Српске народне приповјетке, загонетке и пословице. Књ. 1 : приповијетке и загонетке, народне приповијетке и загонетке

«Овеж' ми главу у мараму танку, «Обесп је о седлу на коња, «Коњ Ћ' отићи и главу однети, «Мајка Ћ' главу сушити на сунцу, «Над њоме ће јаде проводити, «Ожалити јединога, сина.»

Плаче царе, као дете мало, Плачућ' Гају узима за руку:

«У стај, Гајо, устај, слатка, рано! «Не ће тебе погубити уја,

«Да би никад не видио царства; «На ти блага, што можеш понети; «Иди, рано, двору бијеломе, «Пак ти тражи за себе девојку, «Уја ће ти у сватове доћи.» Уста Гаја вес'о испред цара, Љуби цара у скут и у руку, Узе блага, што може понети, Пак он оде двору бијеломе; Далек' мајка коња угледала, Кукајући пред коња изишла, Гледа коња, а не види Гаје; Али Гаја с коња мајци вели: «Немој, мајко, ти од сад кукати, «Већ ти тражи за мене девојку, «Сам ће уја на весеље доћи.»

===>

60

ср сл