Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

619

«Поврати ми мог добра коњица, «Даћу теби до триста дуката. «још к отоме златан прстен с руке «да залогу мојега братинства, «Мог братинства, а твога сестринства." Ал' говори Скадарка, дјевојка: «Муч', не лудуј, Турско момче младо ! «Не би ти се ја сад повратила, «да све благо цара честитога,

«А камоли за твоје дукате;

«Ја сам тебе Богом братимила,

«Да м' не водиш паши на дивана; «Ти ми ниси прим о за братинство ; «Не ћу ни ја теби за сестринство; «Како ј теби бити без коњица, «Тако ] мојој браћи без сестрице. «Твога дору водим своме двору, «А од двора своме суђенику, «Суђенику, Шестокриловићу,

«Кад ми јунак рујно вино пије, «Нек се јунак међу друштвом вали, «Да је љуба довела му дору,

«Баш довела, од Турак' отела! Цикну, врисну Туре азнадарче: «Мили Боже, чуда големога !

«Од иљаде не може се наћи,

«Који би ме јунак преварио, «Превари ме Скадарка дјевојка !» Па он трже ноже од појаса,

И удара себе у срдашце:

«Каде није доре коња мога,

«Нека није ни мене јунака !»

190

125

130

135

140

145

150