Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

612

аи

Метну руку по меку јастуку: «Ход'), Омере, на бијелу руку !>

Омер бјежи преко б'јела двора.

Леже Ата на меке душеке, Метну руку по меку јастуку: «Ход, Асане, на бијелу руку !» Асан бјежи преко б'јела двора. Леже Фата на меке душеке, Метну руку по меку јастуку: «Ходи, Мујо, на бијелу руку.» Мујо бјежи преко б6'јела двора. Кад у јутру јутро освануло, Далеко их Асан испратио;

Ал запјева Мерјема дјевојка

« Ој чујеш ли, аго Асан-аго! «Н'јесу ово незнане делије,

«Већ је главом Мерјема дјевојка.

«И са њоме двије миле сеје, «Њузел Ата и лијепа Фата;

«Синоћ су те и на руку звале.»

750.

Варадинка Мара.

Платно бели Варадинка Мара. На Дунаву према Београда, Подигнула скуте и рукаве, Беле јој се руке до лаката,

А бијеле ноге до колена; Гледао је паша са чардака, Гледао је, пак је говорио: «Вог т убио, Варадинко Маро!

4()