Српска независност

бРОЈ 157 УТОРЛК 16. ноземвра. 1882. ГОД. ГОДИНД II.

ОРГАН НАРОДНО-ЛИВЕРАЛНЕ СТРАНКЕ.

ЗА ОГЛАСЕ РАЧУНА СЕ пгви пут 12 длн. иара од ркда, д аослв свакв игт 6 ог. за приооолано 50 пара дин. од ркда. Р/нописи шалу се уредмиштву, а претплата адтииистрацијџ „СРПСКВ НЕЗД32СН0СТ 2"РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НКИ.1АЋКНА ПИСМА НЕ ПРИЧЛЈЈ ОВ

^ЕНЕ :?Б2Ј: . «а годину 24 днн., аа по годвнб 1*2 дин., на чктврт год. б дин. 31 0СТ12Е ЗЕ2ЉЕ Н1 Е1ЛН1НЗНС11 22Т7272X7. ха годнну 30 ♦ранавл. на по годинх 15 «р. на чегерт год. 8 »р. 31 17СТРС-7Г1РСЕ7: аа годин7 16 ♦0р. 7 ванк- на по год. 8 ♦. на четврт год. 4 ♦. 31 СЗЕ :СТИЕ 1РЖ13Е : иа го*иит 86 ♦р4и., иа по годинк i« ♦?.. на •петврт год. 10 »р.

излази у београду П9РНИК01. ЧЕТВРТН01, и НЕДЕ/ђОI

. ХИЕЦХО^ 1

ррбдништво в адипчиотр4пија v кркп г. КоСТК црн0г0рц4 господса 7јнца бр. 7.

Управа „Дружине за иот= помагање Српеке Књижев= ноети*' обзнањује, да еу скупљачи дружинеког ор< гана „Сриске Независности" ови: 1. У Алексинцу, г. Ми= лисав Радивојевић , члан окр. суда; 2. У Аранђеловцу, г. Ми* лутин Ризнић, трговац; 3. У Бољевцу, г. Илија Стојановић, трговац; 4. У В л>еву, г. Манојло Нањевић. трговац; б. У Врањи, г. Десиот Баџовић; 6. У Рор. Милановцу, г. Мијај.ш Протић, свештен.; 7. У Ваичару, г. Живојин Величковић, иравоза= ступник; 8. У Жабару окр. Пожа« ревачког, г. Ђока Пантелић, писар онштине ракњ начке. 9. У Јагодини, г. Ђока Иетровић, правозаступ.; 10. У Краљеву, г. Јевта Сувочешмаковић ; 11. У Крушевцу, г. Сре« та Лазаревић; 12. У Крагујевцу, књи» жара Г. Боже Вуловића; 13: У Лозници Г. Тома Бошковић, трговац. 14. У Неготини. г. Дим. Машић, трговац : 15. У Нишу, г. Андреја Рајичић. терзија : 16. У Паланци (смедврев* екој) Стеван А. Цветковић трговац: 17. У Петровцу (окр По* жарев.) г. Рака Кукић ; 18. У Ирокунљу. г. Сава Нетровић: 19. У Рашкој, г. Станко Иетровић, трговац; 20. У Рачи (Крагујевач* кој) г. Мијаило Ивановић, свећеник; 21. У Смедереву г. Све» тозар Спасић трговац; 22. У Свилајнцу, г. Жив» ко Седларац;

23. У Ужици г. Милош Јеремић; "24. У Шапцу, г. Иетар Стев^новић: За остала места обзна* ниће се доцније, кад се буду добили одговори од „иодружина". Од Управе „Дружине за потпомагање Срнске Књи> жевности".

ДЕЛЕГАЦИЈЕ гхх Позпато је да обе иозовнпе кесаревине, Ауетрија и Угарска имају само три :>аједничка мниистра. Финансије, војног и снол.них посдова н да делегације, као заједпнчка екунштина. нлају само сатоа тројицом посла. Како смо се са мкнистром фпиансије, бол>е рекп е мпнпстром за Босву и Херцеговнну, нашим нријател>ем Каланјом. опростили, био би ред позабавнти се мало око његова два друга и њихових „откровеннја" иред пречншћеппм јавннм мњешем. Но заиан се надамо да се ту нећемо вигае еусреети с окуиапијом. Окупација је зараза, која је овладала свомколиком нолитнком ћесаревине, из ње та држава црпе своју сполну снагу, евој углед; ал из ње се но њој разплазн и нова, велика немоћ. Где год заболи у делегацпјама, ту ћеш ваићи на окуиацију; онаје г узрок стју штети, Л у себи шта ј' оаета с ? Она је Ахилова нета ћесаревине; уираво не толико нета. него оструга, мамуза; саио што је та оструга привезана наопако, жврк јој иде унутра. те што већма јахач мислп да мамуза бесву бедевију јавпога мњења. све му се дубл.е забада гкврк у ногу, бол је све жешћи. а он се не сећа да му нема друге помоћи него—екинути остругу и уступитн је другом који ,је неће наопако привезати. Колнко, међутин. вреди контрола делегација. кад влада ћесарева хоће да је изигра. то ее показало јаено у седници угарске делегацнје од И новембра т. г. Делегат Свлаћвја нребацио је Андрашију што је допу стио, да се оних 60 милиона Фор. што су их делегације 1878 г. одо бриле влади, утроше па окупапију, и ако је уг. делегацпја решила, да се тај вовап вп по што нс сме употребпти па окупацпју. На то ус-

тане гроФ Јулије Андрашија и рече да то није тако бнло, но да се она забрана сматрала као личио мишл>ење извештачево и он, Андрашнја, није на то пристао. Но ту је био и тадагањи и садашњи извегатач Макса Фалк, урсдннк „Пестер-Лојда" и он пзјавн Апдрагаију, да га је изиеверпла иамет. Она забран* није била лична ствар извештача. него регаење одбора, примхено у пуној седници делеганнје. Но како то није био посао делегаппја да замери владп гато је оних 60 милио на потрогапла нротпвно регаењу, псго је то трсбао учннпти рачунски одбор п главна кцптрола, а ова то ннје учинпла, то делегација внше не може за то очтужнватн владу. Но томе се види, да су делегације само па то позване, да олобравпју трошкове, а ве и за то, да их не о^чбре, осим ако на то иристане мимистар, као гато је ономадпе приетао војни мннистар, да се нз трпшкова за окупацију изоригау 100,000 Фор. гато је храна иојевтннила, У војепоме буџету искао је мнпистар Билант-Рајт на утерђења у Ги-шцији. неколико милиона више ванредног трогака, него што би то по првашњем плану за то утврђење требало. Делегације су тај сувигаак одобриле чим је миннстар изјавио да су та укрепљен врло журпа. Сви еу ралумелн да се та места журпо морају укрепптп — против Русије. У оиште се овом ирпликом у делегацијама могао опазитп велпки страх од Русије и велика брпга и пажња, да се Русија нп једним случајпим изразом не увреди. Тај страх н та пажња дотле је дошла, да се једном делегату у ауетрпјској делегацијп прост извегатај о мирољубивом Калвокијевом разлагању односа према Русији чинпо претеран. На пзраз извегатаја, да је руски цар увек ноказивао своју мирохубивост, _и ако су поједине и пролазне појаве у нолитнци пзазвали претерапу зебњу", примети делегат бар. Скрпнци да би тај израз ва.Ђало ублажпти, да се Русија не иаће уврећена. Боже мој! Ала су баш кукавнце тн Аустријанци ! Нека погледају на напредњачку скупштину, која је мало жешће нападаје свога Мите Ракнћа па Руеију са задовол.ством јуначки примнла, па нека се стпде свога страха! Да смо чиалп да су Аустријанцп таке песмелпце, не бисмо викад ни спрегахи с њима!

Но, збиља, лд куда тај страх ? Од Русије јамачно не нрети озбил. на опасност да ће се нарушити мир, јер опа има посла с унутрагањим устројством. Фрапцуска јеу мисирској прилици показала да још није готова за велику акцију. Немачка је сретна ако је оставе на миру. А Ауетрија ? Опа се бојп, она не таји да се боји. а ко се боји тај не тражи кавге. Та пије ли и сам највећи русождер, нзвегатач одбора за спољне послове у уг. делегацији јеврејин М. Фалк, спомињући мо|ућност рата с Руеијом пзјавио ово исто гато је рекао Дербија на примедбу, да мора. та пре та после, доћи до рата с Руспјом! „Ошаја желим — после". — Ако је то иекрена жел.а најжегаћих протпвпика Руснје, онда онп то исто желе што и Русија. јер она ће бити у толико спремнпја. исто као и њепе по прилици савезнице. што доцвије буде догало до рата. Одкуда дакле тај прерапи зтрах од Русије у Бечу п у Пегати? Јамочво само од немирне савести, од окуаације. Они знају. д^ они нпти су извргаили. ннти хоће, нити могу да пзврше онога посла у Боспи и Херцеговинн што нм га је Јевропа поверпла, па ее боје, да ће се једног дана занскати рачун. А како је Русија по нриродп пајнозванијп чувар јевропске повере, јер се примл>ени задатак тпче народа, који је по крвн сродап са народом руским, то највпшс и страхују од Русије. Извештај минпстра спол>инх цослова, гр. Калпокпје. тиче се на два места и Србије. На једноме месту овако рече аустро-угарскп Ппроћанац: „У погледу Србије могу, као гато је истакао и г. интернеланат (Др. Пленер) са задовод>етвом изјавити, да је њепо понашање у последњој крнзи (бос. херц. уставак бпло сасвим лојално и правнлпо н да се тамо јога и сад жели тесна веза с Аустро Угарском ; но да има и така партнја, која је непријател>ска зблнжењу Аустро-Угарској н ради нротив тога. то је цела пстина, но та тежња није окомл>ена нротив ближег односа према Аустро-Угарској, него се то тпче у стварн личних интереса. Може да Се у многогл случзју мржња на АустроУгарску на то употреби да се дпуги сруше и да они сами опет дођу на владу. Не може се порећп да је скоро бпла у Србијн латентпа (ирнтајана) мннистарска криза, а можда још сад постоји. У ком ће