Српска независност

6Р0Ј 151

ЧЕТВРТАК, 28 ОЧТОБРА 1832 ГОД

ГОДИНА

ОРГАН НАРОДНО -ЛИБЕРАЛНЕ СТРАНКЕ.

2222 31 :?52:г: и годину 24 дан., на по годпнк 12 дин., на чктврт год. 6 дин. 31 :ст122 32222 21 бииажа з:2тст:27. ад годнну 30 • ранака, ва по годжне 15 «р. на чегврт год . 8 «р. 31 17СТ?С-7Г1?С27: ■а годнну 15 »ор. у ванх-. на по год. 8 ♦. на чвтврт год. 4 ♦. 31 (ЗЕ :СТ122 1?Ж135 : ва годвнг 36 *ран., на по годннк 18 *р., ва чктврт год. 10 *р.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ /Т1РНМН01, ЧЕТВРШ1, II НЕДЕЛјО 2гТ Т АГ, А

гредннштво в аднжнистрадјв."а У 1ПЛ г. Том А ндрвјеви^а вВВЈГН-ВЛВ ВХНАЦ.

ЗА ОГ4АСЕ РАЧУНА СЕ: ПРВВ ПТТ 12 ДИН. ПАРА ОД РЕДА, А ПОСЈЕ СВАКИ ПУТ 6 ПР. ЗА ПРИПОС.1АНО 50 ПАРА ДИП. ОД РЕДА. Рукописи шалу св уредништву, а претплата адтииистраџрји „С?ССК2 2231 32С2::Т2". РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НКПДАЋХНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ 0>.

3 Б 0 Р НароЈно либераЉе странке држан 17 окт. 1 882 у дворанњ вел. н иваре у Београлу. здписник Председава г. Л.тмиије Васил>еви(,. Прнсутан је поднцајва комесар г. Драгутин СтевановиК члав уираве вароши Београда. бележнли: Никола ЈовановиК — Американац. Жив. С. Величковип Стојан ЈовановиК Саставак је отворен истога дана у 4 часа но подне. Прнсутвих чланова било је из Београда н разних крајева унутрашњостн преко 400. Дневни ред је: саветовање о допувп организације народно-лпбералне странке. Састанак отвара г. А. Васил>евнћ и у подужој беседи разлаже задатак ове конференције. Ту веможе бити разговора, говораше ов, о каком новом програму и новој оргавпзадији народно-лпбералне странке, јер и једно и друго има ова странка, која постоји више од 20 год. и која је до сада извршила доста п великпх и патриотскнх дела. Ту само може битп разговора и договора о допуни органнзације, а на име: да се странка органнзује и на пол>у усменога обавештавања, као што се организовала на нол>у писменога. Према томе, оп износи за саветовање предлог, на који су већипа чланова изјавила сугласност, а на име: да се израде правила о јавним састанцима чланова наше странке, ради договора и обавештавања. Па ако Скуп усвојп овај нредлог, онда века нзбере један одбор, којп ће та нравила израдити п власти на одобрење ноднетн. Г. Вуја ВасиС, мнслп, да се потреба органпзације опажа запста и код свију чланова партпје. Сложан је са мишл>ењем г. Васил>евића, и нредлаже, да се овај посао повери оснпвачком и управном одбору, старом и новом, _ Дружине за потпомагање српске књижевности". Г. КџџдовиК наводи, да он осећа и потребу програма партије. Тражи да предходно партија блнже одреди јсвоја начела , одвајајући питање организације партије од питања нрограма. Правила о организацији типу се, вели, средстава и начина партије у остварењу програма, а про1-рам је израз начела. Хоће и програм и организацнју. Т. ВасиљевиК говори: да партвја није без програма, но нанротив с програмом. Позива се на нрограм и дела партије па, према томе, тврди: да за партију други ирограм у основу — не бн значио ништа друго до то, да је склона, да прошдост своју, коју осветл>ују дела, жртвује неизвесној буд\ћностп. Друто је, вели, тежити за дотеривањем програма, па коју околност знатан цропент утицаја имају п нрнлпке.

Алп говорнти о новом програму из основа, говорнти како партиЈа нема нрограма — то је, вели, неразумл>иво толико, да он налази, да господн, која то хоће, можда и није нознат нрограм нартије; с тога их молн да се о томе обавесте у нрвом броју органа дружннског. К. ПаеловиК тврди, да програм постоји. Прнзнаје нотреоу организације нартије. Слаже се са пред! говорником: да Скун избере из своје | средине један број члаиова. који ће размисдити и нацисати правила у смислу организације. Али како ће овај носао однети више времена, међутим Скуи може остале иосдове и сутра свршитн, — то, да у одбор не би ушди и чланови из унутрашњости, који би моралн много пздангубнти — предлаже, да се одбор састави из ч.мнова местних, Г М. ЈосимовиК-. хоће нрограм. г. Вл. ЈовановиИ у дужем говору изјавл>ује тежњу: да се избере одбор којн би оценно, да ли данашње нрнлнке ставл>ају у дужност партијн проширење њенога јпрограма који је штампан у „Независности - *? Одбор да буде дужан да размисли и о организацији. Ј оцени прилика и потребе шнрења програма —- одбору да буду слободне руке. Основ проматрања да буде постојећн програм, од кога неће моћи нншта одузпмати. Г. Васи.1.евиК нонавља. да је овде I реч само о организацијн, о пропису правпла за јавне састанке н удруживања чланова народно-лнбералпе нартпје. Због тога мнсли. да је неумесно и претресање других цитања све дотле, докле се предходно нерасправи пптање о организацији и докле правила недобпју надлежну потврду властп. Пита поново: је лн конференцнја склона. да се избере одбор који ће иаписати правила, или нпје ? Г. Ј. 25. ЛваиумовиК налазп, да ее овде појавило двојако питање: Питање о лрограму и пптање о организацији. Па како у начелу и није нико противан ни програму ни организацпји, јер они, којп су за то, да се о програму данас ништа не претреса нису у исто време и против програма у начелу — тако он мнсли: да ће бити најбоље ако закључимо: да одбор за пројект ' организације — буде дужан раз-г мислити п о томе: да лп је и у | колико потребна пзмена програма — па да о томе извештај поднесе.' Г. Н. Јаванови/1 слаже се са г. Вујом Васићем, а и са г. Авакумовпћем, али тако да одбор буде у оцепи програма свестрано обазрпв на све окодности, нарочито. да постојећн програм штеди што више. Г. С. ЈовановиК: слаже се са предговорннком Г. Д. Ж. ПетровиК слаже се са предговорннцима и хоће органнза! цнјн тсмсл>нтнју.

Г. Иаг:и.е,еви)1 наводн организацнју као предходну потребу. Па кад се она у довол>ној мери постигнс. онда да се иде дал>е. а дотде не. Г. ВучетиЛ слаже се са г. Кундовићем. В. АничиК слаже се са г. Авакумовићем. КундовиК догшије сдаже се са

граму ; оно ће битп бол>е положено, кад се буде говорнло о доауми ирограма према новим потреба-

ма и прнликама. Говорник подсећа, како је већ имао прилику рећи,да се с временом и друштвом и странке преображавају, па је сасвпм прнродно, да се и г програми странака морају развијати и допуњавати.~У то име он се придружује овима који говоре О донуни прог ра^а п ци. I преддогом г. Авакумовића. али та- сли, да се ово право не може ниј ко: да одбор буде дуж ан тражв тнј коме другом оставитн, но се мора ' мншлење и од подрт жина паптше резервисат и^за ^- Гјпкнп Стш ли/иралне страмке, који јединн може би ти позван да оцењује прнлике и њихов утицај на развнјање и допуњавање програма. Најпосле , треће пнтање тиче се допуне органпзације странке. Говорннк мнсли, да је глас, који се у томе погледу подигао оправдан и уместан. И он увиђа потребу да се сталнпм правплима уреде и обезбеде еастанци и међусобна обавештавања члавова странке. Он се нридружује онима. који предлажу , да се овај задатак повери: оснивачком Г^ибору , Тружппр за поЈпомагање Српске Књпжевности", и члановима њене нове и старе Управе. Они би заједно образовали Одбор, који би бпо овлашћен, да изради аривила заредовно и арави.хно састајан,е и обавештавањенародно либералне странке како у Београду. тако и у унутрашњости земље. Кад Одбор израдн та правпла, он би их штампана у виду пројекта послао свима подружннама по унутрашњостн, на што бв ове илн свој коначни ппсменн пристанак дале. или. ако би имале чинити каковнх примедаба, оне би то пзвршпде преко једног варочитог изасланика у заказано одбором време, п као што бп та преписка морала иматп свога краја. нзасланици би били овлашћени да нзразе н коначнп пристанак подружина . а у сваком би се сва питања

по унутрашњостн, те тако и члановн из унутрашњости да могу правно учествоватн у допуњавању програмг. /' Б. СтојадиновиК , Лужанин и Мусулвн пристају уз предлог г. Лвакумовића. 'Гако исто и Тутуновић с' тим још, да он жеди: да друштво акционарско, које у нас аостоји, остане и дале друштена установа. Петар РадоичиГ, жеди да се доведу у свезу идеје и реФорме од 1858 и 1868 године: као што су се и представници тнх година нзједначндн. Жив. ЖивановиК и К. ПавловиА: слажу се са нредговорннком. Живан предлаже: да се носао на организацијц повери оснив. одбору; досадањојуаравии данас изабратој уарави. те да ово троје — као једно нарочито тело — размнсле о потребн и начину за органнзацију пар! тнје наравно: обраћајући се за мншљења и појединим дружинама но унутрашњости. Г. Јов. РистиИ налазн. да су пред | ковФеренцију , плп збор либералне странке, изпшла три ннтања. По природном развитку ствари, прво би се тнцало „ Дружине з а иотаомашње ' Сриске књижевности ". Он усваја ' мишл,ење изасланика нншке подружипе г. Тутуповнћа. да ову Дру-, случају решила би се сва иитањ! жину тре^а одржати . не само за' већином гласова. Пошто 6и ирави то, што она дибералној странцп ства- ла бида коначно утврћена. она би се ра средства за књижевну н нублицн-Ј поднела власти на потврћење. а за стичну радњу, но још 'и за то. што' т »" би °Д бо Р к ад нађе д а време и стојећи под заштнтом трговачког прнлике доп ушта)\ сазвао Главни закона. опа се налази јаче гаранто-, Ск 'Ј п »"родне либералне странке. вана нротиву нроменл,нвостн поли "Р« «0.1™ би се обнародовала до тичких прилика. но установе , које 1 п У на њене органпзације, стоје под законом о подитичним удружењима. Друго бп се нвтање односило на програм народне дибералне странке. Говорник налази, да та странка не стоји на празном, но на плодном и богатом земл>ишту. Она пма свој програм гарантован делима. и пзражен, Формулован и обнародован у нрвоме броју „Српске Независностн~. Кад је он јутрос, поздрављајући „Дружнну за потпомагање Српске Књнжевностн^, говорпо, он мислп да није нншта друго радио, но тумачио програм странке, и колпко му се учинило, нашао одобрења. Не мнсли дакле, даје ннта ње добро н о"очжгчгт. кад се гоаор" 0 новпм

Председник г. Васил>евић: Прима ли се овај предлог онако. као што га је Формулисао г. Јов. Ристић? (Скуп прима . Председник. Закључак скупаје да кле једногласан: да је питање о ор ганпзацији решено но предлогу г. Ристића, (одббравање: а имаће га нзвршити: Оснпвачки одбор, досада ња стара и нова Управа дружине. Г. П. РадовановиИ предлаже: да Управа печата потребан број програма из првог броја „Срп. Незав." у нарочптнм свескама и да се пошл .с [Ттаружи нама^ Скуп усваја предлог. Председник. Господо ! а С реше-