Српска независност

ру своје моћл, од користи, да види Орбију сиажву изнутра и споља, парочито што се нада да ће даиашн.а срнска политика нријатељског и упоредног корачаља са АустроУгарском битн дугог века. Ми, завршује Пест. Лојд", немамо узрока нлашити се од Србије са јачом н уређеном војском; но свакако мо1у настуаити прилике у којима би аре моиги нешто од таке Србије очекивати". ФрајбриФ је дакле издан нз Будимиеште и сад , без сумн.е , неће се ни „Скупштнпа" много устезати да усвоји предложену реоргапизацију војске српске! Ми ћемо се првом приликом ва тај ♦амозан Лојдов чланак још једаред вратнти. — Из Загреба јавл.ају да је ћесар аустрискп нотврдио пзборни ред за бпвшу Крајину. Изборе ће расписати хрватски бан. — Оног дана кад су аустрпске власти нодигле па вешала великошколца Оберданка, који је за време тршћанске изложбе спремио бомбу за ћесара, демонстриралн су италијански другови Оберданкови па свима пталијанским универзитетима против тог аустриског варваризма. Т>аии су се у велпким гомилама скупљали пред аустриско носланство и пред аустријским конзулатима и ту је иало најгрознијих речи нротив Аустрије. Италијапска нолнција учинила је слабачак покушај, да тим демонстрацијама на нут стане, но како се народ листом бегае придружио ђацима, то је полиција најзад нашла за добро да се патраг новуче. У Аустро-Угарској су ти иојави немпо утисак произвели, парочито кад се дознало да је тога дана у престолнпци Италије учињен атентат на еамога аустро-угарског посланнка у Риму, који се само чудним случајем снасао од намењене му каменице. — Ти иојави као да не говоре „ јаспо и гласно * за аустро-италијанско при јатељство! — По нетроградским вестима нре;елиће се ових дана руска влада(ачка иородица из Гачина у Петроград, гдс ће од сада стално живети.

ЈЕДАН ЛИСТ из енглеске парлаглентарности. После Фебруарске револуције, нише Лабуле у предговору своје историје саезни држава, ја сам захтевао од мојих • њига оио што оне никоме не одричу оји их чита без страсти, а то је: утеу и савета. То јс правило моралне хиијене које писац преноручује паметним чудима кад догађаји преваре њихова чајмилија и најзаконитија очекивања. На место да се човек љути боље је •лушати озбиљан и беснристрастан глас ирошлости. То је и нас побудило да у овоме лнсту изнесемо неколико догађаја из енглесог нарламентарног живота, у уверењу ла ове поуке прошлости могу бити од ористи садашњости. Ти примери показаће нам, како неспоообност на влади доводи народе до пропасти; како се сама народна иреставниптва троше кад неслушају глас разума дећ глас страсти ; како су поједипи увиг,авни људи одма у почетку предвидели посљсдице, али да је скупштини и влади требало седам година тешких искушења, док је увидела да је земљу у не срећу увалила, што је јамачно и изазвало писца те је написао ове значајне ре-

— Из Лавова телеграФишу бечким лиетовима, да еу 15. о. м. многи руски офпцири еа једиим геиералом на челу отнутовалн у Румунију. — Рускц носланици: Лобанов из Беча, гроф Орлов из Шриза и Сабуров из Берлина добнли су из Петрограда заповест, да се неодложно представе цару. Сви ти носланици већ су се кренули за Петроград, где ће у једно и исто време стићи. — Руски пуковник Всеволовски, који је аташпран кнезу бугарском, отпутовао је у киежевој мисији у Петроград. — У маџарској и немачкој незваничној нреси сумњиче гро^а Калиокија да симнатише с Руснјом и захтевају енергично, да су се одузме управа спољних нослова монархије. — Аустро - угарски посланик у Парису, гроф ВимпФен убио се 18. о. м. око 10 У ј часова пре подне. Узрок самоубиотва је ненознат. Претрес кривице Алексе Ђ. Попо вића и осталих пет другова му. ЗБ0Г ФАЛСИФИКОВАЊА РККВИЗИЦИЈОНИХ ПРИЗНАНИЦА. (20. ДЕКЕМБРА ОВ. Г.) Наши ће се читаоци интересовати да дознаду што више н опширннје о овом претресу с тога и доносимо га опширније, ночињући са оним делом оптужбе државног тужиоца г. Дим. Маринковића, који се на Алексу односи и из кога се внди јасно саучешће његово у тој кривици- л На име, кад је Иериша д^шав у Београд, видио, да му комисија неће признанице да одобри, што се сумња да су ♦алзиФиковаве, и кад је то чуо од самог г. министра, он је писао Алекси Т>. Поновићу трг. из Ужица; који се за онда у Бузијашу находио, а кога је он за ортака Вучићевог, па потоме у овоме послу и за свог сматрао, да дође у Београд. Кад је Алекса дошао у Београд, н кад му је Периша казао у чему је ствар, Алекса је тада и сам ишао у комисију која прсгледа реквизиционе признанице, да, као што Периша вели, ради и настојава да се оне одобре и исплате. Ту у комисији чуо је од члапаг. Крсте Петровића да су нризнанице враћене г. министру као сумњивс. Тада је Алекса као што и сам каже, ишао два пут г. министуу ради ових иризнаница, но, вели, не да настојава да се оне плате као што Периша вели, веК да види за што се неалаГгају и због чега се сумњау истинитост њихоеу. иа и то /е, вели, чинио само с тога, што га је Периша иреварио. да је његову фирму аотиисао на меницама аи 40.000 дук. ц. којом су су• мом, као и са "6000 дук. ц. готовог новца тобож куалене ове иризнанице.

чи : „да се пред историјом никад не извињава народ који трпи на влади песпособне људе". 9. Јануара 1770. год. кад се састао епглески парламент, опозиција је узела у одбрану Американце н осудила нолитику енглеске владе спрам Америке. Но краљ Ђорђе III беше задахпут застарелим идејама о краљевским преимућствима, па на мссто да позове па владу шефовс опознције, он сазове министарство из својпх креатура, и за првог министра ностави лорда Норсна. Ово министарство остало је на власти од 1770. до 1782. и оно је оставило у историјн ту жалосну олаву, да је нод њим Енглеска изгубнла највише земаља и патоварила толико дуга, како никад дотле. Лорд Норт није био рђав човек, он није тражио ни популарности ни богатства, он је био од оних средњих духова који губе царства без п да помисле на то, да то бива због њихове неспособнобности. Он је једино тежио да угоди свом краљу, и то по својој слабости. Био је љубазан удворица, а грозан министар. — Конгрес американски од 1774, управио је адресу на парламенат енглески у којој је изложио све неправде које се чине Америкапцима од стране снглеске владе, и ту адресу завршио је овим речима : „Но ако ви и даље будете трпели да се вагпи министри лудо титрају са нашим правима; ако ни глас правде ни ирописи закона, ни принципи устава, ни савети човечности — не снрече вас да у залуд пролије се крв, онда знајте

Но да се остави на с»ану све оно ијто је Псриша раније шорио па иа, иитима, да је он са Ал«ром ортак, дје он Алекси кад је био^ Бсограду казао: колико је у ове пријанице уложио, и колика ће добит бити као и да је Алекса тражио од њега а ^обит с њиме а нс са Вучићем де.у всћ да се узме само оно, што је 1.^иша на суочењу са Алексом казао/ч ј. да је он — Периша — обећао јскси да добит ио нола дсле, и да је ^кса на то пристао, опет се и из сам( тога види, да ,је Алекса номагао Перши у извршењу овога дела. т. ј. да нр<арним начипом до нанлате ио овим ифавама дође за 1>бећану корист. Алелса се истина б^ни да он није анао да су нризнаницоалзиФиковане и да му то Периша нијеказао, већ да га Ц нанротив уверавао > ФалзиФиката ни Цједан мплионити денема; али кад се уане у обзир то: да ј-но сведоџби чланска комисије и чиновака унраве народ. за>1а Алекса тада гофио: да је он новце1у ову радњу улож^, да је менице за уо издавао, да ујовим уверењима нсаЦ ФалзиФиката ни а једну цртнцу, да^Ј: кад он сам нршаје, да се и у уир1ви зајма и код шисије сумњало у истјнитост иснрава, а да му је све то н г. министар Финације дао, кад он нриз!аје, да је т< иснраве имао у рука!а и бар нек< од њих и разглед\о и могао ви,ети да је и само шгврђење власт на њима руком Перишном исписанобило. а осим тога, да је I дометање ц»ара у некима било, тои кад не би ^ циФре од онако басносовне величињ биле, инак је сваки иоД наметан човк лако могао видети, ^ ту нису чита посла, онда се никако ^ерЈвати не 1оже да Алекса није са зањем Перинг у овом делу задржава« и помагао. Зам изговор његов. да је тсчшшо тобо; за то, што га је Перншаареварио, дј га је задужно са 40.000 др. ц. и акоје знао, да он ортак с њ^е није, даму нуномоћије на то издао\аје, показтје да Алекса у овом делу не 1вори исти!у, јер кад му је етављено *итање: за што се он одмах о томе извегио није «д ортака путем телсграФа, т велн, дј га је то толико пекло и у^емиравал«, иа онда не би због тога ^рао да ^де у комисију, н два нут кс самог кшнистра, он онда наводи за ;рок то, јца. се тобож бојао, да тим не :ујети нђтрагу овога дела, и ако он «а ннје могао знатн. хоће лн и бнти г ^-ве истраге. и ако је то врло сумњш важности разлог за човека који је ^пасности да се оштетн са 40.000 д. ц. А одговорЦегови на остала питања који се ника! не слажу са нриродним током ствари>ро на нрилику да он у уверењима ка је разгледао у министарству Финанси »није обраћао пажњу на циФре. и ако 1баш о томе била реч, да т. ј. у нснцтост уверења сумња због великих Цара; противурсчија у 1 одговорима и в-ање у лажн н сувнше јасно обелоданХ- да Алекса није у до| број верн ради^ад је по речима Пе| рншиним п настиао и да се ове признанице нсплат! Његова је гл^а одбрапа у томе, што вели, да није за. да су ове гфизпанице лажне. али^о је ли што знао или

да се никада не ко потчинити ни пристати да постанеаирвосече и водоноше никаквог министрни народа на свету". Ову адресу похв*о је у срсд енглеског нарламента лс1 Шатам стари министар : он је 20.1нуара 1775. нредложио кући лордова к нутем адресс замоли краља да опозјр војску нз Бостона. Своју беседу завр^о је овнм речима: _Ако мпнистри јдаље ирод>'же зло саветовати краља ^аводити га на погрешан пут, ја не1Нказати да је краљ издат, али тврдим ј је краљевство изгубљено. Нећу ка;»1 да ће мннистри својим радом ноколћти оданост народа спрам краља. али...'. Шатама потпома! ј е лорд Камбден. •гакође стари минисђ ц признат правнпк. .\ својој беседжзмеђу осталог казао јс : п ....прнродтт)ава човекова, неироменљиви закони »ироде. све је то на страни Американ*. Краљеви. лордови. народно пред^вништво све су то лепа нмена. којфено звоне, али краљсви. лордови н планици могу иостатн тирани као и ски други човек. С' тога законо је одУети се тиранији више њих као и тира!и једног човека. Једног дана. кад су шитали великог Селдена. у којој књиз»гоји забележено ираво на отпор тира1и ? он је одговорио: л то је био увеђбичај еНглески а <1бичај енглескн то закон за Енглезе и . Иматн ираво снрам 1атама и Камбдена није лака ствар. лако је одговорити им и надгласа* нх, нарочито када је скупштина сас^љена из не-

не, у недостатку при:шања, ни чим другим и не може доказнвати него околностима и дслима, која с.оје у тесној вези са казпеним делом, и из којих се по нриродном току ствари и догађаја очитује знање и зла намера једнога лица. Осим тога код једног овако компликованог дсла, којеје суделовањем више њих само и могло извршено бити не може се ни тралситп, да сваки од саучесника у свима оазама и нодједнако дсјствује, довољно је да је сваки од њнх ону улогу у таквом делу играо, која му је у део дошла. и по томе за сазнање нрестунности довољно је да се докаже, да је јсдно лице у даној му улозн на једном кажњивом делу радило, па је тиме доказана и зла његова намера. ако оно није у стању да нротивно докаже т. ј. да је оно при томе раду било жртва чије обманс. Г. Поповић се као што је речепо, трудио, да то докаже. али без успеха, пошто опо, што је наводио, не може се узетн за вероватно, а камо ли доказано. Што се пак тиче оне одбране Алексине, као да он није радио ни код комисије ни код мипистра, да се призна нице одобре и нсплате, не само исказивањем Перише, као главног кривца. но и сведоџбом оних лица у комисији и у управи народног зајма, код којих је Алекса ради овога посла био, и који је уверавао, да је ово ствар његоаа и да иризнанице нису Фалзификоване. Кад се свему овоме дода још и то, да је он управо и био узрок овој трговини са реквизицнопим признаницама, да су људи, који су у ову ствар умешани њему врло блиски бпли, да је са глазним лицима у овој недозвољепој и кажњивој радњи, као шго су Периша. који је прнзианице ФалзиФиковао и казначеј Алекса, који је те ФалзиФиковане признанице исплаћивао. и у писменом сношају ради ове. к овој подобној стварн ст >јао, онда је за сваког јаско — да је у делу овом и <>н — Алекса — учешћа имати морао. Но пре, иего што би завршнли говор на овом месту о Алскси Поповићу пека мп је дозвољено. да још коју проговорим о једној околности. Као што сам напред казао, Алекса се брани да му Пернша није казао да је овс признанице — уверења — ФалзиФиковао и Периша то потврђује , али да би се могло разумети као што треба ово Перишино држање према Алекси. ја молим еуд. да има на уму то, да је Пернша, у свнма овим говорима нава лично гледао да само Алексу сачува, и да је о ње.му само оно казивао, шго је сматрао и сам, да га ништа онтеретити нс може. 'Гако из исиита његовог од 2. Септ. т. г. М. 94. видн се да је Перпша чак и Вучића крио, због тога, што јс Вучић у заједннцн са Алексом. па да неби поред Вучића и Алекса етрадао. Оп је то чинио, као што сам у истом испиту каже. на молбу своје жене која Алексу воле и поштује као свога оца, и која му је говорила да Вучића н Алексу у иенитима својим не помнње, а ваља знати да се Периша <»женно 11. јула ов. год., да ни десет дана није прошло ноеле свадбе, иа је Пергша због овнх признаница дошао у Београд, и у Ивањицу се вратио тек 4. авг. а већ је 7. истог меееца био уапшее, па страшно тугује за женом. као што ее то види из његових

зналица. минпетарских удворица, страстних и покварених посланика, — тако вели један историчар. Опознција добила је 18 глаеова. међу којима п глас брата краљевог, но то није помогло ствари народној. Краљ којн је и бацио лорда Норта на овај опасан пут. радовао се што јс опозиција остала у мањнни ; по мнењу краљевом то је бно вајбол.и пут да се Американци нокоре. Но тако раде људи без даљег погледа : јер довести народ до очајања то је најсигурније сретство да се баци у грађански рат. То је осетио Шатам и за то је узвикнуо : _Нека се испуни воља Божија." и нека нас суди стари н нови свет и . Кад је 1. Фебруара 1775. Шатам поднео нов предлог за взмнрнње, а министарство тражнло да се тај предлог одбацп. онда је изговорио ове значајне речи : „Одбаците овај предлог. али он ће наћи пута да изађе пред нублику. пред иарод: он ће ноказати како сам се труди<> одклонитн несрећу која грози мојој отаџбини. Не чудим се што људн којм мрзе елободу мрзе оне који волу слободу; не чудим се што људи без времена мрзе људе којн имају времена. Сва ваша политика није нпшта друго до чнтав ннз слабости и глуне оХважности, десноткзма и сервилности, несиособности и покварености. Ја вам ири свсму томе.признајем једну заслугу, а та је : суревњнвост за ваше личне интерссс. Са овог гледишта, нико не може се чуднти вашсм протнвлењу свима мерама које кад