Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

пи МО | ]

_БЕОГРА Д ГшкажСејомје

УУ

ВЕОВВАО

Па отиде Ђердан на врата: Син Усвин лего у постељу,

А Ватима на' сандук шарени; Беседи јој синак Усеине: «Оди мени, Вато, у постељу.» Ал' Ватима њему одговара: «Не ћу теби у меку постељу: «Твоја мајка млађа од менека.» Опет вели синак Усеине:_ «Оди Вато, моја слатка душо! «Оди мени у меку постељу;

«Ништа за то, што је млађа мајка,

«Ласно ћемо ми њу постарати: «Ти ми немој шњоме вечерати, «(А ја не ћу шњоме беседити; «Оће нам се постарати мајка.» Кад је чула Џавер-беговица, Што говоре двоје младенаца, Она пише лист књиге бијеле, Те је шаље ћаји у Будима: «Брже дигни седморе кочије, «Дотерај и моме белом двору, «Да ме водиш теби у Будима,» Када ћаја ситну књигу прими, Те он види, шта с у њојзи пише, Он до зоре из Будима дође

И дотера седморе кочије. Дочека га Џавер-беговица,

На шесторе послагала благо,

А на седме са ћајом седнула, И пођоше бијелом Будиму.

Ал повика Џавер-беговица,