Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке
Преузимање:
Приказ у BnLViewer-у
148
Видите л ме, ранитељи ! Да сам жељан бела дана, И по свету погледати. Јарког сунца и месеца, Ведра неба више себе, Црне земље испред себе. (своје браће око себе. Дарујте ме, мила браћо! Так' овако не гледали ! (лепа чеда не имали
У свом роду и племену: Ни овако г' оправљали, Како мене моја мајка
На далеко оправила
У незнану туђу земљу
А за туђим очицама, Тешке путе да путујем, Тешке броде да бродујем; Тко ме види, тко л не види;
Тко ме зовне, тко л не зовне;
Дарујте ме, браћо моја! Дарујте ме ручицама
За очију вида свога.
За ручице ране своје, Зарад среће и напретка, Зарад Бога јединога,
И рад часа умрлога: Видите л ме, браћо моја! Видите л ме очицама 7 Чујете л ме ушицама ;
(5 сл
(ЕД
60
65