Српске илустроване новине : за забаву, поуку, уметност и књижевност
|
|| [ До
љ | оу (р зррарртра ћ ја
1 3 У ТД Тр |: ДИТА
ПИВРАЗИК РАЧКУ РАЧИ Та
|
ОМА МИ МИА МЕ ИМАМ И МЕ. МИ .
БИ МИШЕ ТНОСТ ИАБЊИШЊЕ
2 УМУ Ил А МАЈ ома и и ./ МИ АИ АМ ји у ДИ У А 2
па 15 Бр, 36, || пале сваких дана | Нови Сад 31 Децембра, 1892 „5јаз = 70 у = 5 У а Х –о“Ж7О4 О = |ЕИ- | „Тако, а сада седи крај ватре, па се УСаЊЕ а СИА У СОЕ =) | греј и лепо чекај: Не мој да запалиш МСМОЕМЕОМОМОНОМ МММ аљине! |
Девојче оде даље, изгуби се опету магли. Дечак је за девојчетом гледао непомично, а кад је нестаде окрену се ватри. Ватра је пуцала врло живо, пламичака је бивало све више и више, они
| њЊ> |
Соко)
1] ЗАБАВА. ||
5 | = 67
ОГЊАК. | ПРИПОВЕТКА П. К, РОСЕГЕРА.
одина већ остарила. А дечак још тако млад. Стоји под крушковим дрветом, па гледа у за грање, ињем покривено. Гледа тамо даље преко градине, рас познаје још по нешто, па за час свега нестаде; —- магла све замота. А дечак гледи пред собом, по тлу; ножице затрпава у смрзнуто лишће, што но се до скоро по дрветима зеленило, а сада на земљи труне. За тим стаде намештати свој прелук малим, пуначким рукама, дага што више покрије, загреје, на послетку се смири па се загледа у маглу.
Но гле, ено тамо у магли неке мале па тамне тачкице, она ти је све већа и разговетнија, а најзад ти изилази из магле, те видиш прилику, како брзо корача; девојче је, брижљиво је замотано, мало одраслије од дечака, ал опет 10ј није ни иљаду недеља.
Девојче стаде пред дечака.
„Шта радиш ти ту 2“
„Не знам“ једва одговори дечак..
„А ко си ти2
„Ја сам татино дете.“
„Чекаш ли кога 2“
„Чекам тату.“
»0, мала лудицо, та ти ћеш се ту емрзнути. Морашли ту још дуго чекати 7
Малиша
скакаху с једне гранчице и уздизаху се горе. Несташно се уздизао танки плави дим и нестајало га је у магли. Дечак гледаше у пламен. Био је сасма близу крај ватре, није се ни мрднуо, лице му је било мирно, само је гледао у пламен. Ватра праскаше, уздизаше се живахно;
ју погледа своји великим, мрким очима. Те очи као да су питале : „Морам Ли Коста Руварац, књижевник ерпеки,
ја још дуго чекати 2 Па да ти наложим ватру, да
се можеш грејати, док ти тата не дође.“ | сувади остаде још мало, пламен се умо- | лин, из које је човек пуштао густе димове.
Извуче руке испод опрегаче и поче рио, угљевље је пуцкарало тишије, жар
дрвце, а на трен ока горило је дрвеће, пепео.
док не остаде сам
Ј| цена, на 8 мес. 2 ф. или 6.
у»,
у Др ретцја
рорараррутсто
Н 5
6]
|
2 > 6 27 + 7 ј 12 У
окупљати сувад на гомилу; извади пали- |је малаксавао; гаснуло је мало по мало, | Дечко са градине већ је узраст.о, читав момак. Онај човек
Прошло већ неколико сати, а дечак зажареним очима гледа у ватру, која издисаше. Није бацио у ватру недогореле гранчице, а није хтео ни да чарака по угљевљу ; ватра је суктала па се и угасила, а он је све мирно гледао. Последњи угљенови се јаче распознавали, јер већ поче да се смркава а магла је бивала све то гушћа и тамнија на градини.
После оне девојчице није нико жив прошао онуда; а дечак није никога ни изгледао. Изгледаше, е хоће, да тако остане цело вече, целу ноћ и — за навек. Кад севећ сасвим смркло,чуло сенекоцврчање од оне стране, којом је девојче отишло. То бијаху нека кола са два вола, на колима неки човек, са лулом у зубима. Кад спази дечака, заустави кола. Кола стадоше, а човек запшта, као оно пре неколико сати девојчица: „Што стојиш туг Ко сир Кога чекаш толико на пустој градиниг“
„Чекам тату!“
„Оца чекаше А куд је 0тишао 2“
„На храм црквени.“
„Мали, истину да ми кажеш! Данас није нигде храм црквени.“
„На храму је свирао до мрклога мрака, па се још није вратио.
„Туго моја!“ запоможе човек, „та то беше свирач, што та пре три дана удари капља о храму у Џетковачи. Мој мали, бадава чекаш. Него деде попни_ ве на кола.“
Малиша се збуни, али му човек поможе, те га попе на кола
и лепо га посади крај себе, на сламу. За тим баци покровац преко ногу, тек што викну: „Ајд! а кола почеше лагано
клопарати. Возише се кроз маглу и кроз мрак преко градина. Дечко једва ако јена десету одговорио _ својем избавитељу, непрестано је гледао у жар лу-
... Прође од то доба небројено дана.
био је ковач, па је