Српска независност

— о06 —

велике а могу и вавредне постати, они размећу пародви зној међу своје грабљпве и себичне креатуре. У оваквом стаљу потребан је што бржи лек, и докле смо ми дрЈкали, а увереви смо, да и огромнз већина народа држи, да би се лек морао потражити путем новшс оаштих избора народних аредстаеника. — шта видимо ? Видимо, да влада сазива за 25 ов. мес. ону исту крњу скунштину, помоћу које је и могла онолико залутати , колико напред ваговестнсмо ! ! Ми се заиста чудпмо владп ! Је ли то дрскост. је ли непскуство њено, илп је њен слепи инат ? Ми то нећемо ни да пснитујемо, јер било ма које, за ствар је све једно. Сви експерименти, које је она до сада шпгушала, пспалп су да не може горе бити ; онп су нас и довели до овога стања; они су п окренули државну лађу оаим полптичким правцем, који нам само опасности може довети. Ми дакле не можемо, мп не смемо пмати вере у њене дал.е експерпменте. Још остаје да видимо , шта ће влада пред скупштипу изнети. Њена ће одговорпост бити мања, ако се она огранпчи на најхитније послове, као што је буџет, којп се морају сврпшти. а не буде реметила административни п закопски ред ствари и ангажовала будућност земл>е; ади та ће се, одговорност извесно до највећих размера подићи, ако влада буде правпла нове вепотребве зајмове (као што је н. вр. аграрни); ако буде нове концесије странцима уступала (као н. пр. о банци); или нове штетне уговоре са страним државама закл>учпвала: ако буде преурећивала управну поделу земље у смислу свога познатог пројекта; ако буде тражпла, да каквим год уређењем освешта преврат, којп је у цркви извршила. Земља се већ потпуно взразила о свима питањима овог рода ; ако игде има сагласности, има их на тим по.Ђима. Нужно је дакле да таква аитања изађу пред ново народно аредставништво, па како оно реши, онако нека и буде: добро. зло — земл>а нека се рачупа са својим

новим представницима. Иначе , сва ће одговорност пасти на владу , и само на — владу !

ПОЛИТИЧКИ ПРЕ.ГЛЕД У последње време заонуцали су у Бечу и Берливу да сувише много говоре о миру. У свакој могјгћој нрилици истичу се у тпма европским престолнпцама меродавне лич ности са свечаннм изјавама, да је данашња политичка ситуација у Европи повољна, да између дворова Европских влада најбол>и споразум и да је европски мнр за дуже време осигуран. Такосу између осталог и у последњој престолној беседи цара Виљема наглашени добри одвошаји са осталим европским државама и изречено је уверење да је мнр оснгураи. Тај став у царевој | беседи има своју малу псторију. I Берлински листови нричају да је у ; првн мах, из обзира на старост ! Вил>емову, била саставл>ена нрестол! на беседа из иеколико вајнужнијих речп, тако да цела беседа неби дуже I од 5 минута трајала. У њој беху ј просто вазначене унутрашње реФОрме и предлози прурске владе, који су били спремљенн за ту сесију. ј Међу тим добије немачка влада цоI вол>ну вест из Рпма, да ће преговорп, који се воде с римском курнјом,скоро уродити добрнм плодом. Један од немачких министара однеге ту вест Бисмарку у Варзпн, и тамо се допуни и прошпрн престолна беседа. Тако допуњеву беседу поднесу цару на одобрење. Цар одобривитн допуну. рече у шалн. кад се ; већ држн да му пеће шкодити ако уздржи дужу беседу, опда је бар рад да задовол>п и своје осећаје, т. ј. да народу да уверење да је мнр осигуран; јер, продужп Вил>ем. ' то ће у опште добар утпсак произвести у свпма редовима грађанства и даће трговипн п занатима више полета. Кад му на то приметише да да до сада у сабору пруском још нпкад нису спомпњани спол.ни одношаји Немачке од како је нова државна организација ступила у живот, већ да су иитања ! те нрироде резервисана за државно

веће, одговорио је цар, да му се можда никад више неће указати прилика да у државвом већу беседи, или бар да то тако брзо неће бити, а сада је, рече, ирека аотреба да се то каже. И тако је тај став о спол>ној политнци ушао у престолну беседу. Не мање је занимл>иво < да су и у последњој закл.учној седници угарских делегација пале таке исте речи о миру и добрим одношајима између евронских дворова. Но председник угарске делегације, Л. Тиса брат министра-нредседника, који је ту изјаву дао није могао срцу одолети а да одмах затим не дода, како ће ратоборност Аустро-Угарске услед нове војне организације знатно појачати, ако би, случајно, сноани утицаји уздрмали добре одношаје монархије са осталим европскпм државама. Та права маџарска изјава наћиће без сумње одзива у наџарији, којима већ и сами бечки умеренији лпстови пребацују да сувише лудо, лакомислено п охоло говоре о могућем рату монархије са Русијом, јер и сам Тиса није могао зампш .Ђати другудржаву; но питање је велнко хоће ли се п у њиховпм круговима постићи тиме цел, да се верује у сигурност мира. кад се са таког места нрети аустро-угарском војном спремом? Но ко зна, можда је Маџарнма ратоборност и спрема милија п преча од мира Европског!? По свему томе изгледа, да с европским миром доиста траљаво стоји. кад н сам цар Ви .Ђем осећа ареку иотребу да га. бар речнма, заштити. А да је стари Впл>ем у ноложају да најбол>е може знати како у истинп ствар стојн, о томе бар није нужно ни једне речи трошитп. — Путовање Гирсово и његов састанак са кнезом Бпсмарком у Варзину дискутпра се на сзе стране. Нарочито аустро-угарскп листови граде капнтал отуда. и ако бп. можда, немачки листови нре моглп с неким задово .Ђењем и неким надама нретресати ту посету првог руског мннпегра њнховоме државпоме канцелару. Но и у том обзиру опажа се нешто доиста занимл>иво , што заелужује да се објаени. Док ау-

стро-угарски листови показуЈу велпку порцију сангвпнизма ври оцењивању тог догађаја, па и сам« немачки листови, који не стоје у свези са владом немачком, надовезују ва то најбо .Ђа очекивања дотле „Аугсбуршке Опште Новиве," тај црпзнати орган кнеза Бисмарка ћути као заливен и задовол>ава се простим саопштењем, да је Гирс иоходио Бисмарка. — У Риму је отворена италијанска народна скунштина престоном беседом, којом се наглашују пријател>ски односи са свима страним силама и даје се израза пади да европском мпру не грозе никакве опасности. Скупштина је изабрала Фаринија за председника којв је и на прошлој скупштини отправл>ао ту часну дужност. То је доста поуздан знак. да влада италијанска располаже већином пародних носланика у скупштини. — Из Букурешта јавл>ају, да су се румунскп мпнистри састали у конаку румунског мптрополита да се с поглавицом румунске цркве договоре, на који начпп да се про-

гласн независност румунске цркве.

из листовд

&•) русз -Восток - пише : .. .. _У Ауетро-Маџарској известан део штампе предвиђа, да је рат са Русијом неизбежан. И ми то велимо. Аустрија још док нше ушла у Босну и Херцеговигу. давала је повода Русији да буде од ње на опрсзу. Али од како јеАустрцја посела Поону и Херцеговину, узрок сиотицању између Русије и Аустрије постао је јасан и очигледан. Код нас се то увиђа на све стране, н никакова евентуалност не може нас изненадити. Русија има јасан свој програм. црпљен из историје и обележен нашим вишим културним и политичким интересима. Тај програм је -Русија јасно изнела још за време Петра великог, она је од то доба неуморно радила да га остварн, а последњи наш раг на истоку приближио нас је нашој цељн. Ми смо крвљу^ нашом обележили међе наших интереса. Ми смо јасно и отворено казали. да хоћемо да ослободимо источне Словене, да их начинимо потпуно самчсталним. Али наши непријатели гледали су и сада гледају да нас потисиу са земљишта наших впших интереса, те да освоје источне Словене и од њ створе материјал за своју вултурну и ш»литичку величину. Стање које је створено берлинским конгресом, одрешило је руке нашим непријатељима, и они су продрли па земл>и-

РЕЧ НД ГРОБУ генерала 1,Н2:а ^.Л214П2Ј ±.а

Андра С. Книћанин про»есор гемнје, почас. коњнчки потпорЈгчнк. .Дрнна водо лална Разбацуј свој ток Сад је српска слава Обновпда скок — * Да — овако се певало, овако је па- ј род кликтао. овако је своје мисли и же- [ ље изражавао у песми посвећеној јуначком, племеннтом. неумрлом и бесмртном . славом увеличаном мученику српском — ј светом кнезу Михаилу М. Обреновићу III. Јест, сањао је јадни српски народ ј сањао је од Косова на до данас, сањао I је најхепшн сан — сан среће п славе сан уједњињења свога сан златне слобо- 1 де. 0! најнесретннји међу народима це- ј лога света о Србине тужни — ти нрави и нстиннти претставниче светске културе, Ј ти неуморни бор^е за слободу целога светј, ти безазлени и невинн пријатељу свак-г ко дд крстом крсти; колико си гоњен, !

колко варан колко десеткован. колко мучеп и колко уздржљив, до жудног дана 20 Јуна 1876. године, кад је први громки одјек твога топа на Суповцу дао абер на четири стране „да Срб још живи да није роб и ! И пуче дакле први топ српски. а за њим одмах хиљадама хиљада топова, затресе се српска земља то старо гробље јунака наших, камен се тешког притиска сурва са гроба народњег, мрачно се небо Србије раззедри, мило сунашце обасја свете жртве — и гле, како се његови благи зраци чаробно одбијају о златну алем круну на дичној глави првог Краља српског. како се дивно преливају по снажним крнлима белог двоглавог орла српског — оног истог орла који се блистао на челу Обилнћа н Лазара, Милана н Ивана, Турцима на страх и трепет. а Србији на понос н утеху — Ворба дакле, борба очајна, борба страшна и несразмерна, жртве скупе п неоцењиве беху претече нашој златној слободи: па у тој борби међу првацима српскнм, видимо на челу великог дела наоружаног српског народа Србина. ге нерала Ранка Алимнића. И баш њему паде у део та част и срећа, да први преброди валовиту Дрпну, па да уђе у Босну поносну — ту ојађену покрајину срнску ! Шта је српска војска под ко-

мандом гснерала Ранка учнн;:ла, докле | је дошла н шта Ои јога могла да учини ј то ће п.»казати нраведни суд ратне нс- | торије, и ја напред велим да ће тај суд служити само на част српском нмену и | српском оружнју. Али ако је генерал Ранко командовао дринској војсци и водио је цељи њезиној. он није могао командовати политици ^културтрегерској" која неће Србина у Босни, он није могао командовати удој срећи нашој, јер још не беше земан дошо г да Маркова сабља из корица сине" ! Но оставимо то за сада на страну, мн као очевидци н као саучасници свега нећемо о том говоритп, нсторија је позвана да то прича, правда ће у њезиним лпстовима васкрснутн, а потомство ће бити обавеште- ( но о свему онако како је — оно ће знати најбоље какав је био генерал Ранко Алимпнћ. и оно ће га штовати и славитн. Наше је дакле да се поштено и искрено растанемс са човеком, који је целог свог века радио за ову земљу и овај народ, са човеком чија судба и живот беху тако тесно скопчани, са судбом и животом младе Србије Генерал, министар н саветник Ранко Алимпић рођен је у краљевиии Србији. округу шабачком, селу Накучанима 9. Марта 1826. године. Убоги његови родитељн Марко и Филипа Јеротићева да- ј

ду га у о-ој години у школу. коју н сврши у своме селу. Његов учитељ. а доцније прота лознички господиа Игњат Васић, видећи како се Ранко добро учи, посаветује му да се ода и даље науци, које он н учини 1838 године, кад је оставивши своју кућу отишао у Крагујевац и првдужио гимназију. Као син сиротних родитеља патио се он у Крагујевцу учећи туђу децу, а он државног ђачког благодејања, које је уживао као добар ђак, одвајао је он пару по пару те слао мајци у сежо, пгго је јасан доказ племеннтог срца које је у црсима тога дечка куцало. Године 1842 пошто је свршно -реторику и , буде као отлпчан ђак изабран за државног питомца, и одређен у Беч да изучава војене науке, — но несретни немири који се тада догодишг стали су на пут извршењу овога, те тако Ранко дође V Београд и продужи „појезију". Месеца Октобра 1842. год. ступн он у војску као редов. где се у свему тако отликовао, да је већ у Јулу 1845 год. произведен у чин оФицира и ађутанта штаба. Идуће годнне буде понова нзабран за државног питомда и оде у Пруску, где се све до 1852 год. бавно војеним наукама у школама днвизијекој, артнљеријекој, пнжнњерској н ратној; но сем тога теоријског рада нзображавао се он и практички код трупе. тако је н. пр. служио у гарди, затнм код друге пешачке регементе, код јахаће артиљерије и у Потздаму код хусара и стрелаца. Као главно му пак беше гепералгатабна струка, из чега је у рат-