Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

164

поља тање

»О Илија, да мој мили брале !

Иди, брате, двору бијеломе,

» А ја идем моме винограду, 4() „Винограду, моме рукосаду,

»да прегледам мога рукосада :

„Ко га веже, ко ли га залама,

„Коме ли је допао у руке.“

Од' Илија двору бијеломе, 45 Стојан оде своме винограду ;

Нађе мајку Ј анковић Стојане,

Нађе мајку у свом винограду:

Косу реже остарила мајка,

осу реже, па виноград веже, 5() А сузама лозицу залива.

И спомиње свог Стојана сина:

» 0] Стојане, јабуко од злата !

„Мајка те је већ заборавила,

„Онае Јеле заборавит не ћу; 55 „СОнао Јело, неношено злато !“

Божио је Јанковић Стојане:

„Божја помоћ, сиротицо стара !

удар ти немаш никога млађега,

„Да тебека виноград уради, - 60 „Већ посрћеш стара и невољна, 2“

Она њему боље одговара :

„'Кив ми и здрав, делијо незнана ! „Немам, рано, никога млађега,

» 10 Стојана јединога сина, 65 „Њега једног заробише Турци,

„А и њега и Илију мога,

„ Стојанова. брата. стричевића ;

» Од Илије млада оста љуба,