Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

617

Бјежи Скадру, бјежи својој мајци; 55 За њом лети Туре азнадарче.

Кад то видје Скадарка дјевојка,

Она баца своје б'јело платно,

Она баца у зелену траву,

Не би ли се Туре забавило; 60 Ал на платно Туре и не гледа,

Веће шиба дору коња свога,

Да увати Скадарку дјевојку.

А кад видје Скадарка дјевојка,

Та да ће је Туре састигнути, 65 На врату јој ђердан од дуката,

Од четрљест и четири струке,

Она кида ђердан испод врата,

Па га баца у зелену траву,

Не би ли се Туре забавило; т0 Ал на ђердан Туре и не гледа,

Већ он шиба дору коња свога.

Да увати Скадарку дјевојку.

Бацала је Скадарка дјевојка,

Бацала. је ђердан од бисера, 15 Од четрђест и четири струке,

Не би ли се Туре забавило;

На то Туре ни гледати не ће,

Већ он шиба дору коња свога,

И састиже Скадарку дјевојку, · 80 Увати је за бијелу руку;

Њега брати Скадарка дјевојка:

«Богом брате, Турско момче младо!

«Не носи ме паши на дивана,

«Већ ме пуштај двору бијеломе; 85 «јер сам млада скоро испрошена