Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

640

«Што ће мене огледало сјајно 7 «ја сам сама огледало сјајно.» Коју посла Краљевићу Марку,

Он јој шаље коња и јунака:

Она њему на том зафаљује: «Фала тебе, Краљевићу Марко! «Ер ти знадеш, што је за ђевојке.»

7163.

Гаја и његов ујак,

О ада чуда, и нагледа га се, Гди се цару царевина не да. Цар погуби гдигод кога има; Он од рода нигде никог нема, Већ у Босни сестрицу Јелицу,

И у сестре један синак Гаја,

И њег' оће да погуби уја,

Не бил с' уји царевина дала. Књигу пише царе иза књиге: «Сестро Јело, пошљиде ми сина, «Да и њега погубим једина,

«Да на њему не остане царство.» Већ три књиге цар је сестри посло, Ал кад стиже књига и четврта, Сузе рони сестрица Јелица, Сузе рони, сину Гаји вели: «Оди, Гајо, оди слатка рано! «Четир књиге од ује су дошле, «Зове уја, да и тебе згуби.

«да би с' уји царевина дала; «На ти, рано, везену мараму,