Српска независност

.-(5.

" "Оје Јтра-^е.ште цел^д^ Г цд

ГОДИНА II.

6^63 чтс\кљи-,ЛЦ'Зем^ис)1Л'1 ОРГАН НАРОДНО-Ј1ИБЕРАЈ1НЕ СТРАНКЕ.

32Н2 31 :?52Ј7: п I ГОДИНУ 24 ДЕН., НА ПО ГОДНЧВ 12 ДИН., ПА ЧЕТВРТ ГОД. 6 ДИН 81 ССТ1^2 Б2ИЉ2 21 211212СЗ:2 СС27СТ2ЕГН1 годину 30 франака, на по годннв 1б Фр. на четврт год. 8 «р. 51 17СТРС-7Г1РС27: В1 годнну 15 фор. V ванк., на по год. 8 ♦. на четврт год. 4 Ф. 31 С32 ССТИ2 1РЖ1В2 : на г0 1инг 36 фр»н., НА ио године 18 *р., на четврт год. 10 ор.

ИЗЛАЗИ У БЕОГРАДУ ттт четврш«, * недељви •.2З:.А. ГЛ;2^Л;О^Е УРЕДНШЈСТВО Р. \ДиИННСТРАЦВЈА V ел .П г. Косте Цр јогорца господска удица е?. 7.

ЗА ОГИАСЕ РАЧУНА СЕ: првн пут 12 дин. пара од реда, а нооле свакн пут 6 ПР. за припослано 50 11ара дин. од реда. Рунописи шаљу се уредииштву, а претплата адтимистрацији „СРПСК2 223122СНЗСТ2". рукописи це врађа.1у се. нвпдађена ппсма не примају ОВ

поаив Управа „Дружине за потпомагање сриеке књи« жевности", на основу чл. 12. друштвених правила решила је: да се ради иостижења друштвених це» ли распише друга унла» та на издате удеонице са но дванаеет динара од сваке удеонице. Ова уила< та има се положити нај> да.ве до краја Јануара 1883. године. Г.Г. удеоничари из Бе< ограда иредаће уплату друштвеном благајнику г. Јакову Туцаковићу на ње< гову привремену иризна« нпЈцу. А. п.п. удоопнчарп из унутрашњости Србије могу унлате предати сво« јим нодружинама, од ко< јих ће добити нривремене нризнанице, или неносредно нослати благајнику поштанеком унутницом. 26. Иовембра 1$83. год. Бр. 4. Прелседник Упераве А. Васиљев1гк. Благајник Јаи. Туцановик. Члан и деловођа Ђор. Ж. ЂорђевиА, СКУПШТИНСКА АДРЕСД Кад се год пређатњих година састајала пародпа скупштппа, она је имала то добро својство, да у себе привуче сву ону гасовиту струју, која се у земљи преко годипе накуии. Ту је бивало кад живљег кад слабијег трвења, али га је свагда бивало. Земља је обпчно с нажњом и заузетошћу нратила рад својих застунника. распнтивала за њихове говоре, њихове гласиве и њихова закључења. А кад се скупштинска дворана затвори, у зсмл.и опет завлада тшпина. Свакн је гледао свој посао, очекујући, да ће прва скуп штипа, која до1>е, пооравити или измеиити опо, што је још за ноиравку или измену остајало. Живело се у доброј вери и добром надању; никад иије наступила клонулост ни малаксадост. Но сад као да бива сасвим другчије. У мссто да скунтнна прима у себе разне гасовиг е струје, те да их регулише, она, >тив. иушта из своје средине

по земљи незадовол>ство. раздраже ност и узрујаност — немоћна да и шта темељито расирави. уреди и унути тако. да јавно мишљење по: стаје сваким даном све хладније ирема њеним раеправама н одлукама. Отуда је, што је земља постала сасвим равнодушна прсма садашњој сесији народие скупштине, не очекујући од ње нн намирења својим нотребама, ни лска својим бољама: да, не само што од ње ништа неочекује. по, напротив. изгледа, да зебс н боји се каквнх нових изненађења њепих. Изгледа, као да и сами данашњи скупштинари то увиђају, пакадизван теснога круга нристалипа данашње владавине, ни од куда пе добију одобрења у своме иравцу. но, напротив. на свакоме кораку своме сусретају строге и тешке оI ј упи», пш| кап На алт—рвшпли, да сами себи издаду свсдоџбу, да су ; на најбохем путу. Такав нам утисак производи адреса, којом су се они 9. ов. месеца одазвалн нрестолној беседп. Шта тн ту наша скуп| штина до сада није посврншвала, каквим ли благодетима није она до ј сада земљу усре1>ила! Читајућп папегирик, који носланици сами себи ј пишу, иорао бн сваки добар Србпн Ј пожелети, да им се мандат бар још за три годнне продужи, те да могу ; довршити мнсију, што све н свакога мон;е да усрећи: али за такво нродужење могао би гласати само онај добар Србин, који би 19 октобра 1880 г. био заспао, на се 25 новембра ов. године нробудио. Но на жалоет наших скунштннара ево гдс бирачн нису то времс нроснавалп, већ су будпо нрагилн кораке својих нуномоћника! Догађа се, да скунштнну, но сврј шетку љене трогодпшње нериоде. влада окади но којом нохвалном речи, колико да се народни застунници имају чим представити својим ; бирачима, кад се у средину њпхо' ву новрате ; али не.ма случаја. да они, при растанку своме, самн себе каде и хвале, да сами себи нздају сведоџбе. То се сад нрви нут до годило, од како се наша скупштина као законодавно тело састаје. Слушајући наше „отце отечества" они се „свесио" одзивају престолј пој беседи; онн су тегобама „огвој рено у очи иогледоли". И благодарећи ваљда тој „свести" и тим „отI вореним очима", они су, у слози о [ владом, „све тегобе сретно отклони | лн". А то ће рећи, да су кредит земаљеки, који су, кажу они, затекли

пеуређен и ненодигиут, уредили и подигли; да су „терет железничких обавеза" са земље скпнулп; да су укинули капитулације; да су успе ли у трговачким уговорпма ; да су све гране нашег државног жнвота преобразили; н да су са уставних нрава грађанских дигли непровпдну копрепу, која је, кажу они. на љпма лежала. Кад би наши ,.отци отечества" имали нимбус и моћ, да. као нека да „свети отци"\изричу верозаконске догме. у које сваки правоверни мора безусловно да верује, ми бисмо ћутали; али како радња наших „отаца", како оних, који су у свети народни дом ушли са апсолутном већином својих бирача, тако и оних, који ту седе са два и три гласа бирачка. подлежп оцени и крнтици јавнога мишљења, то ћемо узети слоСоду да им рскпсмо, да у своти пасажу њиховог акта има толико погрешака. колико има и поставака. Ако се кредит земаљски подиже скуппм зајмовима. онда сте га ви. господо посланицн, заиста и поднгли, одобравајући све зајмове. које вам је цодноспла влада вашега правца. Но жалимо што морамо одмах додати , да за гаке скуие зајмове нити је влади требало много мудро сти да их наће. ни вама много труда да их одобрите. Ако под иређашњом владом и скупштином „није бпо ни један купон нлаћен", било је илаћено око пб милиона дуката :;а ратне набавке на страни: а за држг.вни дуг и спољпи и унутрашњи. бејаху и влада и скупштина на најбољем путу да га регулишу. То би ншло много сигурније, него што иде у вас, и ако неби ишло тако брзо каоштојевас „иолитика таштине" навела да верујеге да може тако брзо ићи. Но ево сте вн са вашом владом већ исцрили сав лутријеки зајам . а државни дуг нпсте опет сав иснлагили: реквизиције нисте ни V трећину намирнли. Оспм иострадалнх урату округа. којима се реКвизиција иочела нлаћатн још под нређашњом владом. сва Шумадија стоји ненамнрена. пзузев вал.да само оне наше суграћане, који су од нонлаве пострадалп. међу које, на равно, спада н ваш Вучетић. А кад државни дуг стојп још неисилаћен, а зајам који сте начинили да га исилатите. налази се исцрпен. - онда можете лн „свесно" рећи. да сте кредит земаљски уредилп н поднглн? Та внднте ли, госнодо скупштниари. да писци ваше адресе нису ни мислили, кад су ону самохвалу у ад-

ресу увелн, а ви. опростите нам слободу , нисте знали нп шта сте подписали. Још ће требати земљу дубити, сејати и конати , још ће требатп која добра жетва, па да ми смемо „свесно" рећи: „кредит нам је уређен н подигнут^. Ви сигурно ни сами не верујете, кад кажете, да сте „терет железничкпх обавеза отклонили". Ено Бонтуа осуђена као варалице на пет година затвора! Мнелите ли, да вас кривимо за то? Не. Свака влада може пасти у руке неваљалим људима. Ако је она учинила све што људска смотреност налаже учинити. ј да нзбегне ненрплике , нека јој је нросто,- али је лн влада то учинила, кад је вама уговор са Бонтуом на одобрење поднела. кад вам јеуговор по днела без предходног конкурса, уговор довољно неодређен, замршен, са свима гарантијама за Боптуа. а без довољних гараитнја за Србију? Јесте лн. ви госнодо посланици, свима тегобама заиста у очп погледали кад сте уговор црималп, кад се катастрОФа догодила. кад сте иренос сједнога друштва на дру10 одобравалн? Да ли отворено у очи гледате тегобама и данас. кад се железнкца гради. како се гради? Да ли сте запитали владу, је ли се ново друштво саставило, колики му је капитал. колико је од тога капитала у грађевпну уложило. или је можда подиже само у онолико, у колико прпма новаца из наше државне касе на нме годишњипе? Како стојимо са дугом масе Бонтуове, н да лн пемамо узрока бојати се још какве катастроФе железничке? — Кад све то госнодо посланшш. на чисто нзведете, онда ћемо вам тек вероватп, да сте свнма те: гобама у очи ногледали и терет жеј лезничкцх обавеза са земље скинули, а догле донустпте нам да верујемо, ( да вршнте врло лак н незаслужан посао. Нн мало боље не стојите ни са успеекма у трговачким уговорима, са којима упоред иде и укидање канитулација Још 1868 године Русија се одрекла канитулација, а кад , је трговачсч уговор закључен <•' "нглеском у п четку 1880 год., онда су нрестале капитулације и за ову државу да вреде у Србијп. Главно, што јг данашња влада од тога времепа нривреднла. то су уговори закљученн са Аустријом. Тајна владиних успеха у овнм нреговорнма своди се на ону познату основу: ако ви нећете онако како ми хоће мо, а ми ћемо како ви хоћете. Ко