Српска независност

1 хоћете ли да небуде о°е крајњо<угж, т. ј. да се не тражи продаја хлеба ■о хотелима као и по свима меанама и то по такси, треба учинити — бар доие данашњи закони пуноважпо посто* је — да се хлеб продаје по такси по пекарницама, па ће онда битп и мирна крајина н онда тек биће оно, гато је г. Гарагааннн казао: „Смисао закона несме нико извртати"! VII. Кад овако стоји закон према законима — а смемо јамчити да смо верно цитирали сва законска наређења — онда нам се намеће само по себи питање: шта ваља према томе да урадн министар г. Гарашанин, а шта опет наш општински суд н одбор , ако Министар не уради што треба. Ми *«слимо да г. министру ништа друго неостаје него да опозове оно своје регаење од 11 Августа 1881., па да нареди, да ивд. опгатина продужи и даље одређнвати таксе хлебу, као што је то и до лане чинила, а чисто је немогућно и помислити, да г. Гарашанин неће хтети увидети погрешност разлога тог свог решења. Нехтедне ли г. Гарагааннн ову ствар да расправи и да је изведе колико направичан толико и на законит пут, нага опгатински суд нека на основу тачке под 15. члана 25. општинског закона одреди таксу хлебу, то да иубликује с тим, да према тачци под 2. и 4. §. 372 казнит. законика сваки има нрава, да по свнма меанама — па разуме се и по првим београдским хотелима — да тражи н кунује хлеба, а ако га тамо ненађе в то по одређеној такси, да има права да тужи сваког таквог меанџију или хотелџију дотичном кварту, па ће исти бити иовучен на одговор и кажњен. Ако опгатински суд овско узрадн и ако београдска публика тако поступи, били би врло љубопитни да видимо: која би то полиција била , која би тужиоца одбила од тужбе и неказнила меанџије или хотелџије било што немају хлеба па продају , било штога продају ненечена, било најпосле што га продају чреко таксе. Но било би јога куриозније, кад би министар г. Гарагаанин такав постунак полицијске аласти одобрио, јер тада би још бол»е засведочио, да ни при изрицању поменутог свог решења од прошле године није водио рачуна о постојећим »аконскнм прописима. Истина прнзнајемо да смо у овом нашем излагању били строги. али та строгост недолази из наше рђаве намере. него је последица неумитности саме логике а ствар је опет била од толике важности по огромну масу нашег стаетубове од камена зидане. Озго су гвоздене греде метуте и тако је ово сад вечита творевина. Преко њега иде пут ј Прокупље, Куршумлију. Нреполац, Приштину и Косово Стубови су били, кад смо освојили Ниш и земљу. Оно друго еаграђено је после (за време министровања Ранка Адимпића, као мин. грађевине). На тај крај преко Мрамора. пошав с леве стране од Мораве, преко Суповца насртала је нагаа војска прво 1870 год. п долазила до Мрамора. На том су крају и саветници у шатору Абдул Керима — нашли пут за у Србију последњи свој пут, који неће више ннкада учинитн јер судба н срећа оружија решаваће се сад иза одмакнутих грапица Краљевине Србије, на Косову и на Овчем пољу иза Скопља

Кад пак на север од Виника погледамо — имамо догледа само толико, колико топ обично баца. Свуд у наоколо су, као зид, брда, висови — стара грапица наша поврх села Каменице, поврх Матејеваца па даље на Грамаду (истоку) и на Катун западу) поврх Топонице. Г1ред нама је Камении/г ! То је опо село, пред ким је Синђелић, војвода реоавски, са својом војском славно иогинуо.

новништва, да вн смо пожалили труда да ову ствар гатодубљеи што свестраније проучимо, па да је нагаој публицн у њсној нравој сугатини пред очи стави 10. А на закључку овог нагасг излагања неможемо и да опет неухватимо се са „ВиЈСАом" под руку иа тако заједнички не подвикнемо: „Од невешта и гора плаче". дописи Смедерево. 17. Новембра У 156. броју „Нидела и иечатан је одавде један врло китњаст донис односно избора: кмета, и два члана оишт. суда. „Наиредни с орган, хвалишући се „сјајном иобедом" прнликом изоира, сдави : „непомућену евест народа, и знатну већину" којом су изаОрани њихови кандидати, до неба дижући снагу и јачину „нанредне" странке у Смедереву!!... 0 снази „нанредне и странке у опште, а у Смедереву на посе, нема се готово гата рећи. Сваком, који иоле ирати дневне иолитичне догађаје, врло је добро познато: да је то странка, која никаквог ослонца у народу нсма; странка, којој је прогалост и чија су дела у историји црним словима заннсапа; така странка, којој је живот пидобан сухој болести, може се еамо крнарити разним лекаријама од данас до сутра, но којој је смрт — неизбежна! Она већ чује потмуле звуке мртвачког звона! она већ< види мртвачка кола, на којима ће се и последњи — смртни — оетатци „нанредне странке и својој вечној кући однети! она всћ види камену стену са натнисом: п овди иочивају остатци напредне странке"!!... Једна мала промаја, Оолест се погоргаа!... лекарк дижу руке!... БаОе прилазе!... врачањс н Оајање наступа!... но све — заман!... болест све јача и јача!... последњи ропац ту је!... и живот „нанредне^ странке угаси се за навек!!!... О таковој политичној странци нијевредно пера умочити: и ако се -напредна~ странка у лицу њеног .гиздавогоргана „Видела„ својом јачином. ^свеганогаћу и , „отвореним - , _часним и и г погатеним- радом, праћака, као гато је пример -славна победа у Смедереву" инак она је неепособна за сваки политички рад, за све гато је искрено, часно н погатено; њена су дела нрљава. то нам сведочи њена прошлост и садагањост. срества и начини које она употребљује у борби протнх својих личних и начелник непријатеља; једном речију, странка, која користећи се положајем у којим се налази, готова је на еве само да сузбије стреле -безобразног јавног мнења^ које су на њу праведно и из искреног патриотизма упсрене. Каменица је припета. само брдо, које је нешто одрто те се камен види и с тога се ваља да и зове тако. Куће су густо озидане, као у каквој чар-> гаији. Има малу црквицу, лепу повелику (нову> гаколу. Земља (плацеви) у селу врло су, веле скупи. Тамо су села већином у гомили. Виће да су их Турци сагаорилн. Нут са внсова одмах над селом води правце низа страну. Негато источно јесте село Доњп Матејевци, мало даље Горњи Матејевцн сва ова села и њихова околина јесу — све самп винограАски аредели. Чувена и боља ^нишка вина" ту роде : ту и у Сићеву. Кад им лоза свој племенити род нс донесе, у њих је неродна година. Они од винограда живе. Али и има добрих газда. Почев од 50 дуката, па до на 700—800 дуката може по неки да узме за виио на годину. Не дај Боже, да им Филоксера (чокотна ваш) дође !.' Измећу Каменице и Доњих Матејеваца ина једпа пупчина, једна обла коса, сва виноградима засађена коју од Матијеваца одваја једна прилична омчита јаруга, а амо пут Ниша и Виника благо се спушта. То сс зове Чагар. На њсму је био Синђелићев шанац, на њему иогиОија и ту је сиоменик, Јшји с једне стране на танкој мермернојтгаочн, Нишу оОрнуто, носи натпис :

Пијс вужно госнодо, иза, нзнад, испод и иснред „Видсла", да се иравдате: како вас је изненадила нотица у броју 154... „Сриске Независности и , 0! ми вам иотпуио всрујемо! ми и овом ириликом недођосмо на биралиште видећи срстства са којима се ири изоору служисте, јест господо нисмо преступили светињу нрага, кога ви тако охоло н на наЈгруОији начин газите!... и ви госиодо одржасте иобеду — „сјајну" иобеду која се само пожелнтн може, н која вашој само странци на „част служити може ! — Помислите, молим вае, Смедерево, које нреко хиљаду парееких глава броји, изаОра сеОи за преседнмка л знатном већином" Јанаћа Костандиновића, са 81 ■ словом осамдесет и Једним гласом!!.. није ли то, молим вас, „сјајна" иоОеда, није ли то Л велк:чанствени > * иризор за напредну" странку ! о *етрога о тогев!... Кад се узме на раОош н то : да овдн постоје пет надлештва и нреко 20. натролџиЈа, онда можете мислити : који су и какви су сви ти л нрви- и „најодличнији ~ грађани овдашњи!.. Званична Исправкал Српска Незавнсност и у своме 161. броју на страни 027. у Оелешци иод насловом : „ Виделовачка ааконитосг^ , изнела је : као да је пре нсколико дана управник вароши Веограда иозвао к' сеОи овдашњег грађанина г. Николу Сиасића, тргивца, и саииштио му преноруку госиоднна Минис^ра унутрашњих дела, да као писланик вароши Београда дође у Скунштину или ин;1че да нлати казне 1000 динара.. . А осем тога и то, као да је управник Спасића сав.товао, опомињао да иде у Скупштину и т. д. У интересу истине, управа вароши Београда овим даје на знање : да је цела ова белешка гатампана у „Сриској Независности 4 * од иочетка до краја про^сто и т '-ндециозно измишљена; јер, ннти је управн. к г. Спасића иозивао, пити му је што саопштаво нити опомињао, и најзад управник са г. Спасићем не само пре неколико дана но и иначе никада није имао никаквога разговора о овоме што се у тим новинама неистинито износи. 25. Новембра 1882. године 18.036. Из уираве варогаи Београда. БЕСТИ ИЗ НАРОДА Из Рашке јављају нам, да је тамо о новембра био изОор једног члана онгатинског суда и четирн одОорника. Право гласања имало је њих 65, а на збор је догало само 29 гласача, дакле мање од половине. У овом изОору либерална пар,Војводи Стевану Синђелићу н његовим неумрлим јунацима славно палим овде 19. Маја. 1809. нападајући Нпш с . На противној страии плочо, селу оОрнутој стоји : -Књаз Милан М. Обреновић IV и његова храбра војска покајагае их 28. Декебра. 1877. освојивгаи Ннпг. Плоча јс са судланице танка, од бела мермера, и усправо узитана ујсдну цигљену цодзнду. Ако се не узгледа, скоро ће пасти. Све је обграђено летвама и обухвата ограда око 1—I 1 /« квадратни фзт . И ако ое ово може сматрати као на брзу руку днгнут споменпк, други Ои могао бити већи, Оар као рецимо она чесма на великој пијаци или тима подоОни споменицп, обелисорп, који неће зубу времена тако лако подлећи.

тија није учествовала, осим њих десеторице, који су оиштинским иандуром позивани. Узрок овоме неучествовању у избору овај је: „виделовачке" вајне иристалице, кандидарали су били нек<»г илана Мннића за члана онштинског суда, а за одборника неког Антонија Поповића. Први је осуђиван због преваре и општински суд издао му је пре неког времена уверење, да не може нигде бити сведок, што је сумњив. Другоме је лапе као члану општинског суда, издао збор оиштински неиоверење ћз разиих узрока. Па кад је либерална странка видела, да п виделовци а бпрају за кметове и одборникс људе који по закону то не могу Оити, она није хтела участвовати у изОору. Две „виделовачке 1 * пристал це, тога дана огласе за изаОране један самогсеОе за одОорника и Минића за члана општинског суда Овај њихов иоступак иротиван је закону, и одОор оиштински држећи се закона 7. цовемОра поништи тај незакони изОор, ио жалОи неких грађана, те наре и нов изоор за 10 новемОар, и на том изОору Оио је изаОрат за члана оиштинског суда Никола Петровић оОућар, а за одОорнике: Видосав Кнежевић, Алекса Миловановић трговци, и Велизар Ноповић учитељ, од којих само овај иоследњи ненринада ни једној иартији , а остали су сви лиОерали. А за четвртог одоорника Оиће ужи изОор измсђу Станка Петривића лиОерала и Алексе Јовковића, који до сада неприпада ни једној партији. На овим изоору су „виделовци" сасвим ирипали. Они иоред свих напора н Оушкарања нису могли ни једног свога каидидата да иритуре. Око изОира највшие се заузимао _виделовачки - коловиђа ЉуОа Јаковљевнћ ирнвремени телеграФиста. Он је оног дана, кад се је треОао да изОор оОави, начинио од своје канцелариЈе „внделовачки" састанак, разашиљао на све стране своје улаке и скуиљао -виделовачку теваОију скрнљену од ирактиканзта, латова, слугу и шверцера. Кад се теваОија искуиила, затворили су се у канцеларију телеграФску и ту се саветовали, а људи који су дсиеше н иисма доносили нису од момака у нутра иуштани. и тек пошто су _виделивци- свршили свој договор, слао је ЉуОа евоЈе момке, те су људе молили, да деиеше и иисма ио но во доносе и предају. Али иоред евега т.»га „виделовци- на изоору нроцад«)ше. Тај пораз прави је удар за ЉуОу телеграФисту, он је сада сасвим изгуОљен и невесео, као да је Ората и.ЈгуОио, к >ме је нисарство среско извојевао код Гарашанина, Оар такб се он ире хвалисао. ЉуОа није хтео нн денешу унрављену „Сриској Независноети - да ирими, у којој су овд. грађани јављалн резултат изОора. Депеша ова није пишта садржавала у сеОи, што Ои телеграФИсти дало повода да је на основу закона ие прими и не отирави куда треОа. Али _виделовци- терају свуда своје ћеФове, њих се слаОо закони тичу. Међу _виделовачке 1 ' присталице спада и ђумрукџија Рашки. Он издаје државне зграде Оез кирије, и чини севап са државним доОром. Тако је пре пола године дао неком старцу и Оаби стал у државној згради за севап. сигурно за то Око споменика су виногради. Шанац, је морао Онти велики. Кажу чим се дубље копа — наилази се на кости. костн јуначке. Стевен Синђелнћ није Оно указан чиновник. Јунаиггво га јс узвисило до војводства. Рођен је у селу ГраОовцу, срезу ресавском окр. ћупријском. Кад Дахије посеку 1804. год. оОоркнеза Петра, у ког је Стеван био млађи, — власт пређе на Стевана и он се као старешина борио — по оиису у _кнежевннн Србији" — Јасењару на друму између г Купрнје и Свилајенца и сузбио Турке у Иупрнји са Кривокућом из села Марковца (смедеревског), а Кривокућа, који је био добар јунак, погине, но са сриске стране и од српске пушке. Народ (војска) зажали Кривокућу и сваки узев по један камен баци на једио место с клетвом: _Проклет био ко убл Кривокућу!" 1,наставиКе се).