Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

145.

Фети-беговић и његова несуђеница,

С тиј зађе, сумрачје се вата,

А у двору капи воде нема;

Јетрве се у двор сазивају:

«Чија ] реда за гору на воду»

Ред допао Јагоди заови, 5 Ал не смије Јагода ђевојка,

Од Турчина Фети-беговића;

Јер је јунак у мајке просио

Још малену од седам година,

Седам пута у седам година. 10 Мајка. јој се јаду досјетила,

Пак с ње скида руо ђевојачко,

На њу меће рухо невјестинско,

И на руке златне прстенове;

Па отиде за гору на воду, 15 Ал' на води Фетп-беговићу,

Копљем јунак бистру воду мути.

Вели њему Јагода ђевојка:

«Не мут воде. незнани јуначе!

«Војно ми је са војске дошао, 9() «А у двору воде не нашао,

«Не смијем му мутне донијети.»

Њој говори Фети-беговићу :

Ој бога ти, танана, невјесто !

«Чија с' љуба Чија ли се сеја1» — 95 945. — 18, 20. Фетибеговићђ и песудљеница нљгова. !. хвата. 2. нецма. 4. чја реда. 9. 42. јошт'. 10. Овај

а стих у загради. 12, с'. 15. пакђ. 29, А смо 'Тово, 34. гдаве. ОдЂ горице. 36. пакђ. ојде. 38. 45. кад. — 16, 995. 4 чија реда. 12, 13. руо. 29. ја смо > Јово.