Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

599

Те у срце њега ударила, И на ножу срце извадила.

ТА4.

Бећир-бег и Гиздаревићи.

О јаворе, зелени јаворе!

Лепо л ти се са тебе виђаше, Кад Бећир-бег девојку вођаше ! Кад су били насред горе чарне, Ал' беседи беже Бећир-беже: «Дај ми, Боже, вијоре ветрове, «Да подуну отуд од ширине, «Да подигну дувак на девојци, «да. ја видим, шта у дворе водим.» Бог му даде вијоре ветрове, Подунуше отуд од ширине, Подигоше дувак на девојци, Сину лице, као јарко сунце,

А грђоце, кано месечина;

Од сватова нико не опази,. Опазише два девера млада, Два девера. два Гиздаревића. Кад је било вече по вечери,

И младенце у ложницу свели, Ал дођоше два девера млада, Два девера, два Гиздаревића, Два сребрна изломише ножа, Две воштане изгореше свеће, Док разбише на ђердеку врата, И убише бега Бећир-бега, Обљубише лијепу девојку.

20)