Српске илустроване новине : за забаву, поуку, уметност и књижевност

СРПОКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.

Паперта која је данас још у рушевинама,

имала је као и црква што има, на средини випши, а с лева и десна по један нижи део. Средњи део није био отворен до испод крова но је био на два спрата, те су тако свих девет поља "папертиних укрштених сводова лежала једнако високо. У горњем боју куле испред паперте, била је капела у коју су водиле камене степенице са пода горњег спрата у папертиног средњег дела.

Жичу је био њен оснивач одредио да се у њој крунишу српеки краљеви, да се посвећују митрополити, владике и игумани, но се са тим врло тешко подудара избор градива и техничка израда на њој.

На цркви тесана сига п велике опеке у доста неправилним редовима, на паперти прост ломљен камен, а на кули чак и облуци из потока, јако одударају према Студеници која тек да је за десетак година старија а од мрамора је.

Предање каже, да има на цркви неки натпис“

о томе, како је Жича пре неку стотину година зановљена — али ми тога натписа нисмо могли наћи; исто тако не казују ни кронике ни повеље што емо их проучили, ништа о судбини ове грађевине за толико стотина година — али мраморни остатци узидани у садање зидове

Жиче, даље мраморно комађе профилисано и |

углачано што лежи растрвљено по рушевинама побуђује нас да мислимо: да данашња Жича није она исконита, но да је новина подигнута на старом темељу и то у доба које није било згодно за дивотне грађевине.

Западно од Чачка уз Мораву, где но је река ова пролокала себи каменито корито међу главицама Овчара и Каблара, леже са обе обале све по четир манастирске цркве. Од њих нас је радосно изненадила св. Тројица на десној обали Мораве својим лепим и ваљаном техничком израдом. Споља се разликује од Жиче својим петостраном олтарном апсидом“) а изнутра тиме што је у распореду тачно очувана осовина од певничких апсида, трула и сводова што носе труло.

На трулу од дванаест страна, затворени |

су прозори са белим мраморним плочама у којих је доња половина извајана а горња има по четири округла отвора. Довратници и допрозорници од жућкастог су ситнозрног пешчара

размерима |

и украшени су на ивицама глатком или уви- |

јеном облицом. Зидови су од тесане сиге а приликом оправке год. 1896 покривена је црква ћерамидом. У темељу је налик на Тројичку

цркву оближња и оправком нагрђена црква ма-

настира Сретења.

Мете облике у темељу, али величином рагличиту припрату имају црква у Придворици п црква у Ариљу. Придворицу је зидао као што предање казује, нека придворица Немањина.

Године 18292 врло је невешто оправљена. Цркву | ариљеку подигао је краљ Драгутин (1272—1275). |

У обе те цркве има као оно у Жичи округла

певнице.

Исто је тако више с малих п већ ; : от“ Ј пе њих малих и већих цр- | тики број других. Ми смо их 1870. год. похо-

кава позајмило облик свог темеља у некадање манастирске %) Апсидама зову се она испупчења споља на источној. северној п јужној страни шркве. Обично се зову

а садл ске цркве 8 ле та, | За и о : ад мирске цркве Ваведење на |" п ХТУ. века) брижљивије су и чистије израђене

олтаром и певницама. Апеиде у наших цркава епоља |

су округле, тростране или петостране, Изнутра евакад су полукружне. Упутарња полукружина у ол-

тарске апсиде зове се горњим местом, зачељем јер |

је то место за црквеног старешину.

На петочној страни неких наших цркава има трл пепупчења. Средње и веће олтарска је апсида; северно и мање зове се протесисом, обично просхомидијом. где се свећеник приправља за литурђију; јужно испупчење, онолико колико северно, вове се ђакониконом ш у њему се држе каднопице и кадиво.

Ста

КАЈ)

подножју Овчара. Грађена је у ХШ. веку. На

слици нашој приказујемо је онаку каква је била. Пре четири године када су је оправљали, скинули су јој кубе. Кубе је то стајало на четири уз зид приљубљена ступца, који су се спајали луковима и латицама, изнад којих је ишао хоризонталан појас те је делио делове што носе од оних који се носе.

У свију грађевина које се по главним цјртама свога темеља слажу са овом црквом, мења се само апсида у олтара. Изнутра свакад полукружна, апсида је споља или са три бока и исто тако широка као и брод цркве, као што је то у сеоске цркве у Беоцима у студеничком срезу, или је споља са пет бокова и ужа но брод, као што је то у манастирској дркви Враћевшници у крагујевачком округу. Ова црква има припрате.

Јежевица је малена парохијска црква. Лежи источно од Карановца на подножју Јелице планине а има по своме темељу рођакињу међу кабларским манастирским црквама. То је црква Благовештење која је као што вели запис на западним вратима, подигнута 1602 „у тешка и нужна времена“ на старом темељу. У ње је кубе од осам страна.

У Јежевице кубе је плитко. Оно лежи одмах изнад лукова и подсећа на неке старије византијске цркве. У друге које до сад познате старе српске цркве такова кубета нема. Јежевица и Благовештење по својој првобитној основи једнако су старе, а грађене су у првој половини ХЛУ. столећа. Јежевица као да није обнављана. —

Кабларске манастирске цркве Јовање и Никоље истог су крстообразног облика у основу. Олтарска апсида п певнице у њих споља сум изнутра полукружне. Обе имају припрате а само Јовање има кубета.

Кад ове две цркве год. 1875. угледасмо, подиже се у нашим очима цена манастирској цркви Вољавии, коју смо видели год. 1811. По

запшеу што га у једној манастирској књизи

има, Вољавча је грађена год. 1090, али је у новије доба од темеља на више тако несретно обновљена, да смо у истинитост записа морали посумњати. Кабларски манастири оправдаше старину Вољавче али само по облику темеља,

| по са овога Вољавча је за историју архитектуре

занимљив примерак што казује облик, употребљен у ХЛ. веку.

Јовање и Никоље биће да су из ХИТ. века и савремене Тројици, јер се у деловима неким и у изради с њоме слажу.

Око Студенице има црквица без певница и без апеиде на источној страни, четворокутног облика у темељу. Таква је црква у Годовићу, у Жељезници и испосница св. Саве: У ове се још одржао коритаст свод; у годовићке цркве ваљкаст се је свод срушио, а у жељезничке нестала је дрвена таваницан кров. У свију њих олтарско зачеље (ниша,) просхо-

| мидија (протесис) и ђаконикон издубљене су олтарска апсида, 2 бочне ето ле ||| – ПНЕ | а па 8 побочне просторије (шро- | У зиду источном. У годовићке цркве има при-

тесие и ђаконикон=“) високе су споља колико и | 5 | високе су споља колико и | прате,

Осим ових цркава око Студенице има ве-

дили. Оне које су међу њима старије (из ХИ.

| но оне из доцнијег доба (из ХУ., ХУТ и ХМ.

| века), које су, да неби висином својом Тур-

цима биле зазорне, подом својим спуштале се испод · демље 8—4' степена. Дугачке су д—0)м.

6—9 м. а широке 3

за

Овде нам ваља споменути малу надгробну |

цркву у селу Доцу, на по часа јужно од Студенице. Низа страну брдашца једног спустило се је гробље, а на врху му стоји двостратна

| црквица. Доњи спрат била је гробница или про-

стор над гробом који је у земљи, а горњи спрат

но просто |

па НЕ сте засвођен, има на источној својој страни апсиду _ олтарску. По запису што га на црквици има.

оонављана је и писана у првој половини ХУ.

вог Поуздано се може узети да је основана у ХШ. веку. Висока је: 415 м.: м:; а широка 8:38 м.

да разноликост у црквеним архитектоним. формама, која ће даљим испитив само још да расте, врло је знач 6

ањем извесно | ајан чинилац У =.

по св. Сава, добри дух српског народа у до-

а р ба његовог ојачења. Пун ватрене ревности 24, свестрано добро српског народа; побожне душе, ~

која је све жељно прихваћала што би тод ишло на одржање православља, Св. Сава је на далеким евојим путовима по истоку видео мноТод чега, што је вратив се у отаџбине тражио највећом преданошћу да примени, |

Од шеснаесте године своје кад је у св. Гори примио расу, па до последњег часа свога у год. 1287 он је више од по века успешно

суделовао у црквеним и политичким питањима,

српског народа.

Његова реч склони родитеље му да последње дане живота посвете Богу; он мири браћу Стевана и Вука; отклања нападе спољних непријатеља на земљу; путујући по народу шири чисту веру а искорењује лажну: он полаже основ за самосталну српску цркву и успитава ученике који с њиме деле све теготе далекога пута и који њиме отпочето дело настављају; на његову се реч свуда где је потребе подижу цркве. И сваки му је рад био пун благослова и плода.

Па као што је дух његов својом радном моћи проникао п обухватио све потребе Српства и на све се једнаким пожртвовањем раепрострео, тако и телу његовом буде еуђено да се над целом српском земљом раздели, по-

| што га је год. 1595. турска бесноћа најпре

ватром претворила била у пепео.

Са архитектонским облицима византијскога. (стиче упознао се је св. Сава већ у св. Гори где је подизао многе цркве п друге манастир-

_ске грађевине са оним благом, што му га је

отац на ту цељ послао био. Бавећи се више пута у Цариграду и Солуну, где је као што се зна многе књиге преписао п постао архимандритом, он је ширио знање своје о византијском неимарству. Године 1221. произведе та грчки Патријарх у Никеји за српеког архиепископа и св. Сава вратив се у отаџбину поставља епископе п утемељује српску цркву, У Јерусалиму, Александрији, у египатеким манастирима, на Синају, и Антиохији, Јерменској, Сирији и по другим авијским за Хришћанство светим местима где је свуда купио моћи, књиге и разне црквене утвари, св. Сава извесно је налазио образаца за примену у отаџбини својој.

Продужена испитивања која ће учинити да се могу сравнити најстарији споменици ег оним из ХИ. века покаваће колико су путовања с. Саве имала утицаја на српску архитектуру.

| Није могуће да се св. Сава при подизању мно-

гих црквених грађевина није користио пекуством стеченим на путовима својима.

На једно два часа северозападно од варошице Рашке, на југу Србије, лежи разрушена негдашња манастирска црква Градац. Основ

| јој има облик крета са два попречна дела.

Од негдашњег осмостраног кубета одржао

је само један део са запада. Над олтаром,

над бродом, папертом и над северном капелицом срушио се је свод. Над осталим просторима још се држи. ј

Сав је каменотесачки рад на овој грађевини

: дугачка 8:66

|“