Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

ТКуте му се ноге до кољена, Побратиме, као у сокола;

А на главу калпак и челенке, Један калпак, девет челенака, И десето крило оковано,

А из њега до три пера златна, Што куцају Груја по плећима, Ваља крило хиљаду дуката; Донесе му свилена појаса,

И за појас двије Даницкиње, Обадвије у чистоме злату;

А покрај њих ножа пламенита, Међ' камзама алем драги камен; Даде њему сабљу оковану,

На којој су три балчака златна, На свакоме алем драги камен,

Ваља сабља три царева града.

Тад' пошета дијете Груица,

Он сашета низ танану кулу, Пак се шета по б6'јелој авлији, Подметнуо руке под пазуха. Гледа њега Џафербеговица.

Кроз пенџере са бијеле куле, Пак дозивље дијете Групцу: „Господару, робе Драгокупе ! „Што ми шеташ тако невесео „Ал ти жалиш големога блага, „Што сам ва те три товара дала г „Али коње, што су га однели „ја пмадем пуну кулу блага;

„:“ имадем пуне аре коња:

» Тридест ата, а тридест парипа;

ср ст

90