Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке
н пи
Ведро се небо расклопи. Црна се земља затресе,
Док крстише Христа Бога истина.
203.
Опет крштење Христово.
(и3 цРНЕ ГОРЕ).
Пошетала пречиста госпођа, Она земљом и свијетом шета,
А на руке носи сина свога, Сина свога Исуса Христоса; Она срете Крститељ Јована, Овако му говори госпођа:
«АЈА овамо, мој Јоване куме: «Да идемо на воду Јордана, «Да крстимо Христа сина мога.» Ондолен се бјеху подигнули,
И дођоше на воду Јордана. (Стаде Јован крестит кума свога, Од страха му књига испанула; Но га пита пречиста госпођа: «Што би тебе, мој Јоване куме:> «Како што је, моја мила кумо. «Помами се Јордан вода ладна, Е не хоће вода потопити;
«А сва гора попада на траву; «А погледај више себе, кумо! «Ка! се сломи небо на четворо." Говори му пречиста госпођа: «А не бој се, мој Јоване куме:
[0
15