Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

[75 207 |

Прамен се је магле заденуо

Преко поља од Спјења бела. 80 Право пде мору на закуке;

Неко види, неко и не види,

Добро види Арнаут-Османе,

Руком дара Сијењанин-Иву: „Знаш ли, каже, Спјењанин-Иво, 85 »На што магла од Сијења слути.

„Која иде на море дебело 2“

То Швану врло мило било:

„Све на добро, вели, ако Бог да!

уја се надам добрем берићету.“ 90 То је мало постајало време,

Та се магла примакнула близу,

Тек из магле јунак искочио,

Баш на вранцу млади Маријане.

Како јунак у дружину дође, 95 Он одседе вранца дебелога,

У дружину Божу помоћ даје:

„Божа помоћ, и Срби ин Турци !« Е Све на ноге устануло било,

Ал' најпрви Арнаут-Османе, | 100 Руке шири, те се шњиме љуби,

Па Марјану место начињаше

До онога Панџе Хусеина,

Али не ће млади Маријане,

Но он седе те баш до Османа, 105 Па му даше добродошну вина. Прекрсти се млади Маријане

И помену Бога по закону,

Па наздрави другу покрај себе:

„Здрав сп, брате! да пијемо вино, 110