли о ситуацији. П он се размислио и дошао до уверења, да овако не може остати Апелује на све партије од реда да се размисле. а Он је нрема пама испунио своју дужност. * Краљ је свршио ; Он доиста беше узбућен, нотросен. Г. Рнстић свечано изјави Господару. да у свако доба може рачунати на иатриотизам и лојалност народно - лпбералне странке. На то Крал. благодарп члановима либералпе странке што су свн дошли и изјави да ће

тамо уснех и желнмо такође успсх и на путу правде и закона. Није неумесно сноменути, да су и г. Стојан Јовановић, као и његов друг Живојин Величковнћ, о ком смо прошли пут јавили да је такође правозаступнички испит ноложио — били у државној служби, па су ириликом „иречишћавања ц нолиције из исте отнуштени. Ето, ти, које правничак испитна комиснја сматра за одличне зналце закона, они су отнуштани из службе!! Нека им њихов уснех буде задовољење за нанесену уврсду ! — У недељу око три часа носле подне запалило ое сено у државном сењаку. Заналио се један нласт који је био баш у средини. Како то баш да се нласт у средини упалиУ ОТВОРЕНО ПИСМО Г. Мијаилу Стојановипу аисару среза ТемниКског ! Господине! Ви сте јуче враћајући се из среза дошли у каоану Аврама Драгићевића у Јасици,гди сте са павдуром дотералн иод стражомдва Бачинца који су у ЈаеициЈкод свог стрицау гостима били, а зашто сте нх дотерали то ћете ви знати, само знам да сте у нрисуству мом и осталих који су у каФани били, ваналц на ова два Бачинца са виком: п ви сте разбојннци, вц убијате Краља" ц т. д. И мени заповедисте да цх аисим, ја пак познавајући људе као ноштене, а вндећи вас угрејана, замолих вас, да нх не ансите већ да их пустите, а да ће онн на ирви вам позив доћи среској канцеларцји, ја вам јамчнм; вц њих пустисте па се окрену^сте на ме са внком: „ти застунаш разбојнике - , пак пружисте прст на ме и рекосте мн таки убијају Краља, и т. д. Све вам другр праштам као угрејаном човеку, али за ову реч што сте мн на јавном месту пред публиком казали да оваки убијају Краља, то вас овим познвам да ми за 10 дана докажете је ли и ко од мојих сродника или ја ма у каквој бунн или преврату а камо ли владаочевом убнству участвовао, па ако ми не докажете ја ћу тра жити законнм путем задоволења, а ви ћете остати пред светом као човек који незна шта говорп, а то је жалосно за вас као чиновника !!! 21. Октобра 1882. г. У Јасики. А. ПетковиК КМЕТ И ТРГ. ЈАСИКОВАЧКН. ТЕЛЕГРАМИ Краљево. 24 Октобра. После службе божије освећенаје водица у новоустановљеној овде раразмислнти. шта му у интересу земље ваља чпнити. Уз опште, бурно „Живео~ опрости се Краљ, а чланови Скупа, у истом реду као што беху дошли, изиђоше из двора Његовог Величанства. * * ■» У дворанн велике пиваре продужно је Скуп „Дружпне за потпомагање Српске Кљпжевпости" свој рад. Око 1 часа по нодне зак .Ђупи нредседеик г. Ристић седнипе овогодишњег редовног састанка Скупа, а за тим позове председнпк управпог одбора , г. А. Васиљевић , чланове Скупа на заједничку вечеру.

тарској школи, после тога нрквеног чинодејства, изговорио је управитељ школе Др. Радић, овој прилици схоЈ дну реч, на коју су присутни клицали: да живи Његово Величанство наш преузвишенп Господар и Краљ Милан I и Његов пресветли дом! и с том скромном свечаношћу отворе! на је даназ „Ратарска школа" 4 . НЕДЕЉНИ РЕПЕРТОАР 8а мгсец Октобар. Уторак 26 | Мраморска срца, поСреда 27 / зоришна игра у нет чинова с певањем, од Варијера и Тибуста, прерадио Лаубе, с немачког превео К. Ковачевић. (Нов комад. Субота 30 I Кориолан, трагедија у ( Недеља 31 ) пет чинова , од Шекспира, по Вилбранту и Пепу, превео Мита Живковић. (Нов комад).

-Београдска Задруга за ме^у собно помагаве и штедњу" отночела је своју радњу од 1 овог и прима уплате на удеоничке књнжице у своме стану који се налази у кући г, С. Вељковића спрам Руског Дара. У исто време прима и новац под камату по 7°| 0 а издаје по 10°| 0 . 5. октобра 1882 г у Београду. Управни одбор.

КЊИЖЕВНИ ОГЛАСИ

позив На претплату на књигу

Из расписа г. министра Финанције од 1 септембра 1882 год., у коме он налаже : ? Да сви они, који се у својим радњама мерама служе. морају ШТО Гфв, и најдаље до 1 маја 1883 год. набавити о у својој радњи завести мере саобразне чл. 5 и 10 аоменутог закона и ароаисним аравилима о облику и саставу мерила и сарава за мерење у кралевини Србији и . (впди -Српс. Новпне" бр. 228 год. \ј) — види се . да ће се закон о новпм мерама од 1 декембра 1873 год. потпуно увести после 1 маја 1883 год., и да од тада никога (ви купца, ни продавца) неће извињаватн незнање вових мера н њиховог односа ка старим и обратно. почев од најмањег ђачића па на впше. Да би по могућству своме могао помоћи свима. којн са новим мерама и њиховим односнма ка старим и обратно . нису довољно иди и ннкако познати. науман сам да прештампам моју књигу -Предавања о новим мерама-, у којој ћу нешто од старога нзмевитн. а непгго од новога додатн. Цела књига ова изнеће. од прилике, 6—7 штампанпх табака, обичне осмнне, а садржина ће јој бити ова: I. Метарске мере. П. Рачунање са десетним бројевима. III. Претварачи између старих и нових ј мера. IV. Претварање старе новчане вредности у нову динарску. V. Повци (срппки и странн). Цена је овој књизм 50 пара динарских. Скупљачима претплатннка десета је књига за њихов труд. Око скупљања претплатннка ја се највише уздам у моје друтове учитеље, које братски молим. да око тога не пожале : труда, и да ми, најдаље до 15 декембра ! тек. год.. јаве за број претплатнпка, како би знао колико ми комада књига треба печатати: јерја ви једне књиге нећу • више печатати, него колико ми се буде 1 јавило претплатника. Новац за књигу нека се мени непоI средно шаље н то у плаћенои писму, а | може и унутницом. Узгред јавља» ^а се у штампаријп здружених штампарских раденика може још набавнтн моја књига _ Преадавња из сраског језика. и Први део. 0 игасовима. 22 октобра 1882. у Београду. Дим. МиловановиК. учит. у 1Ј ајцдуди.