Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

И НИ уја не стекох паре ни динара, „Ни заслужих на ноге опанке! „И то бих јој, брате, опростио: »Кад сагради Смедерева града, » Онда стаде па и куле зида, »Повлаћује врата и пенџере, уПа наметну намет на вилает, 30 »Све на кућу по три литре злата, ој Је брате, по триста дуката! „Ко имаде, и предаде благо; „Ко предаде, онај и остаде:. уја сам био човек сиромашан, „Не имадох да предадом благо, »Узех будак, с чим сам аргатов'о уПа с будаком“одох у хајдуке, „Па се ниђе здржати не могох » У Аржави Јерине проклете, 4() „Већ побјегох до студене Дрине, „Па се маших Босне камените. » А кад дођох близу Романије, „Ту сам Турске сватове сусрео, „Они воде кадуну ђевојку; „Ови сватови с миром пролазили, „заостало Туре-младожења

с

„На дорату коњу великоме, » Оно не шће да пролази с миром, „Већ потеже троструку канџију, 20) „ Три су на њој луле') од тумбака, „Па удара мене по плећима; „Трипут сам га Богом побратио:

[55] ст

[55]

о ст

сл 5) Лула овдје значи као мала чашица, од прилике, као повелики напрстав.