Српске илустроване новине : за забаву, поуку, уметност и књижевност
ону
МЕ
Пеихолошки рад може се поделити на троје: на представљање, на осећање и на тежњу. Предмет какав, замишљен или стваран, морамо себи најпре представити знати, да на нас има потпуна уплива, т.ј. да му уплив осећамо. То осећање је или пријатно или непријатно. Кад већ дакле осећамо уплив ког предмета, онда се у нас буди трећи психолошки рад, атојг тежња. Сад та тежња може бити или позитивна, или негативна. У првом је елучају поникла услед пријатнога осећања, у другом услед непријатнога. У пргом случају задржавамо реч „тежња,“ за други случај узмимо реч „гнушање.“ Те три Фазе мора проћи сваки душеван про-
цес, кадкад лакше, кадкад брже. Држим, да |
сваки зна непријатно,
је излишно, да наводим шта може бити пријатно, те да се по томе равна. Многи ће можда помислити, да би као четврта Фаза била, кад се дође до самог предмета. Али то није тако, већ просто с тога, што то зависи од спољашњих околности, те за то не спада у чист душеван процес. Ја могу и у оковима замислити шта хоћу; могу нешто себи предста« вити, могу осећати, могу тежити — али доћи до тог, то не зависи од мене.
Наравно, да и швигарица и чавргов морају у душевноме раду свом проћи те исте три Фазе. Разлика је само та, што у њих ни једна није тако јасна, као у зрела ч0века, и то само за то, што немају довољна искуства, са којим би могли нове појаве сравнити. У њиховоме делокругу да богме да су све те три Фазе јасне, као год што су зрелом човеку у крупнијим и замашнијим појавама. 0 многим стварима немају они ни појма; они само виде, шта старији раде, те по томе у дешавају своје мишлење и свој рад, а како изгледа то мишлење и тај рад, које не управ-
примере; или
ља искуство и свест, кад их сравнимо са мишлењем и са радом зрелих људи, — то сам се ево трудио, да изнесем пред своје
поштоване слушаоце. И зрео се човек може прегарити, кад дође до нечег за чим је тежио, имајући о ствари лажну представу, а камо ли швигарица и чавргов.,
Представу, осећање » тежњу имају и чавргов и швигарица, само што онај може своју тежњу често да оствари, док мођу тим код швигарице остаје при тежњи. На томе седакле оснива закључак, што сам га ставио горе, да швигарица више живи у мишлењу а чавргов више у делању. Јер овај, кад нешто изради на чисто, не води више о томе бригу, док швигарица једнако премишља, како би то било, кад би се тежња могла остварити. За то је и нарав у ове резервисана, нежна, смислена, унутрашња, а нарав у чавргова је нагла, брзоплетна, несмотрена, љашња. дато је онда интелектуална снага у швигарице већа него у чавргова, и то просто с тога, што више мисли.
До сад смо посматрали то двоје свако за себе, а за тим смо их сравњивали. Да их видимо још у кратко, кад су заједно, мају једно е другим посла.
Овим свакидашњих обичних догађаја, постоји само још и то већ
што већ живот са собом доноси, кад се обоје зближе, А то јеиз прва накло-
један моменат, при крају доба тог.
но ст, која се облчно после претвори у — љубав. |
Као сваки душеван процес, који новошћу својом човека тако рећи изненади, тако се и тај чисто крадом увуче у унутарњост шу, затече нас несмремне те тако према себи пасивне. И том се приликом дакле изражава прва Фаза душевног нам рада: представљање. То је дакле онај моменат, кад нам се нешто врзе по памети а не умемо себида дамо о томе рачуна. Ми слутимотек пешто, ми примећу-
на=
спо- |
| гдекоје реченице — или као што веле
СРПСКЕ ИЛУСТРОВАНЕ НОВИНЕ.
| јемо инетинкТувно, да се у нама догађа нека промена, а кад смо иоле само мало на чисто, шта је управо то нешто, што нас је тако 0бузело, онда ступамо у другу фазу, у осећање,
Ту су нам мисли већ мало концентрисане, свест се постепено појављује и кад смо дошли до тога, онда ступамо у трећу Фазу, у тежњу. Наравно, да при свим тим Фазама, нисмо још наишли на оно: за што, на узрок том преврату у нашем унутрашњем животу. Али нас се то много и нетиче — та који је заљубљени још питао себе: зашто сам заљубљен 2! Џа кад већ зрео човек не ставља себи такво питање, још ће га мање стављати заљубљен чавргов и заљубљена швигарица. Разлика је само та, што зрео човек зна у главном, за чим тежи, те можда и активно приступи делу, а незрео човек подлегне том осећању са свим и само околиши око предмета своје наклоности. Њих се двоје кад кад и погледе, али се одмах збуне, та беже једно од другог. И ту сад избија смислена нарав у швигарице тек на површину, она поцрвени тамо, где чавр. гов већ обори главу; она је сплетена тамо где чавргов већ чини будалаштине; она се тешком муком притаји, али опет притаји, док чавргову можемо на носу познати, шта је с њиме. Деси ли сепак случај, да их прилика доведе заједно, то онда или ћуте, и свако гледи на другу страну, или, ако говоре, оно, ће бити смешан разговор у озбиљноме руву.
Доцније пак, кад швигарице добију дугачку хаљину а чавргова стане гарити мрка наусница, кад обоје дакле престану бити оно што су до сад били, — онда, еј онда наиђу други одношаји... Неизвесно постаје извесним, непојмљиво постаје појмљивим, — разум
и свест отму мах над инстинктом и осећањем, ми имамо пред собом човека и жену, право момка и девојку.
Али то већ не спада више у данашњу тему моју.
или у-
22 ње РК ЕЦ |зтетЕр 23 27,27 вв 47 222» УУ) РУБ Е>.ер ШТО ЈРР ЕТР2АУ РИВЕР ЕТРУ ДЕР РЕЈ
КЊИЖЕВНОСТ.
6 5 Н раевеГ пола Ла ДРЕ И 27 47210 У У до БРВЈвЕУ ГпГУГраЕ) 1) Ири ВРЕЛА РИЋР |ПЕђ (==7 7272 ПН ЕЛВЕ |
Само 80 пара динарских. Библиотека научни истина (иглази непериодично) 1. Шта веле научариг Шриређују: Ал. М. Ст. ц Св. П. Ј. великошколци. Београд, парна шталтарија задруге шталтарскиг
раденика 1882. 8' с. 24.
Бујна младост пружа нам у овој књижици производ, ком нема места ни у једној књижевности. Познат је обичај младих чпталаца, да „мис — које им се при читању домадну,, екстра прибележе, да би их што бољеп сигурније присвојили. Тим долазе они до неколико
ли“
| Фраза, с којима ће у непознатом или неуком кад и- |
друштву моћи даном приликом више или ма ње да сјају. Тај обичај није за осуђивање, а пошто није могуће, да човек преко ноћ учен постане а младост је веома ташта, тосепип напомевутом експлоатисању таквих прибеле| жених Фраза може кроз прете гледати. Ако је само озбиљна воља за науком ту, ипак ће се пре или после Фразе разлити у својеништавило и неће бити велике штете.
Али честита браћа, која су почетна слова својих имена на горњој књижици забележила, нису су се задовољила прибирањем Фра: за за своје приватно весеље, него су мислила, да оне треба да постану опште добро и да други могу њима да се користе. А шта су по' купили 2 Неколико „мисли“ од најрадикални-
их писаца, највише у Фокта и т. д аза се да такве само
И јесте у многима од њих пуно истине, то и- 3
пак оне без познавања премиса, из којих с: закључак, могу пре да забуне и унесреће,.
него да просвете и да науче. Види се дани | сами приредиоци не познају смисао свију Фра- за, које су им се тако допале, јер зар би и– |
наче, превели, да су рове, непробојне силе“ (е. ни су као што рекох ишли за
уприродни закони су-
„звуком.“
„научну истину“ на с. 6. и која гласи: „Глупост је корен сваког бро проуче и онда ће ваљда у будуће поштедити наш књижарски трг за сличним 255 постима.“
Дужност је рецензентова да не гледа ко пише, нето шта пише. Са највећом брижљивошгу мотрио сам увек, да се оту дужност не огрешим. Али овај пут мислим — а даме нико не прекоре — да збацим за себе рухо рецензента и да се послужим правом са вета, којг се у целом свету даје учитељу према ученицима. Олужећи се тим правом обра– ћам се искрено писцима горње књижице и велим им: Господо моја ! Видим вашу жељу, да послужите светлости и напретку. Ви хоћете да се борите против мрака, хоћете да рушите тиранију над умовима. О да ни– кад не малакше у вама та жеља и да јој останете верни и као зрели мужеви! Али распростирање Фраза није пут, који води тој це– љи. Само озбиљна наука, истрајан рад свију и свакога донеће слободу роду човечанском, за којом ви сад тако чезнете. За то бих вам саветовао да се сиђете са пута Фразе на. који сте залутали, те да се повратите на истина тежак, али најпосле ипак благодаран пут систематичког учења. Кад тако оружате свој ум искуством школе и живота, онда ћете са свим друкчији интерес имати при читању „научара“ ; ви нећете више полагати сувиш= ну важност на поједине фразе, ма како оне биле духовите, него ће бити дух целине, на. који ће те ви своју пажњу да обратите. Џа. ако тада осетите потребу, да опет српском народу кажете „Шта веле научариг“ онда. ваше речи неће више бити голе Фразе, које као сухо семе никаква плода не доносе сејаче још обично упропасте, него ће ухватити чврста корена и користиће као свака права и исти– нита наука. А дотле нека вас богиња светлости чува од даљих заблуда!
М. Петровић.
Шта ваља женсниње да читајуг
Још пре више ме сеци, изашао је у нема. чким новинама, кратак али врло поучан чланак „о жеској лектири“ а писала га је једно женска. Како је у нас о тој теми, колико је познато, врло мало писано, шта управо ва ља женске да читају, и како да се оним што читају, намеран сам, ним чланком, да напишем неколико о тој теми, и да их предам нашем ком свету, а поглавито пак нашим
Истина ми имамо доста романа, новела приповедака и т. д. које или носе на себи наслов, да треба да буду „библиотека за женски свет,“ или су и без тога наслова опредељене одраслијим женскима, међутим, да ли су то заиста добре и најпрече ствари, којима. ће збиља да се и користе осим само забаве, то је дабоме свакако теже пресудити, и зато
МУ
користе. побуђен 0–
једака читилачженскима- је нужније вештије перо и оштрији посматрач од мене. Ја ћу да изнесем овде, оне исте мисли»
12.) Али оЈе И бих њихову уважењу особито препоручио ону немачку пословицу коју су ставили као
зла.“ Ту нека до-