Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

192

Но

И баци им од Муставе главу: „Добар вече, Сијењека господо !“ Кад видеше Спјењска господа, Све на ноге устануло било,

(ве устаде и старо п младо, Руке штре, те се шњиме љубе: „Благо нама за наша јунака! „Ва јунака Комнен-барјактара !< Ко не може да стигне у тело Да пољуби Комнен-барјактара, А онп га љубе у одело.

Још се шњиме пзљубили несу, Ал' девојке отворише врата

И пред њима дилбер- Анђелија Води Хајку за бијелу руку.

Да вјиш, брате, велике радости! Заседоше за вофру јунаци,

А турише Комнен-барјактара, Туршше га у чело трпезе,

Па стадоше напијат у здравље Њинем брату Комнен-барјактару. Двојица му напили за здравље, Па су трећу чашу њему дали; А он узе чашу у десницу, Чашу узе, па се прекрстио

И истином Богу зафалпо: „Фала Богу пи часу ономе! „Добар сам ви шићар шићарио : „Добио сам Хајкуну девојку,

„ Три сам Турске одсекао главе „Проћу пусте куле карауле; „»Отео сам тридест девојака

е [ој

(о