Српске народне пјесме. Књ. 1, У којој су различне женске пјесме

226

Ал ето ти треће књигоноше, Како дође, у одају уђе,

Капу скида, Бог помоћ назива, И Нукици пољубио руку,

У руци му књигу оставио. Гледа књигу Нуко Новљанине, Ал та књига Крле капетана,

У књизи му Крла накитио : „Побратиме, Нуко Новљанине ! „Чуо јесам, казују ми људи, „Јеси, Нуко, начинио кулу,

„Да Бог даде, хаирли ти било ! „Јеси, Нуко, пуру испросио, „Да Бог даде, у сто добрих часа ! „Да ме хоћеш у сватове звати ! „Добра зеку у подруму раним,

„Побратиме, за седам г 185 „Пе види ми ла Невена „Рад бих био огледал" зеленка, „Огледати на весељу твоме, „Шта ја раним у подруму своме.“ А кад виђе Нуко Новљанине, Када виђе, шта му књига пише, То је Нуки врло мроко било, Ал се њему на ино не море, Већ по оној другу ситнугпише : „Побратиме, Крла капетане ! „Ходи мени у сватове, побро, „И поведи зеку од мејдана, „Ал, не води мложине сватова, „Сирота је лијепа ђевојка, „Пуно свата дароват не море.“

180

190

195

200

205

910